3
Ima li provera u niškom domu zdravlja lekara koji su imenom, prezimenom i pečatom najčešće propisivali bolovanja radnicima kompanija Imi, Cumtobel, Džonson Elektrik i Leoni? Iz ove institucije ne odgovaraju - iako je svojevremeno i ministarstvo zdravlja tražilo vanrednu proveru njihovog rada. A sve nakon izjave tadašnje premijerke, a sadašnje predsednice skupštine Ane Brnabić - da bi investitori otišli kada bi stopa bolovanja u Srbiji bila kao u Nišu.
Zvanično nije poznato šta je preduzeto u Domu zdravlja u Nišu od kako je početkom godine pojedinim ustanovama primarnog zdravstva, čiji lekari se imenom i prezimenom najčešće pojavijuju na doznakama, stigla urgencija Ministarstva zdravlja da – velikim slovima „hitno“ i odmah započnu vanrednu proveru stručnog rada lekara koji u fabrikama kompanija Imi, Cumtobel, Džonson Elektrik i Leoni najčešće propisuju bolovanja.
Dom zdravlja iz Niša se, na naš upit nije oglašavao ni prvi put, a ni sada. Kada je stigao uput Ministarstva zdravlja da treba da proveravaju bolovanja – nisu se oglasili. Sada, na pitanje kako funkcionišu pregledi, takođe ne odgovaraju, piše N1.
Prema nezvaničnim izvorima iz fabrike, zaposleni teže ostvaruju pravo na poštedu od rada u slučaju bolesti. Tvrde da su odmah poslati na neku vrstu rigidne „komisijske provere“, sastavljene od nekoliko doktora. Potvrde o tome ni zvanično, ni nezvanično nema.
Poverenik za jug Srbije granskog sindikata Nezavisnost, inače laborant u Domu zdravlja ranije je rekao:
„Moj predlog bi bio tim stranim poslodavcima, odnosno svima – nek povećaju plate na hiljadu evra pa će videti kako niko neće da odlazi na bolovanje, već će ići samo oni koji stvarno moraju“, rekao je Bojan Cekić iz sindikata „Nezavisnost“, februara 2024. godine.
Iz kompanije Leoni, uz obavezno podsećanje da su najveći industrijski poslodavac u zemlji koji upošljava 13.000 ljudi, podsećaju da su Vladi Srbije samo ukazali „na sve veći problem organizacije rada u uslovima velike odsutnosti sa posla“, te da se ni na koji način ne protive opravdanim bolovanjima i odsustvu.
Međutim, ono što se vidi u praksi jeste da je u poslednje dve godine kod svih poslodavaca uočen trend uvećanog odsustva zbog bolovanja. Uporednom analizom kod sestrinskih kompanija koje posluju u drugim zemljama i imaju isti ili sličan model proizvodnje, ustanovljen je tri puta niži nivo odsustva, što govori da razlozi nisu uzrokovani težinom radnog mesta i uslovima rada, saopšteno je iz Leonija.
Poslodavci imaju pravo na zakonsku proveru bolovanja, ali je, u ovom slučaju, za sindikate problematično to što su strane kompanije iskoristile svoju poziciju da utiču na lekare.
„Suvereno pravo lekara je da leči i da odluči o tome je li čovek za bolovanje ili nije. Tu naročito poslodavci ne smeju da se mešaju. Lekari opšte prakse ponekad moraju da sačekaju i neku dijagnostičku metodu. To nekada mora da traje dan-dva-tri, pa je posle toga lakše da odrede da li je bolovanje pravo ili nije. Oni se nalaze u veoma nezgodnom položaju jer se, s jedne strane nalaze pod pritiskom zaposlenih koji žele možda lažna bolovanja, a to nije veliki broj, ja sam u to siguran“, rekao je Bojan Cekić.
I iz Leonija su sigurni da su u pravu, navodeći, kažu, „opšte poznatu činjenicu“ da se tokom sezonskih poslova suočavaju sa „nelogičnim, naglim skokom odsustva zbog bolovanja, koji biva uvećan i nekoliko puta“.
„Oni s platom od 45.000 ne mogu da žive. To je jasno svima. To su ljudi koji popodne često još negde moraju rade, verovatno se češće povređuju i razboljevaju“, istakao je Cekić.
***
BONUS VIDEO – „Bes, mržnja i želja za pravdom“: Ćerka preminule radnice iz Leonija sprema tužbu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
