0
Knjaževčanin Uroš Dragićević (22) koji se izgubio skijajući na Staroj planini 13.januara oko 15 sati, pronađen je 14. januara ujutru oko 4:45 sati blizu sela Zaskovci. Uroš nije povređen i dobro se oseća. Hodao je oko 14 sati po šumi i po mraku, ali je uspešno evakuisan i spušten do bezbedne lokacije.
„Došao sam do vrha, skijao i nekako promašio stazu. Bila je neopisivo gusta magla da sam jedva video svoje tragove u snegu. Mislio sam da idem pravo, krenuo sam na dole, ali onda sam rešio da se vratim nazad, ali nisam bio siguran da sam odatle došao. Ugledao sam jedno jedino mesto gde nema snega. Tu sam krenuo i video potok, ostavio sam skije i nastavio tim putem kraj potoka“, započinje svoju priču Dragićević.
Pročitajte još...
Uroš je telefon ostavio kod drugarice. Stvari su mu ostale na skijalištu. Nikome se nije javio, ali je njegova drugarica posumnjala budući da ga nigde u okolini nije bilo da se izgubio pa je prijavila njegov nestanak i pozvala pomoć.
„Ubrzo je pao mrak. Nastavio sam da hodam, verujući da ću uskoro izaći negde na čistinu, i ne sluteći da ću toliko dugo da lutam unaokolo. Ugledao sam dve oronule, napuštene kolibe bez svetla, i nastavio sam da pešačim. Znao sam da ne smem da zaspim, jer bih se verovatno smrzao. Nisam prestajao da hodam, pravio sam nekoliko pauza na oko pet minuta, i nastavljao da koračam“, kaže Dragićević.
Kako je saopštila PU Zaječar, u pretragu terena odmah su uključeni policajci iz Policijske uprave u Zaječaru i Pirotu, granična policija, pripadnici Sektora za vanredne situacije, kao i Gorska služba spasavanja, zaposleni u preduzeću “Skijališta Srbije“ i meštani tog područja. Svi su, uključujući i njegovu rodbinu , prijatelje tražili Uroša, nadajući se sve vreme da je živ.
„Iz gorske službe spasavanja su mi kazali da su našli pored mojih i tragove vukova, i da smo se mimoišli. Dobar trag im je bio, kada je jedan moj prijatelj pronašao skije koje sam ostavio kraj potoka. Nisam znao ni koliko je sati. Pronašli su me u 15 do 5 ujutru sam ugledao dve lampe. Bio je jedan čovek iz Knjaževca, civil, i jedan pripadnik Gorske službe spasavanja. Na svu sreću, sve se dobro završilo“, kaže Uroš.
Dragićević je sve vreme bio priseban. Održao ga je pozitivan strah, i želja za životom.
„Ovo je pravi test koliko čovek može da izdrži. Najviše sam se brinuo za roditelje, braću, prijatelje, bio sam živ a da to niko nije znao. Brinuo sam i o tome hoću li uspeti da se izvučem. Razmišljao sam i kako da odreagujem ako kojim slučajem naiđem na vukove. Na svu sreću to se nije dogodilo. Sve mi je ovo nestvarno, čak i sada imam osećaj da pričam o nekom drugom, da prepričavam neki film a ne da se to upravo meni dogodilo“, kaže Dragićević.
On poručuje da je magla jako opasna I da treba biti obazriv.
„I vetar je opasan, ali verujem da je magla najveći neprijatelj skijašima. Jako je malo portrebno da se skrene sa puta, što posle može biti kobno. Nije mi prvi put da sam na Staroj planini, osvajao sam Midžor nekoliko puta ali eto u sekundi se svašta može desiti . Telo mi je bilo pod neverovatnim adrenalinom, prava borba za život, i na kraju se ipak sve dobro završilo“, kaže Uroš.
Kako objašnjava, kada se sa spasiocima spustio u obližnje selo Zaskovci, polcija ga je odatle prevezla do sela Kalne, gde ga je sačekala majka sa sanitetom hitne pomoći koji ga je odvezao do Zadrsvstvenog centra u Knjaževcu. Uroš nije imao povrede i spasilo ga je što je bio dobro obučen i imao kompletnu opremu.
„Ja i drugarica smo ujutru došli na skijanje i planirali smo da se oko pet sati popodne vratimo u Knjaževac i da uveče proslavimo Srpsku novu godinu. Ja sam je, međutim, proslavio u šumi lutajući. Mogu reći da su ovo bili najgori dan i noć u mom životu, ali sam srećan što se sve dobro završilo“, kaže Dragićević.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
