Nišlija N.S. (50) pravnosnažno je osuđen na 14 meseci zatvora jer je seksualno zlostavljao dvanaestogodišnju devojčicu. Presuda mu je izrečena na osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela koju je zaključio sa Osnovnim javnim tužilaštvom u Nišu a koji je potvrdio Osnovni sud.
Kako je navedeno u presudi, N.S. je je osuđen za dva krivična dela.
„Optuženi je kriv što je od jula 2020. do 22. avgusta 2020. godine u Niškoj Banji u uračunljivom stanju izvršio krivično delo nedozvoljene polne radnje u sticaju sa prikazivanjem, pribavljanjem i posedovanjem pornografskog materijala. Za nedozvoljene polne radnje izriče mu kaznu zatvora od jedne godine a za prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala šest meseci pa ga osuđuje na jedinstvenu kaznu od jedne godine i dva meseca“, navedeno je u sudskoj odluci.
Kako je utvrđeno tokom sudskog postupka, N.S. je devojčicu upoznao na keju Nišave dok je pecao, nakon čega se u više navrata sa njom video. Kupovao joj je odeću, plaćao časove jahanja i izvodio u restorane i vozio je po gradu.
Između ostalog, jednom prilikom prikazao joj je klip pornografske sadržine na kojem N.N. osoba obučena kao učenica oralno zadovoljava svog nastavnika a zatim je upitao maloletnicu da li hoće da to isto oni rade. Devojčica je odbila njegov predlog i on više nije insistirao na njemu. Drugom prilikom je odveo do butika da bi joj kupio garderobu, ušao je za njom dok se presvlačila i dodirivao je po telu. Na sličan način je postupio i kada je dete u jednom niškom parku otišlo do toaleta, ušao je za njom i dodirivao je.
Zlostavljanje je nastavio i u svom vozilu kada je devojčici kazao da mu sedne u krilo i dodirivao je, sve dok ona nije otvorila vrata vozila i pobegla i požalila se roditeljima na muškarca sa kojim jse viđala pa su ga oni prijavili policiji. Prilikom hapšenja u njegovom mobilnom telefonu pronađen je pornografski materijal nastao iskorišćavanjem maloletne dece.
Optuženi Nišlija je najpre negirao delo, priznao je da je upoznao devojčicu ali da mu je ona kazala da ima petnaest godina. Branio se da su se slučajno sretali, da mu je ponekad tražila novac, ali da je nije dodirivao niti joj je puštao pornografske snimke. Kazao je da se sa njom više puta šetao, ali da je prema njoj uvek bio korektan, te da joj je jednom prilikom u crkvi kupio brojanicu. Objasnio je da ga je samo jednom zagrlila i poljubila, nakon što su se ponovo sreli posle njegovog dužeg odsustva iz Niša.
Nije negirao da je u telefonu imao pornografske slike dece ali je istakao da je na njih naleteo slučajno, dok je pretraživao druge sadržaje na internetu. Kako je kazao, nenamerno ih je skinuo, te nije uspeo da ih obriše sa telefona iako je imao takvu nameru. U tom kontekstu je protumačio i njene navode da joj je prikazivao pornografiju, objasnivši da je često uzimala njegov telefon, pa je moguće da je nešto od toga slučajno videla.
Međutim, Osnovni sud nije prihvatio njegovu odbranu, smatrajući da je iskaz deteta potpuno verodostojan, što su potvrdili i veštaci psiholozi i psihijatri i izrekao mu zatvorsku kaznu od jedne godine i osam meseci, Na prvostepenu presudu žalilo se Osnovno javno tužilaštvo koje je tražilo kaznu od dve godine i četiri meseca ali i njegov branilac sa zahtevom da bude oslobođen, ili da se presuda ukine i predmet vrati na ponovno suđenje, ili da mu se izrekne uslovna osuda ili kazna koju bi izdržavao u stanu.
Viši sud u Nišu usvojio žalbu njegovog branioca i ukinuo presudu Osnovnog suda a predmet vratio na ponovno suđenje. Razlog za ponovno suđenje, kako je tada navedeno, je što prvostepeni sud nije uzeo u obzir odbranu okrivljenog da je bio u zabludi u pogledu uzrasta oštećene jer mu je ona rekla da ima 15 godina što je od bitnog značaja za kvalifikaciju dela.
Naime, detetom se smatraju osobe do 14 godina starosti, pa je za seksualne delikte čija su oni žrtva predviđena stroža kazna.
Viši sud je smatrao da je branilac osnovano pobijao prvostepenu presudu, jer u njoj nije navedeno da li je utvrđeno da je okrivljeni znao za uzrast oštećene i na osnovu kojih dokaza je ustanovio da je on bio upoznat sa ovom činjenicom. Kako je naveo Viši sud, kod krivičnog dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182 stav 2 u vezi sa članom 180 stav 1 radi se o težem obliku krivičnog dela nedozvoljene polne radnje jer je žrtva dete, zbog čega je nesporno potrebno utvrditi da je okrivljeni delo učinio sa umišljajem, odnosno da je znao za uzrast oštećene.
U ponovljenom postupku, N.S. je odlučio da prizna zlostavljanje deteta i dobio je blažu kaznu od one koja mu je izrečena prvi put.