Železničku stanicu u Novom Sadu zidali bez prijave radova - ključnog dokumenta za građevinsku inspekciju

Poslanik NPS Miroslav Aleksić pokazao je danas dokument u kom piše da radovi na rekonstrukciji Železnničke stanice u Novom Sadu počinju 15. oktobra 2024, iako su oni tada bili uveliko okončani. Aleksić je naveo da je 16. oktobra ove godine, odnoso dve nedelje pre nego što se dogodila tragedija, tek izdata potvrda o prijavi radova.

„Dakle, 16. oktobra ove godine, ili dve nedelje pre nego što se dogodila tragedija je tek izdata potvrda o prijavi radova. Sedmog oktobra je podnet zahtev Ministarstvu građevine za izdavanje potvrde o prijavi radova, koja je izdata 16. oktobra. Dakle, svi radovi su izvođeni mimo zakonskih regulativa, nelegalno su gradili i to je radila država“, kaže on.

U dokumentu koji je Aleksić pokazao na konferenciji za novinare vidi se da je preduzeće “Infrastruktura železnica Srbije” u zahtevu za izdavanje ove potvrde navelo da radovi treba da počnu 15. oktobra 2024. godine, kada su oni uveliko bili okončani.

Urbanista Dragomir Ristanović iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) objašnjava za Nova.rs da je prijava radova formalno obaveštenje koje je, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, investitor dužan da podnese organu koji je izdao građevinsku dozvolu najkasnije osam dana pre početka izvođenja radova.

Prijava radova, prema njegovim rečima, obavezno sadrži planirani datum početka izvođenja radova, a uz nju se prilaže i više dokaza i akata koji se odnose na administrativna, finansijska i imovinsko-pravna i slična pitanja.

Nakon što nadležni organ potvrdi prijavu radova, njegova je dužnost da o tome bez odlaganja izvesti građevinsku inspekciju.

“Obaveštavanje građevinske inspekcije veoma je značajno, s obzirom da je građevinski inspektor ovlašćen da vrši nadzor nad korišćenjem objekata i da preduzima mere ako utvrdi da se korišćenjem objekta dovode u opasnost život i zdravlje ljudi, bezbednost okoline, ugrožava životna sredina, uništavaju spomenička svojstva nepokretnih kulturnih dobara i ako se nenamenskim korišćenjem utiče na stabilnost i sigurnost objekta”, naglašava Ristanović.

Upozorava da “neobaveštavanje građevinske inspekcije, odnosno pristupanje izgradnji bez prethodne prijave radova značajno, ili u potpunosti može onemogućiti rad građevinskog inspektora”.

Ristanović dodaje da je pored građevinske inspekcije, nadležni organ dužan je da o prijavi radova obavesti nadležane za poslove državnog premera i katastra, a zavisnosti od vrste projekta i druge nadležne, čiji je posao izdavanje uslova za projektovanje i priključenje ili poslove zaštite od požara.

“Građenje bez građevinske dozvole smatra se krivičnim delom u skladu Krivičnim zakonikom, za koje, pored novčane, preti i kazna zatvora od šest meseci do pet godina. Međutim, situaciju, kada je investitor pribavio građevinsku dozvolu, ali je započeo sa izvođenjem radova pre nego što ih je formalno prijavio, važeći propisi u Srbiji ne prepoznaju kao krivično delo ili privredni prestup, pa samim tim nije ni kažnjivo”, objašnjava Ristanović.

Eventualne posledice sa kojima se investitor u ovom slučaju može suočiti, prema njegovim rečima, su zatvaranje gradilišta i obustave radova, koje može naložiti građevinski inspektor.

Važnost ovog koraka u obezbeđivanju svih dozvola za gradnju ogleda se i u činjenici da građevinska dozvola prestaje da važi ako se ne izvrši prijava radova u roku od tri godine od dana pravnosnažnosti dozvole.