Pred Višim sudom u Smederevu, ali u prostorijama Specijalnog suda u Beogradu, danas će biti izrečena presuda Urošu Blažiću, optuženom za masakre u Duboni i Malom Orašju, kao i njegovom ocu Radiši Blažiću kojem se na teret stavlja nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i stavljanje u promet oružja i eksplozivnih materija u sticaju sa krivičnim delom teško delo protiv opšte sigurnosti.
U stravičnom masakru koji se dogodio 4. maja 2023. godine u selima u okolini Smedereva i Mladenovca ubijeno je devetoro mladih ljudi, dok je veliki broj njih ranjeno. Uroš Blažić, naoružan automatskom puškom, pištoljem i bombama, pucao je na omladinu koja se družila u Ravnom gaju, radnicima koji su monitrali kapiju u Duboni i mladima koji su se družili u u školskom dvorištu u centru Dubone.
Nakon zločina pobegao je sa lica mesta i taksijem tako što je taksisti zapretio da ga vozi do vikendice u okolini Kragujevca, u vlasništvu njegovog ujaka, gde je uhapšen sledećeg jutra.
U stravičnom masakru u Ravnom Gaju, kod Malog Orašja, ubijeni su Nemanja Stevanović, Lazar Milovanović, Marko Mitrović, Aleksandar Milovanović, Nikola Mitić, Petar Mitrović, dok su u centru dubone Dubone ubijeni brat i sestra Milan i Kristina Panić i Dalibor Todorović.
Suđenje Blažićima počelo je u maju ove godine u zgradi Višeg suda u Smederevu, uprkos svim merama obezbeđenja, ubica i njego otac uvedeni su u sudnicu i ostavljeni su na nekoliko koraka od roditelja ubijene dece. Po njihovom ulasku, nasrnuli su na dvojicu Blažića i nastao je opšti haos – dok je obezbeđenje jedva zadržavalo roditelje, pripadnici UIKS-a su, doslovno izneli Uroša i Radišu iz sudnice.
Nakon ovog incidenta suđenje je prebačeno, prvo u sudnicu Centralnog zatvora, potom u prostorije Specijalnog suda u kojima su dvojica okrivljenih bili barijerom odvojeni od publike i sudnice, gde su se nalazili roditelji žrtava. Sam početak procesa obeležilo je priznanje zločina, ali je Blažić odmah odbio da odgovara na pitanja vezano za samu pucnjavu. Potom je pokušao da odbrani svog oca optužbi koje su se ticale oružja, tvrdeći da on nije znao ništa o oružju nađenom u kući Blažića.
Jedan od najupečatljivijih trenutaka u ovom procesu, kada su za govornicu suda došle kolege Radiše Blažića koje su ispričale da je u kasarni u kojoj je on bio jedan od nadređenih nestale ručne bombe, čija se oznaka poklapa sa jednom od onih koja je pronađena kod porodice nakon zločina. Potom svedočenje dvojice vojnika o ponašanju Radiše Blažića koji je tvrdio tokom rata u Hrvatskoj da može da odnese oružja koliko god hoće, a kako su naveli, među vojnicima govorilo se i o tome da ga Radiša Blažić švercuje.
Takođe, odbranu mlađeg Blažića obeležio je i pokušaj da za ubistvo okrivi suplemente koje je navodno koristio, a inače se uzimaju za bodibilding. Međutim, ove tvrdnje opovrgao je veštak i nagalasio da nisu imali uticaja u toj meri. Takođe, stručnjaci su pred sudom ispričali da je Uroš Blažić svesno počinio masovno ubistvo jer su radnje koje je preduzimao – poput menjanja režima pucnjave i zamene okvira – zahtevale koncentraciju i prisebnost.
Takođe, jedna od misterija koja je ostala nerešena do kraja postupka jeste puška kojom je izvšren masakr. Naime, istragom je utvrđen serijski broj puške, pa je od Vojske Srbije zatražen podatak o tome gde se puška nalazila. U izveštaju koji je vojska dostavila, utvrđeno je da je puška još 2009. godine dostavljena preduzeću „SDPR Jugoimport“, koje je iste godine pušku izvezlo u Libiju, pa se postavlja pitanje kako je puška koja je izvežena u Libiju, završila u rukama masovnog ubice.
Bonus video: „Dolazak porodica ubijenih na suđenje Urošu Blažiću“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare