0
Miodrag Stole Trifunović bio je jedan od najkrovolčnijih silovatelja i ubica sa naših prostora. Prvu žrtvu napao je kada je imao tek 15 godina, iako ne postoji mnogo podataka o njemu, veruje se da je imao više od 60 žrtava!
Miodrag Stole Trifunović harao je srpskim ulicama četrdesetih godina prošlog veka. Iako je tačan datum njegovog rođenja nepoznat, informacije koje datiraju iz tog vremena ukazuju da je prvu žrtvu staru svega 12 godina napao kada je imao tek 15 godina u Merošini pored Niša. Navodno se njegova majka, da u selu ne bi „pukla bruka“, preselila sa njim u drugi grad, ali Stole nije prestajao sa svojim napadima.
Prema istim informacijama, Trifunović je imao prilično teško detinjstvo, otac mu je bio razvratnik i alkoholičar koji je, naočigled svoje supruge, dovodio žene lakog morala u kuću i terao ih da ga zadovoljavaju pred ženom. Tada mladi Trifunović zamrzeo je žene zbog toga i to koristio kao motiv u kasnijim stravičnim i bezumnim napadima. Na meti bi mu se uglavnom nalazile žene koje je vrebao na javnim mestima, a u početku je napadao i parove tako što bi mladića onesposobio udarcima, a potom seksualno napastvovao njihove devojke.
U tekstu autora Dušana Cicvare, koji je do detalja opisao Trifunovićev život, navodi se da je potom dobio poziv za služenje vojnog roka u Nišu. Tokom školovanja je pasionirano sakupljaju sve što je na srpskom jeziku objavljeno o Džeku Trboseku, kom se divio. Obožavao je i prozu Onorea de Balzaka, a najviše „Golicave priče”, dok bi pojedinim žrtvama prilikom napastvovanja recitovao stihove svojih pesama.
„Najmonstruozniji jugoslovenski ubica nakon okončanja Drugog svetskog rata Trifunović nije vodio dvostruki, već trostruki život! Posle oslobođenja, kao građevinski preduzimač, Stole Trifunović imao je pune ruke posla. Trebalo je sagraditi ono što je u periodu od 1941. do 1945. bilo srušeno. Stole je pored sređivanja gradske infrastrukture pažljivo pripremao i zločine po kojima će docnije dugo ostati upamćen“, naveo je Cicvara u svom tekstu.
Objašnjava da je neposredno pre nego što je krenuo u pohod ukrao periku, brkove, bradu, odela i specijalne dodatke za popunjavanje obraza i uspomoć njih je dugo i vešto skrivao svoj lik.
0
0
2
0
Kada je 1. februara 1948. godine nađen leš žene stare 33 godine u jednom od nedovršenih paviljona u Cvijićevoj ulici, za koju će se kasnije ispostaviti da je radnica jedne trgovine, niko nije ni pomišljao na Stoleta. Po tragovima nađenim na licu mesta utvrđeno je da je najpre silovana, a onda i ubijena, ali i da se između žrtve i ubice vodila očajnička borba. Njeno telo je primetio radnik komunalnog preduzeća. Dvadesetak dana kasnije ribolovac je iz Save izvukao vreću sa delovima tela Slavice Trifunović (22), devojke čiji je nestanak nekoliko dana ranije prijavljen. I ova žrtva je najpre silovana, a potom i zadavljena.
„Proverom u rejonu u kojem su Trifunovićevi stanovali utvrđeno je da je sestra ubijene Slavice veoma preke naravi, sklona svađi i tuči, za razliku od njenog muža, poslovođe uglednog građevinskog preduzeća, koji je, prema rečima njihovih komšija, bio izuzetno miran i povučen čovek, spreman da im u svakom trenutku priskoči u pomoć. Docnije je za komšije, kao i za policiju, veliko iznenađenje predstavljala činjenica da je taj mirni, tihi i dobri muž, koga je supruga često zlostavljala i koga su molili da im u kasnijim večernjim satima sačeka i doprati žensku čeljad do kuće, da ne bi „nabasale na tog užasnog manijaka“, bio niko drugi do fantom – Miodrag Stole Trifunović“, objavili su ranije beogradski mediji.
Zabačena i mračna mesta, parkovi i gradske šume bila su mahom mesta na kojima bi Trifunović vrebao svoje žrtve. Prema onome što je policija uspela da rekonstruiše, Trifunović je napadao mlađe žene koje su očajnički pokušavale da se odupru od njega što se na njihovim telima kasnije moglo uočiti prema povredama kakve su imale. U proleće i leto 1948. žrtve su počele da se nižu kao na pokretnoj traci, što je islednike dovodilo do očaja, a veruje se da je ubio 18 svojih žrtava, premda je konačan broj ostao enigma do danas. Ubrzo je i uhapšen, a skončao je tako što je izvršio samoubistvo u zatvoru.
Prema skromnim podacima iz tog vremena, postoje i oni koji ukazuju na to da je Trifunović po svaku cenu pokušao da se sačuva služenja vojnog roka i odlaska na front koji je tih godina bio sve izvesniji. Zbog toga je, kako je i sam ispričao policajcima, glumio da je psihički bolesnik, pa je zbrinut u duševnoj bolnici „Toponica“. Navodno je, prema sopstvenom priznanju, ubio više bolesnika koji su bili na lečenju, kako bi dobio njihova sledovanja u vidu cigareta i hrane.
Bonus video: Tužilaštvo traži da se izuzme is istrage o smrti brata osumnjičenog za ubistvo Danke Ilić