0
Za povraćaj uzurpirane imovine na Kosovu i Metohiji podneto je više od 70.000 zahteva Srba i nealbanaca, a mnogi od tih slučajeva na sudovima stoje po 10 i više godina. Advokat Jovana Filipović, koja zastupa više klijenata čija je imovina na Kosovu uzurpirana i oteta, za Kosovo onlajn objašnjava čime se sve uzurpatori služe i kroz kakve se pravne i privatne probleme suočavaju vlasnici koji svoju imovinu ne mogu da koriste.
Pred kosovskim sudovima za nezakonito zauzimanje nepokretnosti vode se dva postupka, krivični i parnični, navodi Filipović i ukazuje na probleme tokom parničnog postupka, kada stranke pokreću tužbu protiv uzurpatora koji se ne odazivaju pozivu suda i zloupotrebljavaju prava koja su im zagarantovana Zakonom o krivičnom postupku, piše Kosovo-online.
„Veliki broj predmeta traje više godina. Imala sam prilike da se upoznam sa predmetima koji su počeli recimo 2002. godine i koji još uvek nisu okončani. Nije bilo zakazano nijedno ročište i sa mukom smo pronašli predmete u sudskim arhivima. Tek nakon toga se kreće sa radom na tim predmetima, ali to ide jako sporo zbog velike zloupotrebe prava. Tu zloupotrebu čine uzurpatori, odnosno lica koja su nezakonito zauzela tuđu nepokretnosti”, istakla je Filipović.
Pročitajte još:
Navela je primere na koji se način unazad 20 godina na Kosovu uzurpira imovina.
„Nepokretnosti se uglavnom zauzimaju na način da se fizičkim putem obavlja smetnja poseda, odnosno neko uđe u tuđi posed, koristi tu imovinu i ne dozvoljava pravom vlasniku da imovinom raspolaže. Drugi način je falsifikovanje ovlašćenja putem kojih se imovina prenosila preko sudova, a sada preko notara, ili upisivala katastarski na nove vlasnike. Ti ugovori su ništavi, ali postupak utvrđivanja ništavosti tih ugovora jako dugo traje zbog zloupotreba procesnih ovlašćenja koje zakon garantuje u ovom slučaju uzurpatoru”, objašnjava Filipović.
Ona navodi da su u većini slučajeva koje zastupa uzurpatori uglavnom Albanci, ali da se sa problemom otete imovine ne suočavaju samo Srbi već i ostalo nealbansko stanovištvo.
„Zauzete su imovine najveće vrednosti i na dobrim lokacijima. Nisu retki slučajevi zauzimanja i poljoprivrednog zemljišta u selima gde je komšija video da godinama njihove komšije Srbi ili ostali nealbanci ne dolaze i ne koriste svoju nepokretnost. Prosto, zauzmu tu njivu, koriste i obrađuju. Tako zabranjuju vlasniku da je proda i da na bilo koji način raspolože njome. Ukoliko vide da neko duže vreme nije ulazio u kuću, zauzmu i nju. Nije isključivo u pitanju samo zemljište na atraktivnoj lokaciji već i zemlja koja ima malu tržišnu cenu”, navodi Filipović.
Ističe i više problema zbog kojih se pitanje uzurpacije imovine uopšte ne rešava ili se čeka više godina.
„Sudovi nisu radili jer je kasnije formirano sudstvo i pravosuđe je sporo. Ima mali broj sudija i slaba je njihova zainteresovanost da rade na tim slučajevima. Recimo pred sudovima u Peći, Đakovici ili Prištini sudije su Albanci, koji imaju takvu situaciju da rešavaju probleme uzurpirane imovine protiv svojih da tako kažem sugrađana. Sa druge strane imamo ogroman broj predmeta zbog uništavanja imovine 1999. godine i marta 2004. godine. Najveći broj tih predmeta nije rešen a svakodnevno se podnose nove tužbe”, pojasnila je Filipović.
Prema njenim rečima vlasnici uzurpirane imovine su pod stalnim pritiscima i ucenama lica i posrednika koji su bespravno zauzeli imovinu.
„Pritisci su svakodnevni i ucene. Pojedini žele da kupe tu imovinu po deset puta nižoj ceni od tržišne cene. Ukoliko vlasnik želi da proda imovinu nekom trećem licu, uzurpator ne dozvoljava da se ona proda, i govori svojim sunarodnicima da je to njegovo, čime sprečava pravog vlasnika da raspolaže svojom imovinom”, zaključuje Filipović.
BONUS VIDEO: DOBAR, LOŠ, ZAO: Vučić nije odbranio Kosovo, već ukinuo Srbiju na Kosovu
Pratite nas i na društvenim mrežama:
