0
Kao jedina dama među 60 kolega u svojoj četi i jedna od dve žene koje su do svoje pozicije u Žandarmeriji stigli putem teškog i napornog “drila”, Sanja Milić (33) jedna je od retkih pripadnica nežnijeg pola koja bi rame uz rame stala sa hrabrim pripadnicima Žandarmerije i pogledala opasnost pravo u oči. Upravo zbog toga, u susret Osmom martu, u razgovoru za portal Nova.rs Sanja Milić nam opisuje kako je odlučila da postane deo ovog tima MUP i da li se zbog toga ikada pokajala.
Sanja Milić, jedna je od retkih pripadnica ženskog pola u Žandarmeriji, koja u ovoj specijalnoj jedinici radi već pet godina.
„Radila sam kao policijski službenik u policijskoj stanici Palilula osam godina, nakon čega sam poželela da okušam sreću i pređem u specijalnu jedinicu. 2018. godine sam se prijavila za selektivnu obuku za Žandarmeriju, koji je trajao 21. dan i od prijavljenih 120 kandidata, muškaraca i žena, prošlo je nas 56., od čega smo samo nas dve žene. Mi smo prve žene u Žandarmeriji koje su došle ovim vidom selekcije, takozvani ‘dril’“, započinje Sanja razgovor za naš portal.
Kako navodi naša sagovornica, selektivna obuka se ogledala u zahtevnoj psiho-fizičkoj obuci koja se sastojala od trbušnjaka, sklekova s opremom, čučnjeva, trčanja od 20 kilometara, marševa, pa sve do sprava u teretani. Najvažnije je da se na kraju njen san ostvario.
„Na kraju svega, ja sam jedina žena u četi Opšte namene, od 60 muškaraca. Nije bilo lako jer ne postoji razlika između muškaraca i žena, svi moramo isto da uradimo. Nikada nisam osetila nikakvu diskriminaciju od strane kolega. Iako se dešava da se postave zaštitnički, uvek su tu da mi se nađu i pomognu, ali me nikada niko nije omalovažio zato što sam žena. Zajedno radimo zadatke, gađanja, sportska dešavanja, svi nosimo opremu, timski je rad i zato sam najviše želela da dođem u Žandarmeriju“, ističe naša sagovornica.
Mlada pripadnica Žandarmerije kaže da realizuje sve zadatke, od obezbeđenja visoko-rizičnih utakmica i skupova, do obezbeđivanja pri dolasku stranih delegacija.
„Najveće zadovoljstvo mi pričinjava da učestvujem u visokorizičnim hapšenjima u kojima ima više adrenalina. U Žandarmeriji je sve podređeno našoj obuci i izvršavanju zadataka koja se ogledaju u vršenju racija, obezbeđenja visoko-rizičnih javnih skupova… Nikada se nisam pokajala što sam odabrala ovaj poziv“, kaže Sanja.
Iako ne osporava da ima neustaljeno radno vreme, ipak uspeva da održi balans između privatnog i poslovnog života.
„Kada se sve lepo organizuje, ima se vremena za sve, i za privatni život i za posao. Mi uvek moramo da budemo u pripravnosti, i spremni, pa ako se nešto dogodi da i iz izlaska uskočim u uniformu“, navodi naša sagovornica.
Sanja ističe i da je porodica nije isprva podržala kada je odlučila da okuša sreću i prijavi se za „dril“ u Žandarmeriji, ali da je njeno zadovoljstvo na poslu promenilo njihovo mišljenje.
Pročitajte još:
„Dugo sam radila u policijskoj stanici, pa su odmah rekli da mi ne treba Žandarmerija, da su „oni prvi na liniji odbrane“ (smeh), da mi to ne treba, da stalno moram da imam opremu, ali ja sam pokušala da im objasnim da ja upravo to i želim. Volim ovaj način rada, želim da osetim taj adrenalin koji me, evo, ni posle pet godina nije pustio, šta više, možda se i povećao. Na kraju su odustali od ubeđivanja i sada su ponosni na mene“, ističe Sanja.
Na pitanje da li bi izdvojila nekog kolegu sa kim najviše voli da radi, mlada pripadnica Žandarmerije ističe da ne želi nikoga da izdvaja jer je upravo to ono zbog čega je na ovom poslu – timski rad.
BONUS VIDEO: Vatrogasci-spasioci se vratili iz Turske
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
