0
Kraj vanrednog stanja i liberalizacija kretanja, period lepog vremena koji je pred nama, ali i sezona kada motociklisti masovno izlaze na puteve, pogotovu vikendom, neki su od razloga i većeg broja nezgoda u kojima učestvuju motocikli odnosno mopedi. Statistika za nekoliko meseci ove godine pokazuje, da je broj nezgoda sličan kao u istom periodu prošle godine, računajući pauzu zbog vanrednog stanja.
U teškoj saobraćajnoj nezgodi, koja se pre nekoliko dana tokom noći dogodila u Nišu, život je izgubio vozač motora, dok je suvozač teško povređen. Vozač je dvotočkašem udario u ivičnjak u kružnom toku na raskrsnici i od siline udarca preleteo ceo kružni tok i nastradao na licu mesta, dok je suvozač teško povređen. U drugoj nesreći, takođe u tom gradu, vozač i suvozač povređeni su nakon što su probili zaštitnu ogradu na nadvožnjaku.
„Puštanje“ ljudi na ulice, nakon dvomesečnog vanrednog stanja, izazvane epidemijom koronavirusa, i lepo vreme, izmamilo je mnoge vozače motora na ulice. Nažalost, više motora na ulicama, po pravilu znači i više nezgoda.
Podaci za prva četiri meseca 2020. godinu pokazuju da je šest vozača motocikala poginulo u saobraćajnim nesrećama, dok je za isti period prošle godine poginulo osam, te po jedan vozač mopeda.
U periodu od početka do 30. aprila ove godine, povređeno je 117 vozača motocikala, dok je prošle godine povređeno 140. Takođe, povređeno je i 63 vozača mopeda, dok je u istom periodu lane povređeno 80.
Dr Vladimir Jevtić, predsednik Asocijacije za bezbednost motociklista, kaže u razgovoru za portal „Nova.rs“ da istraživanja pokazuju da su motociklisti jedna od najugroženijih grupa učesnika u saobraćaju, znatno više od drugih vozača.
„Situacija, što se statistike tiče, gotovo je ista kao prošle godine, imajući u vidu vanredno stanje i manje saobraćaja. Još uvek ne postoje brojke za ovaj period, ali je vanredno stanje sigurno imalo uticaja. Krećemo se blizu cifara koje su bile prošle godine“, kaže dr Jevtić.
Avalski put koji od Banjice vodi ka Mladenovcu najnebezbednija je moto ruta na području Srbije, kaže dr Jevtić, a pored nje, Ibarska magistrala i Mišeluk u Novom Sadu. Problem je kaže i nedostatak moto staze u Srbiji, gde bi sporski vozači motocikala mogli da voze puno bezbednije, kao što je to u Hrvatskoj staza „Grobnik“.
Uzroci nesreća
Odgovarajući na pitanje kako sprečiti veći broj nezgoda na motoru, Jevtić kaže da je uočljivost u saobraćaju jedan od najvažnijih saveta, imajući u vidu da je nepravovremeno uočavanje motocikliste jedan od najčešćih uzroka nezgode. Alkohol i prekoračenje brzine, nešto je što je svakako zabranjeno zakonom, a raskrsnice su najčešća mesta nezgoda, kada druga vozila krše prvenstvo prolaza motociklista. Istraživanja pokazuju i da vozači često ne primećuju jedan far, jer samo oko dva odsto čine vozači motocikala, te su navikli na dva fara, pogotovu noću.
„Jaki pravci, kojima neoprezni vozači voze brzo, greške motociklista, ali i gužve u saobraćaju, kao i to što vozači automobila telefoniraju, dodatni su propusti koji vode u saobraćajne nezgode. Popravljanje puteva, kako bi kolovozi bili čistiji, ali i postavljanje odbojne ograde, neka su od rešenja kojim bi se smanjio broj nesreća u kojima učestvuju motociklisti“, objašnjava Jevtić.
Postavljanje odbojne ograde, odnosno donjeg odbojnika bilo bi takođe jedno od rešenja, napominje on, jer kada motociklista padne, oni podlete ispod ograde, i tada nastaju teške povrede.
Dr Jevtić napominje da su pokazivači pravca takođe jako bitni, i vozači bi trebalo da vode računa da daju žmigavac, posebno u zonama raskrsnice.
„Saobraćajnu signalizaciju u gradu je potrebno popraviti jer su trenutno pešački prelazi i razdelne linije, jako klizave, zbog čega motociklisti mogu imati problema prilikom kočenja. Trening koji organizuje asocijacija, radi bezbednosti motociklista, znači smanjenje broja nezgoda, jer vozači se brže i kvalitetnije edukuju. U planu je formiranje komisije za bezbednost motociklista, koju organizuje Auto-moto savez Srbije i Moto savez Srbije, kako bi se, takođe, edukacijom, smanjile nezgode“, kaže Jevtić.
Dr Vladimir Jevtić Foto:Privatna arhiva
Takođe, zaštitna kaciga treba da bude u što uočljivijim bojama, kao i ostala oprema, ali je potrebno koristiti i opremu koja je od kože ili drugog odgovarajućeg matrijala, koji je otporan na cepanje, trenje i probijanje.
„Između vozača motocikla i asfalta, jedina stvar je zaštitna oprema“, zaključuje Dr Jevtić.