4
Biljanu Blažić, majka Uroša Blažića, kom se pred većem Višeg suda iz Smedereva sudi zbog masovnog ubistva u selima Dubona i Malo Orašje, nije se pojavila na prethodnom ročištu, a sud je zatražio da članovi Blažićeve porodice dođu na sledeće ili će biti kažnjeni. Biljana Blažić dala je svoj u iskaz u tužilaštvu tokom istrage u kom je, pored ostalog, govorila i o tome ko je dolazio u njihovu kuću jutro nakon masakra, a portal Nova.rs ekskluzivno otkriva šta je ispričala.
Iako je izostala sa ovog ročišta, Biljana Blažić je svoj iskaz dala u tužilaštvu 21. juna 2023. godine prilikom čega je kazala da, bez obzira što je oslobođena od dužnosti svedočenja, budući da je majka prvookrivljenog, ona ipak želi da svedoči. Svoje izlaganje započela je o tome gde porodica živi kako se Uroš Blažić preselio u kuću u Šepšinu, u kojoj je pronađeno oružje.
„Živim u Duboni, sa sinom i njegovom suprugom i detetom i sa sverkom. Moj sin Uroš prešao je da živi samostalno u kuću u Šepšinu pre dve godine. Tu kuću u Šepšinu kupili smo mi, tačnije moj suprug, svekar i ja, od novca koji smo zaradili baveći se poljoprivredom, tačnije voćarstvom kojim smo se bavili pored redovnog posla jer ja radim kao medicinski radnik na Vojnomedicinskoj akadamiji, a moj suprug Radiša je oficir u Ministarstvu odbrane. Inače, poljoprivredom se bavi moja porodica, novac koji zaradimo od poljoprivrede je naš zajednički, ali tim novcem raspolaže moj svekar kao najstariji u porodici u dogovoru sa ostalim članovima“, započela je svoj iskaz Biljana Blažić.
Objasnila je da njena porodica ima otprilike 18, 20 hektara zemlje, uglavnom pod raznim voćem.
„Godišnje prihode od poljoprivrede ne mogu da opredelim jer se taj novac ulagao, a pristizao je sukcesivno. Što se tiče mog sina Uroša, nismo imali neke probleme sa njim, u školi je bio odličan đak do 5. razreda, a posle je bio vrlo dobar, upisao je Saobraćajnu školu u Beogradu na Vračaru i u srednjoj školi je bio vrlo dobar i odličan. Pre dve godine je hteo da upiše Vojnu akademiju i na svim testovima je imao odlične rezultate ali ga nisu primili zato što je vozio motor bez dozvole i bežao je od policije kada bi ga zaustavljala. Inače, moja porodica je živela u Beogradu do pre par godina, tačnije dok nije završio školu. Živeli smo kao podstanari jedno vreme, a ranije smo živeli u stanu babe mog supruga, koji je bio vojno vlasništvo, ali smo mi izbačeni iz ovog stana. Kada smo izbačeni iz ovog stana, Uroš je krenuo u prvu godinu srednje škole“, ispričala je Biljana Blažić.
U Dubonu suse preselili kada je Uroš završio srednju školu, zato što im je, kako je pojasnila, bio skup zakup stana.
„Od tada smo suprug i ja svakog dana putovali iz Mladenovca u Beograd. Tada smo iznajmili stan u Mladenovcu. U ovom stanu smo bili sve do kritičnog događaja 4. maja 2023. godine, kada nas je stanodavac iz ovog stana odjavio. Kao što sam već rekla Uroš je prešao u kuću u Šepšinu pre dve godine, ovu kuću, tačnije prizemlje, je njemu moja porodica komplet opremila, kako bi imao sve normalne uslove za život. Režijske troškove smo plaćali Radiša i ja, davali smo mu novac da ima za hranu i trošak, a on se bavio poljoprivredom tako da je taj novac i zaradio“, navela je u svom iskazu Biljana Blažić.
Kazala je kako Uroš nikada nije iskazivao neko nezadovoljstvo, kada bi mu bilo nešto potrebno, on bi im to i rekao i Radiša i ona bi mu to kupili.
4
0
4
„Motor smo mu takođe mi kupili, Uroš nije položio za vožnju ali je rekao da ga neće voziti dok ne dobije dozvolu. Inače, moj sin Uroš je radio u Nemačkoj tri meseca i tamo je zaradio novac, čini mi se da mi je rekao da je uplatio časove vožnje za motor“, kazala je Biljana.
Biljana Blažić je potom osvrnula na 4. maj 2023, kada je Uroš Blažić počinio stravičan masakr.
„Uroš je bio kod ceo dan jer smo spremali Đurđevdan, otišao je u Gornju Dubonu da kupe prase i jagnje i dovezli su se kući. Tog dana smo svi ručali, kao što sam rekla sve je bilo normalno. Moj sin nikada nije pio alkohol, nikada nije koristio drogu. Bilo mi je poznato da koristi suplemente, jer sam jednom prilikom pronašla testosteron i pronašla sam injekcije sa špricem sa insulinsko iglom. Pitala sam Uroša i on mi je objasnio da su to suplementi da bi dobio mišićnu masu. Nakon ručka, Uroš je ostao da sedi još 30 minuta, nakon čega je otišao kući, rekavši da će da ide da odmara i da će da dođe sutra, da pečemo prase“, kazala je majka Uroša Blažića.
Biljana je tvrdila da tog dana nikakve svađe nije bilo, kao i inače u njihovoj porodici.
„Ja sam nastavila da spremam potrepštine za slavu. Tog dana se više nisam čula sa Urošem“, kazala je Biljana.
Potom se osvrnula na to kako su dobili informaciju o onome što je učinio njen sin.
„U mojoj kući spavam u prizemnom delu kuće sa suprugom, na spratu su spavaće sobe koji koristi moj drugi sin sa suprugom i detetom, jednu koristi moj svekar. Negde oko 23.00 sata, mog supruga je neko pozvao na telefon i rekao: „Tvoj Uroš je ubio dvojicu“. Moj suprug je odmah počeo da zapomaže, a ja sam mislila da je neka greška. Čim je ovo javio neko mom suprugu, on je sa drugim sinom otišao do škole u Duboni. Nakon ovoga sam se čula sa suprugom i on mi je potvrdio da je naš sin pucao na neka lica i da ima mrtvih, nakon čega je počela agonija“, opisala je Biljana Blažić.
Nakon masakra, na meti majke Uroša Blažića našle su se porodice oštećenih, protiv kojih je podnela na desetine prijava. „Ta žena tvrdi da joj seku stabla šljiva, kako su joj otrovali kućne ljubimce, da su joj uradili nešto sa bunarom vode. Najčešće su joj na meti dvojica mladića D. M. i S. M, koji je nekoliko puta bio u policiji i davao izjave. Nema nikakvih dokaza i osnova da se pokreće krivična prijava“, objasnio je advokat Stefan Stefanović. S. M. je zbog ovoga dva puta bio na poligrafu.
Nakon ovoga, nakon vrlo kratkog vremena, došla je policija, pitali su nas gde je Uroš. Te iste večeri, izvršen je pretres u kući kao i kući u Šepšinu, gde je živeo Uroš.
„Poznato mi je da je prilikom pretresa pronađeno oružje, municija, ali ja za to oružje nisam prethodno znala. Ne znam detalje u vezi toga gde je nađeno oružje niti koje oružje je u pitanju, ali mi je poznato da je moj suprug imao u legalnom posedu vazdušnu pušku koju je još nasledio od svog dede. Moj suprug je imao i lovačku pušku, karabin, jer je bio lovac. Takođe mi je bilo poznato da je moj suprug imao neki pištolj, ali o tome nismo razgovarali“, navela je Biljana.
Podsećanja radi, u svom iskazu sa prethodnog ročišta, Radiša Blažić je tvrdio kako se nikada nije bavio lovom. Na pitanje zbog čega je uzimao puške, rekao je da ne zna šta da odgovori, da su ga drugari nagovarali da bi nekada išao u lov. Na kraju u lov nikada nije otišao, a puške su stajale pod ključem. Detalje odbrane Radiša Blažića možete pričitati u posebnom tekstu.
„Moji sinovi su imali pištolje, sa dozvolom, to su bili pištolji koji nisu imali moć opaljivanja, tako su mi bar sinovi objasnili. Ništa mi nije poznato ovom drugom oružju pronađenom kod nas u kući, kao i kod Uroša u kući. Što se tiče onog koje je pronađeno kod mog brata, o tome nemam nikakvih saznanja, niti ga je oružje interesovalo“, rekla je Biljana Blažić.
Podsećanja radi, advokati oštećenih porodica Blažićevih žrtava zatražili su da se od Vojske Srbije zatraži informacija o tome da li je protiv Radiše Blažića bio pokrenut postupak zbog nestanka ili krađe eksplozivnih naprava u kasarni u kojoj je službovao i magacinu za koji je bio nadležan. Sem toga, analizama je otkriveno da je puška kojom je izvršen masakr pripadala Vojsci Srbije i da je u pitanju automatska puška M70, koja je rađena po ugledu na ruski „kalašnjikov“. Zbog toga su punomoćnici porodica zatražili da se preko serijskog broja, koji je prvobitno uništen, utvrdi gde je poslednji put zabeleženo ovo oružje u vojnim evidencijama u Srbiji.
Pored toga, brojne porodice ubijenih ispričale su da je celo selo znalo da u kući Blažića ima oružje, da su se sami time hvalili, te da su pucali na gotovo svakom porodičnom veselju. Biljana Blažić je pak u tužilaštvu tvrdila da Radiša nikada nije davao Urošu oružje da puca.
„Bar ja to nikad nisam videla ni čula. Na svadbi nije pucao iz oružja, on je tada imao devet godina“, kazala je ona.
Biljana Blažić je potom objasnila da porodica trenutno nema nijedan traktor, jer su tri prodali kako bi sinu platili advokata. "Što se tiče radnih mašina, nešto je prodato uz traktore, a nešto je još uvek kod kuće. Sve što je u kući, pri tome mislim na pokretnu i nepokretnu imovinu, je vlasništvo mog svekra. Ne znam koje sve radne mašine imam u kući, ja se ne razumem u radne mašine, znam šta je traktor", pričala je Biljana.
Kako je pojasnila, kod svog sina u Šepšinu, suprug i ona su išli retko jer im je Uroš rekao da im se pre dolaska najave.
„Meni to nije bilo sumnjivo, mislila sam da mu dolaze devojke i da je zbog toga to rekao. Od kada se moj sin preselio u kuću u Šepšinu, išla sam dok smo kuću sređivali, ali nakon useljenja, nisam imala potrebu da idem u podrum te kuće, poznato mi je da je dole imao neki stari zamrzivač, kao i neke stare stvari. Nije mi poznato da su u podrumu bili džakovi sa peskom“, navela je ona.
Podsećanja radi, Uroš Blažić je pucanje uvežbavao, prema navodim iz optužnice, između ostalog tako što je u podrumu kuće u Šepšinu pucao u vreće ispunjene peskom.
Biljana Blažić je potom objasnila i da njen suprug Radiša jeste učestvovao u ratu u Hrvatskoj, na Kosovu nije bio, nije bio na ratištu devedesetih godina, nije bio ni u Bosni na ratištu.
„Dosledno tvrdim da moj suprug sa ratišta nije doneo kući nikakvo oružje. U vreme kada je bio na ratištu, to je bilo 1992. godine, mi smo tada živeli u Kragujevcu i tada ništa nije doneo kući“, navela je Biljana. Ispričala je i da joj nije poznato da je bilo kakvo oružje bilo zakopano.
0
0
10
„Moj sin je bio u Nemačkoj na privremenom radu, otišao je 22. januara i tamo je bio nepuna tri meseca, radio je pomoćne građevinske dozvole. Svako veče oko 21.30 smo se čuli telefonom, zato što pre toga nije mogao da se javlja na telefon zbog posla“, ispričala je Biljana Blažić.
Potom je objasnila da joj se sin nikada nije žalio da u selu ogovaraju njegovu porodicu.
„Poznato mi je da je jednom prilikom udario policajca kada ga je zaustavio, tom prilikom je Uroš vozio motor, policija je napravila barikadu, a Uroš je hteo da pobegne od njih i tom prilikom je zakačio jednog od policajaca. Za ovaj događaj je protiv Uroša vođen postupak, tada je bio maloletan. Za ovaj događaj sam preko advokata nadoknadila štetu policajcu u iznosu od 1.000 evra. Poznato mi je da je Uroš imao devojku iz Smedereva, ta veza je trajala od avgusta do decembra 2022. Što se tiče Uroševog društva, imao je društvo, a ja nisam ulazila u detalje sa kim se druži“, kazala je Biljana.
Govoreći o jutru nakon masakra, 5. maju 2023. godine, Biljana je rekla da su u njenu kuću došla vojna lica.
„Mnogo vozila je dolazilo do našeg dvorišta, ja tada nisam znala kako se zovem, da li su dolazili kamioni do dvorišta ili su bili pikapovi… A da li su bili vojni kamioni, na to pitanje ne znam šta da vam kažem. Ništa nisam videla da je iz kuće izneto“, završila je svoj iskaz Biljana Blažić.
Podsetimo, Urošu Blažiću se sudi da je u selima Dubona i Malo Orašje 4. maja ubio devet osoba, a njih 12 ranio.
Bonus video: Nastavljeno suđenje Urošu Blažiću za masovna ubistva
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare