Ni posle punih deset godina od nestanka Đorđa Andrejića (13) iz sela Majilovac kod Velikog Gradišta, policija nije uspela da otkrije šta se kobnog 22. jula 2010. dogodilo ovom dečaku, koji je nestao u trenutku kada je pošao sa majkom Marinom na njivu. Iako njegov leš nikada nije pronađen, policija je sve vreme verovala da je dečaka ubila majka, koja je ubrzo uhapšena i izvedena pred sud. Zbog nedostatka dokaza, oslobođena je krivice, zbog čega sada od države Srbije potražuje 17 miliona dinara na ime odštete zbog neosnovanog pritvora, ali i javnog linča. Da li od države pak, podjednako uporno potražuje i da konačno reši misteriju nestanka njenog sina, portal Nova. rs juče nije uspeo da proveri u požarevačkom tužilaštvu i sudu, koji su bez pisanog zahteva i roka od 72 sata, odbili da bilo šta komentarišu o slučaju malog Đorđa i zasigurno svom najvećem profesionalnom porazu.
Slučaj porodice Andrejić od samog početka prate brojne kontroverze u javnosti. Najpre se sumnjalo da je mališana ubila njegova majka Marina Andrejić, a sumnju u ovu verziju dodatno je podgrejala činjenica da je ona nakon privođenja priznala da je ubila svog sina, što je ubrzo i porekla. Ona je tada navodila da joj je policija priznanje izvukla na brutalan način, na silu jer je, kako je tada navedeno, „javnost to i očekivala“.
U Višem javnom tužilaštvu u Požarevcu, koje je nadležno za ovaj slučaj, tada su navodili da su svi dokazi protiv majke bili očigledni i da nikome nije bila namera žrtvovanje nje zarad odgovora. Ipak, Andrejićevu je Apelacioni sud oslobodio krivice, a istraga od tada stoji u mestu, jer nadležni navodno prećutno veruju da je upravo majka Marina ubica.
Čak i kada bi danas našli nesporan dokaz, njoj se, kako zakon nalaže, ne bi moglo ponovo suditi. Andrejevićeva sa druge strane, kategorično tvrdi da nije ubila svog sina, kao i da je ona proglašena ubicom samo da bi policija umirila javnost.
Portal Nova.rs pokušao je da dođe do odgovora da li je nakon deset godina od nestanka malog Đorđa došlo do ikakvih pomaka u istrazi, ali odgovor na to pitanje nismo dobili do objavljivanja ovog teksta.
Trinaestogodišnji Đorđe je tog 22. jula nestao u ataru sela Majilovac, nakon što je sa majkom otišao na njivu. Za dečakom se tragalo skoro četiri meseca, ali on nikada nije pronađen. Lovci su tek 7. novembra 2010. u selu Majilovac pronašli jednu lobanju, za koju je Biološki fakultet u Beogradu DNK analizom najpre utvrdio da je pripadala nestalom dečaku. Ipak, ubrzo je usledio šok i preokret u slučaju, kada je druga grupa veštaka ustanovila da je lobanja oprana u izbeljivaču, što se radi kada se želi uništenje DNK tragova.
Zbog sumnje da je ubila svoje dete, Andrejićeva je u zatvoru provela 703 dana i dobila odštetu od države u visini od dva miliona zbog neosnovanog pritvora, a sada potražuje još 17. Tim povodom, kontaktirali smo Srbislava Stojanovića, Marininog advokata, koji nam je rekao da je postupak njegove klijentkinje trenutno pred Ustavnim sudom.
„Sada je postupak pred Ustavnim sudom. Uložili smo žalbu i tražićemo zaštitu u Strazburu. Nemaju nikakve dokaze protiv Marine i treba da joj isplate još novca, obzirom da je bila u zatvoru bez ikakvog dokaza da je ubila sina Đorđa. Plaćen joj je minimum po danu, a ako pogledamo druge slučajeve u kojima su ljudi bez dokaza ležali iza rešetaka, na visinu novca koji su dobili, kod nje je počinjena nepravda“, kaže advokat.
Dok se majka Marina i njen branilac trude da isteraju pravdu oko njene zatvorske kazne, pravda za malog Đorđa još uvek nema epilog. Odnosno, kao što smo već naveli, njegova sudbina je nepoznata, a, kako smo saznali od advokata Stojanovića, istraga kao da je zatvorena.
„Ne znam da iko išta radi na slučaju. Ostao je nerešen, to je ono što ja znam“, rekao nam je advokat.
U međuvremenu, otac malog Đorđa je preminuo, Marina se nakon izlaska iz zatvora najpre vratila da živi sa roditeljima, da bi se potom ipak vratila u kuću svog supruga, gde je živela sa ćerkom. Mediji su prenosili da je zbog osude okoline i nepoljuljanog ubeđenja meštana da je ona ubica, morala da se preseli u Novi Pazar, kako bi našla posao.
U medijima je poslednjih godina takođe iznosila i svoja verovanja i sumnje o tome šta se zapravo desilo njenom sinu Đorđu, za koga, kako je tvrdila, i dalje veruje da je negde živ i zdrav. Kao jednu od mogućih teorija navodila je i to da sumnja da su malog Đorđa oteli rođaci njenog pokojnog supruga, a potom ga odveli u inostranstvo, kako bi se domogli porodičnog nasledstva.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare