Suđenje Urošu Blažiću, optuženom za masakr u selima Malo Orašje i Dubona, nastavljeno je danas u Specijalnom sudu u Beogradu davanjem iskaza svedoka.
Najpre je svedočio Nikola Mitrović, brat ubijenih Petra i Marka Mitrovića.
„Ne poznajem okrivljene. Nastradala su mi braća, Petar i Marko. Zatekli smo katastrofu. Spavao sam kući, probudila me snajka i rekla da se desilo. Mislili smo da je neka tuča, shvatili smo da je ozbiljnije kada smo došli“, rekao je svedok.
Istakao je da su Nikolu ubacili u automobil i odvezli u Hitnu, a tek posle su videli Petra.
„Dejan i Dragan Milić nosili su Nikolu u automobil. Čuli smo Petrov glas i krenuli smo ka njemu. On je bio sa leve strane spomenika, ležao je na leđima. Brata od strica nismo videli kad smo ušli, a on je bio odmah na ulazu. Videli smo ga tek kad smo iznosili Petra. Sedeo je, noge su mu bile na podu, leđa preko nogu, ruke iznad glave, predavao se verovatno. Marko je bio mrtav, imao je rupu na čelu. Video sam Nemanju Stevanovića na par metara od petra, dao mi je telefon da zovem policiju i Hitnu pomoć. On je preminuo u bolnici. Odmah smo otišli za Smederevo, usput smo sreli policiju i Hitnu pomoć“, rekao je svedok.
Nakon njega je svedočio Jovan Mitrović, rođeni brat Petra Mitrovića i brat od strica Marka Mitrovića.
„Ne poznajem okrivljene. Brat rođeni sam Petra i brat od strica Marka. Oko 22.30 gledali smo utakmicu, legao sam da spavam. Možda minut posle toga sam čuo oca da izlazi iz sobe na donjem spratu i viče: „Brzo, pobi ih čovek, pobiše se“. Sleteo sam sa sprata, majka je izašla i vrištala, rekla je da idemo brzo na Ravni gaj. U međuvremenu je žena probudila brata Nikolu. Sišao sam dole, mislio sam da je tuča. Nije mi bilo logično da petar zove tatu u vezi sa tučom, već sam mislio da bi zvao nas. Ubacili smo motku i lopatu u auto, s namerom da ih branimo. Ispred nas je bio auto sa sva četiri migavca, to su bili otac i stric Nemanje Ilića“, rekao je on.
Istakao je da je preprečio put da niko ne može da pobegne. Na ulazu je sreo Dejana, Nikolinog oca.
„Rekao je: „Šta, šta je bilo, pobi ih čovek kao kerove“. Čuo sam Petra da zove, ležao je na leđima pored spomenika, nije mogao da ustane. Prišao sam mu, a posle toga sam krenuo redom video sam ih sve. Nisam znao šta me je snašlo. Majka i otac su došli, rekao sam majku da zove Hitnu pomoć, a brat i ja smo odlučili da Petra ubacimo u auto. kako bih prešao preko rupe ili ležećeg policajca, vikao je da ne može da izdrži, da stanemo i da ga izbacimo napolje. U bolnici me je zagrlio i rekao da ga ne puštam. Pričao sam mu koliko ga volimo i koliko želimo da ostane živ“, rekao je.
Oštećeni svedok Jovan Mitrović se obratio Blažićima i tada je došlo do incidenta. Potom je krenuo ka boksu u kom se nalaze Blažići, ali ga je sudska straža u tome sprečila i izvela iz sudnice.
Potom je svedočio Dragan Milić.
„To su leleci, kukanje. Prvo sam video marka Mitrovića i bilo mi je jasno da je ubijen dok je sedeo. On nije sedeo na zemlji, nego na svojim petama, naslonjen na zid. To mi je poznato, bio sam na ratištu, poznato mi je da se on predavao kad je ubijen. Neka kaže ovaj idiot da li je to istina. pored unuka sam prošao dva puta, niasm ga video. neki su kukali, neki nisu. Nemanju Ilića sam uhvatio za rame da ga pomerim da vidim ko je, rekao je da ga pustim, osetio sam da mu je polomljena ruka. Nemanja Stevanović je tražio oca. Jovan Ranković je zapomagao, tražio je pomoć“, rekao je svedok.
Suđenje je potom završeno, a nastavak je zakazan za 28. oktobar, 14. i 25. novembar.
VIDEO: Klupe sećanja za ubijene u Ribnikaru, Duboni i Malom Orašju