18
Deficit ginekologa/akušera, babica, anesteziologa, porodilje sa maskama, nemogućnost prisustva partnera, nervoza, premor i stroge epidemiološke mere, od 2020. do 2023., porođaje u Srbiji pretvorili su u pravo mučenje. Istraživanje, kroz razgovor sa 147 žena, pokazalo je najveće nedostatke u radu srpskih porodilišta i ogolilo istinu o ophođenju osoblja i sistema prema ženama koje donose život na svet.
U toku 2023. godine, Populacioni fond Ujedinjenih nacija u Srbiji (UNFPA) inicirao je istraživanje “Iskustva žena u porodilištima u Srbiji tokom i nakon pandemije kovid-19”, a ono je sprovedeno zajedno sa istraživačicama sa Univerziteta u Beogradu, dr Ljiljanom Pantović, dr Biljanom Stanković i dr Jelenom Ćeriman.
Podsećamo da je ministarka za brigu o porodici i demografiju, Milica Đurđević Stamenkovski već danima u žiži javnosti zbog svojih izjava o porodilištima. Nakon što je donirala ventilatore GAK Višegradska, za koje je napisala da su rashladni uređaji, optužila je one koji ukazuju na loše uslove u srpskim porodilištima i akušersko nasilje, da su zapravo protivnici rađanja i deo svetske zavere.
Roditeljski portal Bebac je nakon ove izjave tražio od predsednika Vlade da je smeni, posle čega je ministarka sama ponudila ostavku, ali je ista odbijena.
S obzirom na funkciju Đurđević Stamenkovski, na kojoj će, po svemu sudeći i ostati, toplo joj preporučujemo da pročita ovo istraživanje.
Osim iskustava žena, istraživanje je pokazalo da samo 19 od 53 aktivna porodilišta u Srbiji, ima validnu akreditaciju Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova.
Iz razgovora sa ženama koje su imale iskustvo porođaja tokom tri “pandemijske” godine, u porodilištima u Beogradu, Novom Sadu, Novom Pazaru, Čačku i Nišu, izvedeni su brojni zaključci, koji ne idu na ruku našem zdravstvenom sistemu.
Naime, tokom pandemije, svi zdravstveni radnici bili su raspoređivani u kovid bolnice, a za to vreme trudnice nisu mogle da kontaktiraju “svog ginekologa”, neretko su se porađale bez anestezije i ophođenje osoblja bilo je ispod svakog nivoa, deo je teksta u pomenutom istraživanju, a o uslovima svedoče porodilje.
”Rekli su: ‘Žao nam je, nemamo anesteziologa, ajmo naživo’. Počela sam da pevam, pošto sam već bila u sedmom krugu pakla. Mislim da mi je ušivanje bilo gore nego porođaj od 12 sati. Popucala sam i pored, isekli su me iznutra. Jedva su me sastavili”, ispričala je jedna od žena.
Zbog brzine u poslu, nemara i manjka kadrova, neretko je dolazilo do komplikacija.
“E, onda je došlo ušivanje koje mi je možda bio i najgori deo. Imala sam od samog starta osećaj da nešto nije ušiveno kako treba i posle su se konci zagnojili. Ušivanje je bilo pakao i trajalo je 45 minuta, a rekli su da ne mogu da mi daju nikakvu anesteziju: ‘Ne postoji za ovo anestezija, trpi i ćuti!’. Finale svega bilo je kad doktor kaže: ‘Evo jedna mašnica za muža, da to malo bolje zategnemo!’ i taj šav se zagnojio na kraju”, prepričala je traumu jedna od porodilja.
U izveštaju se navodi da, nažalost, u Srbiji ne postoje zvanični podaci u kojim je porodilištima dostupna epiduralna anestezija, niti koliko se često koristi.
”Htela sam epidural, ali to u Čačku nije jednostavno. Treba doktor da se pozove unapred. Anesteziolog radi u privatnoj klinici, ali dolazi u bolnicu na porođaje samo ako ga pozovu i to ako nije u njegovo radno vreme kod privatnika. Ako dolazi noću, treba ponuditi novac”, objasnila je jedna Čačanka.
Najnovija studija pokazuje, da je tokom pandemije 58,8 odsto žena prijavilo nedostatak jasne ili efikasne komunikacije sa zdravstvenim radnicima.
“Samo upadnu unutra i idu od žene do žene. Taj glavni, što je vodio vizitu, ide i buši vodenjake svima redom. Došao je da probuši i meni i uzviknuo: ‘Joj’, pa se okrenuo i nastavio dalje. Nisam znala šta to znači, bila sam bukvalno odsečena i u panici“, rekla je jedna mama.
Nebriga za porodilje najčešća je u velikim porodilištima, a tokom pandemije, zbog nedostatka osoblja, žene nisu imale adekvatnu negu, što je moglo dovesti do ozbiljnih zdravstvenih posledica.
“Žena koja je bila sa carskim rezom pored mene, nije mogla da ustane koliko je krvarila. Celu noć smo tražile lekare, da je neko pogleda. Dojila sam i njeno i moje dete”, ispričala je jedna od žena iskustvo u GAK Niš.
Zaključak istraživačica, koje su vodile ovo ispitivanje, je da se empatija i podrška ne smatraju standardnom uslugom u srpskim porodilištima, već pitanjem dobre volje i ličnih odluka zdravstvenih radnika.
Žene, koje prvi put rađaju su neupućene u to šta ih čeka na porođaju, ni koja su njihova prava, što se često zloupotrebljava, a empatija izostaje čak i kad se rode bebe sa komplikacijama.
“Dok sam boravila tamo, jednoj devojci, dosta mladoj, umrla je beba. To joj je javljeno telefonom iz dečje bolnice. Ostala je sa nama na odeljenju do kraja dana, gde su ženama donosili bebe. Nisam videla da je iko došao sa njom da porazgovara, da joj pruži neku psihološku pomoć ili bar pita kako je”, seća se jedna porodilja.
Pored primera hladnog i grubog ophođenja prema ženama, zabeleženi su čak i slučajevi verbalnog i fizičkog nasilja.
”Nisam otišla tamo da me neko maltretira, ali oni su radili po sistemu ‘naljuti se i porodi se’. Babica me je udarila preko usta, doktorka me udarala po nogama i to je trajalo sve dok moj muž nije zvao određenog doktora, koji ih je pozvao i na kraju su se smirile i porodile me na carski“, priča jedna od ispitanica.
U situacijama kada se, nakon porođaja, uoči komplikacija sa zdravstvenim stanjem deteta, što je bilo zabeleženo u svih pet gradova, žene su navele da su imale malo ili nimalo informacija o stanju svoje bebe.
“Nikakve informacije nisam imala. Doktor je došao da me obiđe i rekao da dete nije bilo dobro u trenutku porođaja. Morali su da ga reanimiraju, onda je ubrzano disao i rekli su da će biti neko vreme tu, da vide da li mogu nešto da urade. Potom sam celu noć bila bez informacija, sve do ujutru, kad su došli da mi kažu da mora da ide za Kragujevac”, seća se jedna majka.
Nažalost, sličnih primera je mnogo.
“Nisam ništa znala dok nije došla doktorka i rekla: ‘Vaše dete ima problem’, ‘Kakav problem?’, ‘Zakazala sam da ide u Beograd, hitno’, ‘Je l’ idem i ja sa njim?’, ‘Ne, zašto da ideš?’ Rekoh: ‘Onda da javim mužu da ide sa hitnom?’, ‘Ne, nema potrebe’. I onda mi je rekla: ‘Možete poslednji put da vidite vaše dete’. Odveli su mog sina u Beograd, a ona je izjavila: ‘Ni prvi ni poslednji’”, ispričala je jedna mama teško i surovo iskustvo.
O pravima žena u porodilištu niko ne govori, a kroz ovo ispitivanje jasno je da je jedina intervencija za koju se traži njihova pisana saglasnost – carski rez.
“Ti potpisuješ da hoćeš da primiš krv, da hoćeš svašta nešto. Da ako se bilo šta desi, ti snosiš odgovornost”, kaže jedna od ispitanica.
Tokom pandemije ukinut je i sistem “bejbi frendli”, koji je, inače, zastupljen u gotovo svim porodilištima u Srbiji. Međutim, ovaj izveštaj ukazuje da bebe nisu boravile sa majkama u periodu od 2020. do 2023, već su donošene na svaka tri sata na podoj.
Pročitajte još:
18
5
2
202
“Postoje kreveci pored kreveta, ali su prazni. Donesu bebu na podoj i onda naiđu sa onim kolicima i pokupe je”, rekla je jedna ispitanica.
Tokom, ali i nakon pandemije, kao jedina zaštitna strategija koju žene u Srbiji koriste, kada odlaze u porodilište, su neformalni odnosi sa osobljem odnosno „veze“.
Od žena, koje su imale neki vid „veze“, skoro 50 odsto je znalo nekog od lekara ili medicinskog osoblja preko privatnih kontakata, oko 30 odsto je vodilo privatno trudnoću kod doktora koji ju je porađao, a preostalih 20 odsto je ili dalo novac ili poklone osoblju.
Nakon iscrpnog izvešaja, čiji je ovo samo deo, istraživačice su donele brojne zaključke i preporuke, koje je u obavezi da sprovede Ministarstvo zdravlja i Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.
***
BONUS VIDEO: Šta se nudi porodiljama da potpišu u porodilištu na Zvezdari?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare