0
Rat krijumčarskih bandi, prevashodno iz Avganistana i Maroka, već godinu dana izaziva strepnju građana na severu Srbije. BIRN otkriva da su njihovi glavni dobavljači oružja albanski kriminalci sa Kosova, iz južne Srbije i Albanije.
U ranim jutarnjim satima 2. jula 2022. godine šuma pokraj subotičkog naselja Makova sedmica, postala je bojište sukobljenih avganistanskih krijumčarskih bandi. Rafal automatskog oružja štektao je kroz drveće, terajući izbeglice na beg. Jedna osoba je ubijena, sedmoro je ranjeno, uključujući i 16-godišnju devojku iz Irana, piše BIRN.
„Ovo se ne dešava nigde drugde na Balkanskoj ruti – samo u Srbiji je ovako, da krijumčari pucaju iz kalašnjikova“, sa čuđenjem je u februaru ove godine izjavio za BIRN jedan krijumčar iz Sirije.
Njegove reči nisu daleko od istine. U prethodnih godinu dana zabeležene su desetine sukoba oružanih krijumčarskih bandi koje zarađuju milione evra od prebacivanja izbeglica i migranata u Evropsku uniju, prenosi Balkanska istraživačka mreža.
Kako vreme odmiče, pucnjave su sve bliže naseljenim mestima. U novembru prošle godine, u samom centru Horgoša, šest osoba je povređeno u sukobu marokanskih i avganistanskih kriminalaca. Snimak sukoba na kom se vide naoružani muškarci kako trče pored osnovne škole, zabrinuo je meštane. Samo u poslednja dva meseca, u junu i julu ove godine, ubijena je jedna osoba, a ranjeno pet u krijumčarskim obračunima.
Pročitajte još:
0
0
0
Srpska policija nije uspela da ih razoruža u potpunosti, a arsenali oružja koje ove grupe poseduju stavili su u prvi plan i pitanje porekla oružja.
BIRN je više od šest meseci pratio aktivnosti krijumčarskih bandi u Srbiji, proveravajući informacije i održavajući stalni kontakt sa više od deset nezavisnih izvora, uključujući i izvore u krijumčarskim grupama, službama bezbednosti, doušnicima i saradnicima policije i BIA, taksistima koji su upoznati sa krijumčarenjem, zaposlenima u migrantskim kampovima i aktivistima za ljudska prava.
Na osnovu više sati intervjua, foto i video materijala, tajno snimljenih razgovora dobijenih sa terena čiju autentičnost je potvrdilo više nezavisnih izvora, može se zaključiti da su njihovi glavni dobavljači oružja albanske kriminalne grupe koje godinama operišu u Srbiji.
Dokazi do kojih je BIRN došao sugerišu da su jedni od dobavljača i blizanci iz Prištine – Amar i Amir Džemšiti.
BIRN je došao i do fotografije na kojoj je Amir Džemšiti u društvu članova marokanske krijumčarske bande ‘Tetvani’ koja operiše na Horgošu, a na kojoj svi okupljeni poziraju sa kalašnjikovima.
Amir Džemšiti u izjavi za BIRN negira da brat i on imaju bilo kakve veze sa krijumčarenjem ljudi i oružja u Srbiji. Komentarišući fotografiju sa marokanskom bandom, ističe da je prelazio ilegalno iz Srbije u EU kao „svaki drugi Albanac sa mnogo briga i problema“, i da su ga marokanci uhvatili tom prilikom.
„Nakon što su me uhvatili, dao sam im novac. Video sam da imaju oružje i pitao sam ih da se slikamo zajedno“, kaže za BIRN. „Nemam nikakve odnose sa njima“, naglašava.
Čini se da su pojedini pripadnici srpske policije bespomoćni ili korumpirani da bi u potpunosti razoružali krijumčarske bande, piže BIRN.
O tome svedoči i događaj iz maja ove godine. Izvori BIRN-a kažu da se se pripadnici avganistanske bande „400/59“ snimali na krovu džipa granične policije u šumi u blizini Subotice, postavljajući te slike na društvene mreže. Granični policajci su za to vreme u obližnjem šatoru razgovarali sa vođama i uzimali deo njihove zarade.
„Policija je došla i uzela novac“, čuje se kako kaže jedan član bande na audio snimku do kog je došao BIRN, a koji je tajno napravio izvor koji je prisustvovao razgovoru. Policija nije odgovorila na pitanja BIRN-a u vezi ovog incidenta.
BIRN takođe poseduje i snimke poziva i Votsap prepiske između avganistanskih krijumčara i posrednika srpske policije koji im je nudio imunitet i nastavak aktivnosti u zamenu za predaju oružja. Dogovor nikada nije u celosti ostvaren, a obračuni su nastavljeni.
„Oni (krijumčari) su pametni“, kaže jedan krijumčar, koji se protivi upotrebi oružja. „Policiji predaju nekoliko kalašnjikova, pištolja, a imaju puno više. I uvek mogu da kupe još od Albanaca”.
Fatjona Mejdini, direktorka za jugoistočnu Evropu u Globalnoj inicijativi protiv transnacionalnog organiziranog kriminala (GI-TOC), potvrđuje za BIRN da i njeni izvori ističu da su albanski kriminalci među vodećim dobavljačima oružja. Ističe da je situacija opasna i da bi srpske vlasti trebalo da budu efikasnije u njenom rešavanju.
„Verujem da korupcija u srpskoj policiji olakšava delovanje krijumčarima, kao i nabavku oružja“, kaže Mejdini.
„Krijumčari se bore za tržište koje se značajno proširilo od 2022. godine i koje svakodnevno raste. Samim tim se sukob među njima intenzivirao, a mogao bi i dalje da eskalira. Oružje prirodno ide uz ovu vrstu ilegalnog biznisa“.
Kompletan tekst možete pročitati na sajtu BIRN.