Hapšenjem osam pripadnika kriminalne grupe, odgovorne za međunarodni šverc kokaina, prilikom čega je zaplenjeno 115 kilograma droge, još jednom je potvrđeno da ustaljene krijumčarske rute i dalje funkcionišu, a da najvećim čvorištima, evropskim lukama kroz koje droga ulazi na najstariji kontinent, prakično gospodare Balkanci.
Kao organizatora i članove grupe koja je uhapšena prošle nedelje, ovdašnje tužilaštvo označilo je „vračarce“ i „kavčane“, čijih je osam članova uhapšeno u Belgiji i Holandiji, a droga je pronađena u betonskim pločama.
Otkriveno je da i pripadnici ove kriminalne grupe sa teritorije Južne Amerike organizuju transport veće količine kokaina u luku Roterdam i dalje transport ove opojne droge do belgijskog grada Arlon, gde je u zajedničkoj akciji nadležnih državnih organa Srbije, Belgije, Holandije i Luksemburga, ukupno zaplenjeno 115 kilograma. Oni su najpre kupovali ploče od jedne kompanije u Luksemburgu, a zatim vršili zamenu tih ploča betonskim pločama napravljenim u hangaru u belgijskom gradu Arlon u koje su zatim sakrivali pakete sa kokainom.
Kao jedna od najvećih luka u Evropi, holandski Roterdam se godinama izdvojio kao ulazna tačka za kokain koji iz Južne Amerike brodskim kontejnerima putuje ka Evropi.
Zbog velike frekvencije brodskog saobraćaja i kontejnera, zvaničnici zaposleni u Roterdamu više puta su objašnjavali kako tehnički nije izvodljivo da se pregleda svaki kontejner koji pristigne, uprkos složenim i modernim sistemima za nadzor i proveru. Ovakva situacija ide na ruku švercerima i oni ne propuštaju priliku da je iskoriste, zbog čega se u holandskim vestima gotovo svakodnevno mogu pronaći vest o zaplenama velikih količina droge.
Rame uz rame sa Roterdamom je i belgijski Antverpen u kom je samo tokom 2021. godine zaplenjena 101 tona kokaina dok je, poređenja radi, u 2016. oduzeto 30 tona istog narkotika. Samo na osnovu godišnjeg ulova već je jasno koliko ova luka dobija na popularnosti među kriminalnim grupama, od kojih je veći deo sa Balkana.
Samo ove godine Belgija je oborila rekord kada je reč o zaplenjenoj količini droge, zbog čega se napravio zastoj prilikom uništavanja narkotika. “Došlo je do nekog uskog grla jer je puno droge zaplenjeno, a u upotrebi je samo jedna spalionica”, rekao je belgijski ministar pravde Vinsent Van Kvikenborn.
dodao da se paketi droge ne mogu spaljivati odjednom, na gomili jer će to zagušiti filtere u spalionici. Prema njegovim riječima, samo 1.000 kilograma ili najviše 1.500 kilograma može se spaliti odjednom. Prema nekim procenama, više od 100 tona kokaina, vrednosti koja premašuje oko pet milijardi evra, presretnuto je u luci Antverpen ove godine. Prošle godine zaplenjeno je 90 tona droge.
Ono što je zajedničko i Antverpenu i Roterdamu, ali i drugim lukama širom sveta, jeste činjenica da velike narko-bande ne prezaju da carinskim radnicima nude vrtoglave iznose da „zažmure“ u trenucima kada treba proći kontejner natovaren drogom, a za to nude iznose i do 100.000 evra po turi.
Iako je još devedesetih godina bila interesantna švercerima, tek proteklih deset godina luka Bar je pronašla svoje mesto na svetskoj mapi trgovine drogom, jer je prethodni vremenski period mahom bio rezervisan za cigarete.
Sa rastom domaćeg tržišta, ali i apetita kriminalnih grupa koje „uvoze“ kokain iz Južne Amerike, porastao je i značaj Bara, pa je tako samo prošle godine zaplenjeno je oko 1,5 tona kilograma kokaina, a uhapšeni su vlasnik firme u čijem magacinu je droga pronađena. Ta droga doputovala je skrivena među bananama, koje crnogorska firma uvozi. Početkom 2022. godine, u Baru je zaplenjeno pola tona kokina koji je takođe pristigao sakriven u kontejnerima, među bananama poslatim iz Ekvadora.
Zbog svog geografskog položaja svoje mesto na međunarodnoj mapi šverca droge našla je i Valensija u Španiji, koja se mahom smatra prvom stanicom nakon što kokain izađe iz voda država smeštenih u Južnoj Americi.
Imajući u vidu da, prema procenama stručnjaka, više od 100 kriminalnih grupa sa Balkana boravi u Španiji, među kojima su i mnogi begunci iz Srbije, gde ne samo da učestvuju u transportu kokaina već i proizvode svoju drogu, ne treba da čudi podatak da se gotovo svakodnevno dešavaju hapšenja „naših“ ljudi.
Edin Gačanin, poznatiji pod nadimkom Tito, koji slovi za vođu „balkanskog kartela“ (iako se on ne percipira kao jedinstvena organizovana kriminalna grupa) navodno je uhapšen u velikoj akciji EUROPOL-a u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, odakle je godinama, prema informacijama policija i bezbednosnih službi, vodio poslova oko šverca kokaina.
U saopštenju je navedeno da je ovom akcijom razbijen „super kartel“, privedeno ukupno 49 osoba, a zaplenjeno je oko 30 tona kokaina.
Bonus video: Italijanska policija zaplenila preko 4 tone kokaina u Trstu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar