3
Pas kome je 12-godišnji dečak iz Novog Sada, iz čista mira, zakucao ekser u glavu uginuo je nakon nekoliko dana borbe veterinara, a po svemu sudeći, za ovaj zločin, koji je potresao srpsku javnost, niko neće odgovarati. Ovaj slučaj je samo jedan u nizu brojnih, koji proteklih godina šokiraju građane Srbije i čiji su akteri maloletnici, ali i za koje niko nije snosio posledice.
Stručnjaci u razgovoru za portal Nova.rs ističu da je Zakon jasan i on kaže da maloletnici do 14 godina ne podležu krivičnoj odgovornosti, ali i da je ova pojava, koja je proteklih godina uzela maha u našoj zemlji, posledica, pre svega, zakasnele reakcije roditelja.
Na novosadskom naselju Satelit pre nekoliko dana pronađen je pas u teškom stanju, kome je neko zakucao ekser u glavu. Slučaj je postao još jeziviji nakon što je ustanovljeno da iza ovog gnusnog čina stoji, ni manje-ni više nego, maloletnik od 12 godina. Izvesno je da dečak neće trpeti posledice za ovo delo, jer je ne podleže krivičnoj odgovornosti, a prema rečima advokata Denisa Bećirića, kaznu može snositi jedino staratelj dečaka ukoliko se utvrdi propust u vaspitanju.
„Zakon je jasan, do 14 godine ne podležu krivičnoj odgovornosti. Preko 14, odnosno do 18 godine, njima se sudi po Zakonu o maloletnicima, koji je potpuno drugačiji od Krivičnog zakonika, odnosno zaprećene su mnogo blaže kazne. Zakon o maloletnicima je više usmeren na neko prevaspitavanje, nego na kažnjavanje. Uglavnom se većina kazni svodi na pojačan nadzor organa starateljstva, odnosno roditelja, zatim vaspitne mere, sa idejom da se dete vrati na normalan put. Zapravo, to je i ideja ovog zakona. U slučajevima poput ovog, za decu do 14 godina odgovaraju njihovi staratelji, odnosno roditelji“, kaže advokat za naš portal.
Poznati pravnik ističe da roditelji u ovim slučajevima ne mogu da odgovaraju za inicijalno delo, odnosno za ono koje je pomenuti maloletnik počinio.
„Njima na teret može da se stavi krivično delo zanemarivanje deteta, za šta je zaprećena kazna do tri godine zatvora. Uz to, mogu da odgovaraju i za naknadu štete, ako budu tuženi u parnici. Deca do 14 godine ne odgovaraju krivično, ma šta god uradili. Eventualno može da im se odredu neka vaspitna mera“, dodaje advokat.
Još jedan u nizu slučajeva koji su zgrozili srpsku javnost dogodio se početkom marta ove godine, kada je policija privela dvojicu tinejdžera zbog sumnje da su pokušali da siluju devojčicu (13) u Bečeju. Stiče se utisak da je ovakvih primera nasilničkog ponašanja maletnika sve više, a Snežana Babović Pantović, pedagog i psihoterapeut, u razgovoru za naš portal ističe da su najčešći uzroci istog narušeni porodični odnosi, ali i zakasnela reakcija roditelja.
„Razlozi mogu da budu različiti. Najčešći uzrok su narušeni porodični odnosi, nasilno ponašanje roditelja prema deci, često fizičko kažnjavanje dece, neefikasno disciplinovanje (nepostavljanje jasnih granica i zahteva prema detetu, preterano dopuštanje). Razlozi mogu da budu i kontekstualni: društveno okruženje zasićeno različitim faktorima rizika, tolerancija društva na nasilje… Kod neke dece razlog za takva ponašanja su emocionalne teškoće, to jest nesposobnost deteta da upravlja vlastitim emocijama, da reguliše emocije i prepozna sopstvene i emocije drugih. Ukoliko deca imaju probleme u emocionalnom razvoju, ona će najverovatnije imati i probleme u socijalnom“, kaže ona.
Kako navodi, nasilno ponašanje dece ne događa se neočekivano i iznenada.
„Dete koje namerno i neopravdano nanese veliku štetu drugom, veoma često je i u ranijim godinama života ispoljavalo bar neki oblik nasilnog ponašanja. Ako se već tada, u ranom uzrastu, ne preduzmu mere intervencije, onda nasilno ponašanje ima tendenciju rasta što je dete starije. Jedan od najvažnijih uticaja na pozitivan razvoj deteta svakako ima okruženje u kojem dete odrasta, uči, igra se i živi. Kada se dogodi da dete namerno i neopravdano nanese štetu drugome, neophodno je intervencije usmeriti ne samo na dete, već istovremeno i na njegovo okruženje, a pre svega školu i roditelje. U tome učestvuje tim stručnjaka, a mere i programi podrške su brojni i zavise od konkretnih slučajeva“, kaže psiholog.
Ona dodaje i da su roditelji najvažniji u sprečavanju dešavanja ovakvih stvari.
„Roditelji su ključni faktori i programi intervencije najviše treba da budu fokusirani na pružanje podrške roditeljima i unapređivanje njihovih veština staranja o deci, kako bi se izgradio što zdraviji odnos na relaciji dete-roditelj. Verujem da roditelji rade u najboljem interesu svog deteta, ali da nekada jednostavno ne urade dovoljno, ne prepoznaju problem na vreme, ne razviju sa decom odnos koji je za decu bitan. Zbog toga je važno da se intervencije stručnjaka fokusiraju na poboljšanje znanja, stavova i veština roditelja, kako bi roditelji naučili da neadekvatna ponašanja svoje dece usmeravaju u pozitivnom smeru“, dodaje Babović Pantović.
Podsetimo, verovatno jedan od najstravičnijih primera maloletničkog nasilja, a kojeg se građani Srbije i dalje živo sećaju, dogodio se decembra 2016. u Novom Sadu, kada su trojica dečaka, dvojica od 12 i jedan od 13 godina, zapalili beskućnika Dragutina Todorčevića (64). Tog dana jedan od dečaka zapalio je novine i bacio ih na Todorčevića. Vatra je najpre zahvatila odeću beskućnika, nakon čega je nesrećni čovek potpuno izgoreo. Nakon ovog događaja, maloletnik je u policiji ispričao da se samo igrao sa drugovima i da mu nije bila namera da čovek izgori.
Zbog ovog dela Draginja Jovanov, majka pomenutog dečaka, osuđena je na šest mesecu zatvora zbog zapuštanja i zlostavljanja maloletnog deteta o kojem je bila dužna da se stara.
Kriminalci zloupotrebljavaju maloletnike
Prema rečima advokata Denisa Bećira poslednjih godina u svetu je uočen novi trend, po kome kriminalci za svoje poslove neretko angažuju upravo maloletnike.
„Najčešće je reč o delima poput dilovanja droge i to je nešto što je poslednjih godina uzelo maha. Pretpostavlja se da je razlog toga blaža kaznena politika prema maloletnicima“, kaže advokat.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
