0
Dvogodišnja devojčica iz Zaječara preminula je pošto ju je očuh Miloš N. (25) pretukao. Policija je uhapsila i njega i majku devojčice, ali reakcija sistema i službi je usledila tek posle tragičnog događaja.
Novi slučaj porodičnog nasilja šokirao je Srbiju. Žrtva je dovogodišnja devojčica iz Zaječara, koju je očuh Miloš N. pretukao do smrti. Uhapšena je i majka Jelena T. koja nije prijavila porodično nasilje.
Da sve bude još gore, Jeleni T. ovo nije prvi put da se suočava sa nasiljem u porodice. Naime, i njen prethodni partner, otac devojčice, Nemanja Vladulović, osuđivan je zbog nasilja u porodici.
Žrtva je bila upravo majka deteta, Jelena T., ona ista koja je uhapšena zbog neprijavljivanja krivičnog dela.
Zločin je otkriven kada je Jelena T. sa teško povređenim detetom, došla u bolnicu. Nažalost, detetu nije bilo pomoći i ono je podleglo povredama. Policiji nije trebalo dugo da shvati šta se dogodilo.
Pročitajte još:
0
0
0
Ali, ostaje pitanje da li je sistem sve uradio da bi zaštitio devojčicu i da li je ona mogla da bude spasena?
„Očigledno je da je majka devojčice koja je ubijena, navikla na nasilje, da je odrasla u takvom miljeu i da je svesno birala takve partnere. Ona je uhapšena zato što nije uradila ono što bi majka trebalo da uradi – da zaštiti dete. Ipak, pitanje je kakav je njen sistem vrednosti i moguće je da je ona navikla na nasilje kao na prihvatljiv model ponašanja, pogotovo što joj je i prvi muž, otac deteta, takođe bio nasilan“, kaže psihoterapeut Biljana Ćulafić.
Ona navodi da nije do detalja upoznata sa konkretnim slučajem, ali da se vide neki modeli ponašanja.
„Vrlo verovatno je majka i odrasla u porodici u kojoj se događalo nasilje i gde je nasilan bio otac ili brat. Problem je što se takve žene, i same žrtve nasilja, osećaju na neki način ‘normalno’ pored nasilnih partnera, da ih čak i same traže, jer je to, za njih, uobičajen način ponašanja. Često misle da će one tom nasilniku pomoći, da će ga izlečiti od alkohola ili droge, ali to je često greška. Obično se izlivi nasilja javljaju periodično, a između njih je ‘medeni mesec’, praćen lepim obećanjima, ali spirala nasilja se u ogromnom broju slučajeva ponavlja sve brutalnije, a može da se završi i fatalnim ishodom“, objašnjava Biljana Ćulafić.
Pitanje je šta je sistem mogao da uradi i kako da pomogne žrtvama nasilja.
„Možda je potrebno da se žrtvama nasilja više pomogne, čak i u izboru partnera i da se više pažnje obrati njima. Takođe, uvek treba obratiti pažnju na nasilničko ponašanje partnera. Opravdanje tipa da je on dobar čovek, ali da se promeni kada popije malo ne stoji. Tada uglavnom do izražaja dolazi prava priroda nasilnika. Tu su i mali, sitni znaci da nešto nije u redu, ponašanje čoveka u saobraćaju ili prema radnicima u uslužnim delatnostima, jer ako je grub i agresivan prema njima, vrlo verovatno će biti, pre ili kasnije, grub i nasilan i prema svom najbližemn okruženju, tojest članovima porodice“, objašnjava Biljana Ćulafić.
Slučaj u Zaječaru nikoga nije ostavio ravnodušnim. Postavlja se pitanje da li su institucije bile dužne da primete da se dete nalazi u okruženju u kome se događa nasilje.
Utvrđeno je da je porodica bila korisnik Centra za socijalni rad, a to povlači i pitanje da li su radnici morali da primete da je dete, pa i majka, žrtva nasilja.
Ako nisu, pitanje je i da li je bilo neophodno drugačije pristupiti u radu sa porodicom jer je epilog zastrašujući. Dvogodišnja devojčica je ubijene, a pretpostavlja da se da je duži period trpela nasilja.
****
BONUS VIDEO: Đaci nasilnici ponovo u školi – zbog proceduralne greške!?