Pre tačno mesec dana, aktivisti Udruženja građana „Da NE dišemo Duboko“ odlučili su da dvadesetčetvoročasovnim dežurstvima na blokadi, spreče dalje deponovanje otpada iz osam lokalnih samouprava, van Užica gde se nalazi deponija Duboko. Danas kažu da su sigurniji nego ikada da neće dozvoliti dalje širenje deponije koja je za trinaest godina zagadila sve oko sebe, zatrovala potoke i reke, zagadila useve i onemogućila zdrav život Užičana, pre svega onih koji žive u selima Lužničke doline.
Od prve provedene noći pod vedrim nebom prošlo je mesec dana, temperatura je pala za 30 stepeni, tokom noći i više. Sada imaju šator, peć na plin i po neko ćebe, hladne su noći. Ipak, žarka želja da istraju u svojoj odluci sve više greje srca aktivista kojih je svakim danom sve više.
Organizovani su po dežurstvima i to im je prva obaveza koju po rasporedu svakodnevno ispunjavaju. Ivan Grujičić iz Užica, taman što je stigao sa posla, došao je na dežurstvo na blokade. Za Nova.rs ukratko opisuje protekli mesec.
„Mesec dana protesta i blokada, mesec dana borbe za zatvaranje deponije, mesec dana borbe za bolje sutra. Ovo je period velike borbe i požrtvovanja, odvajanje vremena, odvajanje od porodice, od dece ali sam tu za njihovo bolje sutra ali i za bolje sutra svih nas sa čistijom životnom sredinom. Sve više i više ljudi se prijavljuje za dežurstva, kamioni više ne dovoze otpad. Borimo se sa institucijama ove zemlje koje nisu zainteresovanje za probleme građana, koje zapravo postoje samo zbog onih koji u njima rade a koje građani plaćaju. Najveća potvrda tome je javna rasprava od pre dva dana koja je sramota, od gradske vlastu, od rukovodsva deponije, od izlagača koji svi zajedno tome nisu dorasli niti pristupili kako treba. Omalovažavanje i vređanje građana, svaljivanje krivice na građane je krajnji bezobrazluk“, rekao nam je Ivan.
Na deponiji su i stari i mladi, žene i muškarci. Dok se deponija ne zatvori i ne pristupi rekultivaciji postojeće, od dežurstva na blokadi neće odustati ni Nada Petrović, koja svakodnevno iz Lunovog Sela dolazi u Duboko.
„Svaki dan dolazim, nekada tri, nekada šest sati, jednostavno osećam da mi je ovde mesto i ne mogu da preskočim ni jedan dan. Od prvog dana do sada osećam istu obavezu, da mojim unucima omogućim da imaju čistu vodu, da vodom koja nam pored kuće prolazi mogu bar da zaliju vrt a ne da žive pored otrovanje vode koja dalje truje sve pred sobom. Da moji unuci mogu normalno da dišu a ne da žive pod maskama kao što smo u maju živeli. Znam zašto sam tu i neću odustati ni po koju cenu dok se deponija ne zatvori“, odlučna je Nada.
Bogdan Radojičić pored poslovnih i porodičnih obaveza, uspeva sa suprugom da organizuje brigu oko dvoje male dece i da odvoji vreme za dežurstvo. U odnosu na pre mesec dana kaže da su postigli mnogo više nego što su mislili da mogu. Pre svega, svakodnevno zadobijaju sve veću podršku sugrađana svesnih da je deponija napravila previše štete Užicu i da je kap prelila čašu. Zvanično zatvaranje deponije vidi kao jedino rešenje.
„Umesto nadležnih institucija mi smo zaustavili deponovanje smeća iz drugih gradova na deponiju koja nema ni jednu važeću dozvolu već godinama, to je dovoljno objašnjenje za sve. U početku smo trpeli veliki pritisak jer je brojnost ljudi bila znatno manja nego danas. Pretpostavljam da ni oni koji rukovode tim sistemom i predstavnici vlasti u Užicu nisu verovali da ćemo istrajati. Zdrava voda, vazduh i zemlja su prioritet, od toga se ne odustaje. Mogu nas nazivati šakom jada, politikantima ili kako god, mi smo ljudi koji ne daju više nikom za pravo da stavljaju naše i živote naše dece u svoje ruke, a pogotovo ne onima iz institucija koji su kod naroda izgubili odavno poverenje. Mi smo grupa ljudi koja je zbog svih građana morala da uzme stvar u svoje ruke, pošto niko drugi čija je to nadležnost nije“, kaže Bogdan.
Šta posle mesec dana blokade deponije o svemu misli direktor JKP „Duboko“ i zbog čega nije prisustvovao javnoj raspravi Plana regionalnog upravljanja otpadom, pitanja su na koja nismo dobili odgovor. Rekao nam je da ne želi da odgovara na pitanja i da će tako biti i u buduće.
Ono što je izvesno da razmere problema postaju sve veće a da nadležni na čelu sa Vladom Srbije ne preduzimaju ništa. Problem se neće rešiti sam od sebe a od nade da će sve proći u da će građani odustati od svog cilja zatvaranja deponije, sasvim izvesno nema ništa. Nadležni su na potezu a građani na oprezu.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare