42
Dugo najavljivana "istrorijska" borba protiv korupcije počela je vađenjem iz fioka tužilaštva slučajeva starih i po pet, šest godina i hapšenjem ljudi koji su već odavno poznati u javnosti i protiv kojih su pokretane istrage. Pravnici u razgovoru za Nova.rs ističu da je ovo samo prividna borba protiv korupcije, odnosno bezuspešna namera režima da "uguši" proteste u Srbiji.
Pre nekoliko dana uhapšeni su bivši v.d. generalnog direktora EPS-a Milorad Grčić, kontroverzni biznismen koji se već godinama pominje u javnosti, ali i u Specijalnom sudu, Aleksandar Papić i njihovi saradnici zbog krivičnog dela iz 2019. godine. Petak je počeo velikom akcije inspektora Uprave kriminalističke policije (UKP) koji su uhapsili grupu osumnjičenih za malverzacije, od kojih je najpoznatije ime Vladimir Vrbaški, koji je uspeo da umakne i za njim je raspisana poternica. Vrbaški je još jedan kontroverzni biznismen koji se takođe već godinama pominje u medijima u vezi malverzacija sa robnim rezervama 2023. a protiv njega su podnošene krivične prijave još od 1995. godine. Iako su slučajevi različiti, jedno im je isto, krivična dela za koja se sumnjiče izvršena su pre nekoliko godina, a u pitanju su osobe koje su odavno poznate široj javnosti i, na neki način, donose publicitet u na sva zvona najavljenoj „borbi protiv korupcije“.
Zašto vlast u svojoj „bespoštednoj“ borbi protiv zloupotreba i malverzacija izvlači iz fioke slučajeve stare nekoliko godina, briše sa njih prašinu i predstavlja ih kao veliko dostignuće, veliko je pitanje. Pri tome Grčiću, Papiću i njihovim saradnicima na teret se stavlja da su oštetili EPS za nešto manje od milion evra, dok su Vrbaški i njegova grupa osumnjičeni da su oštetili budžet za više od dva miliona evra.
Ilustracije radi, u godinama kada se Grčić nalazio na čelu EPS-a, to preduzeće je zabeležilo gubitke od nekoliko stotina miliona evra, dok je iz robnih rezervi, koliko je poznato, u poslednjih 12 godina nestalo robe, pre svega žita i kukuruza, u vrednosti od više desetina miliona evra, tako da je ono što se Grčiću u jednom, a Vrbaškom u drugom slučaj,u stavlja na teret, samo procenat u odnosu na razmeru malverzacija i krađe.
O ozbiljnosti ove kampanje govori što su mnogi uhapšeni već pušteni da se brane sa slobode.
Po rečima advokata i potpredsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine Aleksandra Olenika, ovo su potezi marketinške prirode i iza njih ne stoji neka istinska ili dublja namera da se stvarno povede borba protiv korupcije.
„Pre jedno mesec dana Aleksandar Vučić je napravio listu od više stotina imena na kojoj su članovi te koruptivne hobotnice. Javnost percepira korupciju kao najveći problem u Srbiji i ta lista je i napravljena upravo posle istraživanja javnog mnjenja. Spisak je stajao mesec dana, jer su procene bile da će protesti opasti i da će se situacija smirti, ali se dogodilo obrnuto, protesti su se pojačali. Onda su uzeli tu listu i krenuli su sa njenog dna, sa hapšenjem najmanje opasnih ljudi, koji najmanje mogu da ugroze koruptivnu hobotnicu, a sa druge strane mogu da stvore privid borbe protiv korupcije. Očekujem, kako bude rastao pritisak na vlast, od tih donjih imena, sa dna liste po uticaju i političkoj moći, polako će se ići na gore“, kaže Olenik.
Po njegovim rečima, pitanje je trenutka kada će neko od tih ljudi, koji su bili već uhapšeni ili su sada lišeni slobode, reći: „Dosta je sad“ i početi da priča.
„Ne verujem da bi Grčić mogao da postane svedok saradnik, neće mu dozvoliti njegov branilac. Ali, tu nije samo on, ima ozbiljnijih ljudi, Aleksandar Vučić će pustiti sve i svakog niz vodu radi očuvanja vlasti. Korupcija nas je pojela, pokušava da stvori percepciju da se nešto radi, ali se suštinski ne radi ništa i vađenje ovih starih slučajeva iz fioke je samo kontrola štete“, kaže potpredsednik LSV.
Advokatica Nevena First ukazuje na jednu bitnu okolnost kad je reč o hapšenjima.
„U situacijama kada se hapšenja sprovode sa višegodišnjim zakašnjenjima u odnosu na podnošenje krivičnih prijava, postavlja se pitanje motiva. Odsustvo blagovremene reakcije ukazuje na selektivnu primenu prava ili, pak, instrumentalizaciju pravosudnih mehanizama u političke svrhe“, kaže za portal Nova.rs advokatica Nevena First.
Po njenim rečima, pravosudni organi su dužni da uvek postupaju hitno u slučajevima koji se odnose na suzbijanje korupcije.
„Situacije u kojima se određene istrage sprovode isključivo u trenutku političke ili društvene potrebe dok se, istovremeno, druge odlažu, mogu predstavljati upadljivo odstupanje od načela jednakosti pred zakonom. Za sistemsku borbu protiv korupcije neophodno je da se obezbedi dosledna primena zakona, nezavisnost pravosuđa, samostalnost tužilaštva i reforma mehanizama kontrole rada institucija. Svako drugačije postupanje stvara samo privid, dok se suštinski nastavljaju privilegovanost, nejednakost i pravna nesigurnost.“, objašnjava Nevena First.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
