"Svakog jutra kada ustanem pogledam u njegovu fotografiju i poželim mu dobro jutro, svake večeri pred spavanje poželim mu laku noć, preko dana uzmem njegovu sliku, gledam je i pričam sa njim", kaže Dijana Hrka, majka Stefana Hrke, jedne od žrtava pada rekonstruisane nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra.
Dijana Hrka kaže da je od njegove smrti, starijeg sina sanjala tri puta, a da joj je posebno težak i upečatljiv bio poslednji, nešto pre izlaska na groblje za 40 dana.
„Znam da je to podsvest, ali tri puta mi je Stefan dolazio u snove. On se uvek kratko šišao, ali u snu mi je rekao da želi da pusti kosu, da bi mogao da se ošiša i napravi frizuru koju je ranije imao. Sanjala sam i da ga spremam, sećam se da sam mu držala desnu ruku, na noktima je imao neke pegice koje sam čistila. Znala sam da je mrtav, ja sam videla njegove povrede, ali je u snu bio potpuno čist, nepovređen. Onda sam se probudila i shvatila da mi je šaka prazna, da u njoj ne držim ruku sina i fizički sam osetila veliku prazninu. Ja sam sada žena sa pola srca i pola mozga“, kaže za Novu Dijana Hrka, majka nastradalog mladića.
#related-news_0
Dijana se prisetila i dana kada je saznala da je Stefan nastradao i ona je išla u Novi Sad kako bi identifikovala njegovo telo, što je najstrašnija stvar koju jedna majka može da uradi.
„Videla sam ga. Videla sam i te strašne povrede, videla sam mu glavu, noge, desnu ruku. Samo nisam videla desnu ruku. Ne znam ni da li je bilo leve ruke, sada bih volela da sam videla i levu ruku. Ni u snu je nisam videla“, kaže majka koja se teško nosi sa gubitkom starijeg sina.
Posebno potresno je bilo u utorak, na parastosu na groblju, kada je u jenom trenutku Dijana glasno zavapila.
„Stefane, sine, ono što sam ti obećala, majka će da ispuni“, rekla je nad grobom svog sina, a danas kaže da je mislila da to govori tiho, sinu i sebi i da niko to ne čuje. Ipak, čuli su svi, ceo tužni skup.
Nakon groblja, da bi se ispoštovali običaji, ljudi su pozvani da odu do restorana.
„Sedela sam i gledala u prazan tanjir, kada mi je moj mlađi sin Nemanja, polovina srca koja mi je ostala, rekao: ‘Mama, pusti Stefana, pusti ga da ode u raj, prošlo je 40 dana. On je bio suviše dobar za ovaj svet, pusti ga da ode’. I u pravu je. Moj Stefan jeste bio previše dobar za ovaj svet. Govorio mi je za neke ljude u vezi nekih para: ‘Znam da me lažu, ali šta da im radim?’, takav je bio. Poslednih godina je živeo u Novom Sadu, tamo je i radio. Voleo je da ponekad sedne na tu klupu, gde je i stradao“, objašnjava Dijana Hrka.
„Ovo što mi se dogodilo, ne daj Bože više nijednoj majci da se dogodi. Nekih stvari se ne sećam. Kada je Stefan sahranjivan, ja sam stajala na ivici rake, nisu mogli da ga spuste od mene. Strašno mi je teško“, govori neutešna majka, kao da se nekom pravda i dodaje:
„Tri posla sam radila da bih odhranila sinove. Tog dana kada je Stefan stradao, ja sam se uselila u novi stan koji sam iznajmila. Drugi sin je počeo da živi sam, mislim da je to u redu i da treba da se osamostali, da proba. Sada sam sama, sa Stefanom. Ne mogu da kažem, ljudi zovu, posećuju me. Nekada mi prija društvo, nekada želim da budem sama. Jednoj prijateljici kažem da ću spavati kod rođake, a rođaki kažem da ću spavati kod prijateljice. Ne umem da lažem, pa prozru da ne govorim istinu, ali me puste. Ponekad sedim sama u sobi, razmišljam o Stefanu, tek kada se smrači shvatim da je prošlo nekoliko sati“, kaže Dijana Hrka.
Ona kaže da joj ništa ne treba, nikakav novac, da država te pare bolje da pokloni nekoj deci kojoj pomoć treba, u neke dobrotvorne svrhe.
„Ne želim da se ljudi tuku po ulicama zbog toga. I ono što se desilo u Skupštini, kada su se potukli, je tužno i sramotno. Ali, nadam se i verujem da će država pronaći prave krivce, a ne neko žrtveno jagnje. Policija treba da radi svoj posao, sudstvo da radi svoj, zdravstvo svoj. Ne želim nikoga da vređam, a mogla bih. Želim da institucije rade svoj posao i da korupcija koja uništava ovu državu nestane. Ja sam borac i nastaviću da se borim. Prevremeno sam rođena, rekli su mi da ne smem da imam decu, a ja sam rodila dva sina. Moram da nastavim da se borim“, kaže Dijana Hrka majka nastradalog mladića Stefana Hrke.
Stefan Hrka je jedna od 15 žrtava nesreće u Novom Sadu, kada se rekonstruisana nadstrešnica u 11.52 obrušila. Iz ruševina je prvog dana izvučeno 14 mrtvih, a među njima i Stefan Hrka. Izvučeno je i troje teško povređenih, a jedna devojka preminula je kasnije pa je broj žrtava porastao na 15 ljudi.
Ljudi su još ležali pod ruševinama kada je „Infrastruktura železnice“ izdala saopštenje u kome je naglašeno da nadstrešnica koja je ubila ljude nije rekonstruisana. Tu laž ponovio je tog dana i sada već bivši ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, a te večeri i predsednik Republike Aleksandar Vučić.
Ubrzo su se prvo na društvenim mrežama, a potom i u medijima pojavili fotografije, snimci, dokumenti, pa potom i svedoci, da je nadstrešnica rekonstruisana i to tako što je na nju dodat metalni ram sa staklima, što su je dodatno otežali.
Tek posle više od mesec dana usledila su prva privođenja i hapšenja ljudi koji su osumnjičeni za teško delo protiv opšte sigurnosti i do sada je istragom obuhvaćeno 14 osoba. Javnost i dalje dobija vrlo šture informacije o toku istrage koje vodi Više tužilaštvo u Novom Sadu, dok, koliko je poznato, finansijska istraga uopšte nije pokrenuta. Ceo projekat košta je oko 65 miliona evra, a rekonstrucija same zgrade koštala je 16 miliona evra. Dokumentacija vezana za izgradnju zgrade, od tendera do izvođača i podizvođača, još nije dostupna javnosti i dalje ima status tajne.
Bonus video: Šut od nadstrešnice u Novom Sadu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar