U većini vojvođanskih gradova mnogi novozaraženi čekaju danima na PCR testiranje, a velikom broju se test uradi tek kada je već i laiku jasno da je u pitanju COVID 19 i kada im je, nažalost, već potrebna hospitalizacija. Pored ograničenog broja testova, veliki problem je i obrada istih, s obzirom da Higijenski zavod u Novom Sadu, zbog porasta broja zaraženih, više ni fizički ne stiže da obrađuje briseve u razumnom roku.
Da pomoć za mnoge, nažalost, stigne u zadnjem momentu, svedoči i Dragan Jurić, čiji brat Zoran se trenutno nalazi na Intezivnoj nezi Kliničkog centra Vojvodine, nakon što je deset dana pokušavao da dobije blagovremenu pomoć.
„Deset dana moj brat, sportista koji svaki dan provede po dva sata u teretani, borio se sa visokom temperaturom. Deset dana obilazio je sve relevantne zdravstvene ustanove u Novom Sadu. Deset dana mu govore da nemaju PCR testova i vraćaju ga kući, jer bez potvrđenog prisustva korona virusa ne mogu ga zadržati na lečenju“, kaže Jurić, tvrdeći da su lekari „sumnjali na upalu pluća“ i da je visoka temperature sa kojom se borio bila samo „indikacija da postoji negde neko žarište, ali da nema razloga za strah“.
„Deset dana tvrde da su mu laboratorijski nalazi odlični. Čak je jedan doktor, u svojoj ‘duhovitosti’, izjavio da ni on nema bolje rezultate. Prošle noći (u nedelju) bratu nije bilo dobro. Iz Sremskih Karlovaca se poslednjom snagom dovezao u kovid ambulantu u Novom Sadu. Opet mu nisu radili PCR test, jer ‘nema potrebe’. Vratili ga kući. Sam se dovezao…“, kaže Jurić, napominjući da je Zoranu isto popodne se stanje ponovo pogoršalo, da su ga uhvatili kašalj i gušenje, al ii da njegov i Zoranov otac nije dobro i da ima visoku temperaturu.
Jurić se tog dana ponovo vraća za Novi Sad u kovid ambulantu gde mu, tvrdi Dragan, ni tada ne rade PCR test, već mu samo menjaju antibiotik i ponovo ga vraćaju kući.
„A onda se u noći između nedelje i ponedeljka, tačno u 1.29, oglasio zlokobni zvuk zvona na mobilnom telefonu! Uplakanim glasom snaja mi objašnjava da mi brat nije dobro. Da hitna pomoć nije htela da dođe po njega! Poslednjom snagom seo je u kola i zajedno su nekako, po ko zna koji put, stigli u covid ambulantu u Novom Sadu, na Novom naselju! Saturacija mu je bila 84!”, priča Dragan, koji živi u Sremskoj Mitrovici, napominjući da je tek tada napokon počela borba za Zoranov život. Ustanovljeno je da ima zapaljenje oba plućna krila i da mu je tek te noći urađen PCR test.
„Dakle, taj test se radi isključivo u najtežim, skoro beznadežnim, slučajevima!“, kaže Dragan, pitajući se zašto država „štedi“ na jedinim merodavnim testovima, za koje se uporno govori da ih ima u dovoljnom broju.
Ni nakon hospitalizacije, agonija porodice Jurić se nije završila, s obzirom da više od 24 časa nisu mogli da saznaju gde je Zoran smešten. Nakon stotine poziva, gde su ih vrteli u krug od Infektivne klinike i tri covid bolnice u sklopu KCV, Dragan je saznao da mu se brat nalazi na “Odeljenju medicinske rehabilitacije” i da je priključen na kiseonik i da mu je život ugrožen.
Srećom, kaže Dragan, brat mu je napokon prebačen na interno odeljenje Urgentnog centra, gde mu je ponovo urađen PCR test i čiji rezultati se čekaju. U međuvremenu je na kiseoniku i prima terapiju koja, za sada, kako kaže Dragan, srećom pomaže.
„PCR testova verovatno čak i da ima dovoljno, ali kada bi se svaki pacijent testirao, njima bi se otkrila ova velika državna ujdurma… Jer realan broj zaraženih je mnogostruko veći od svakodnevnih friziranih cifara. Ali bitno da su izbori održani…“, ogorčeno kaže Dragan.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare