1
Goran Denić, pokretač Muzeja korupcije, smatra da taj muzej nikada neće biti zatvoren niti će mu ponestati eksponata, jer je svaki sistem, bilo uređen bilo neuređen, podložan korupciji, "samo je ona negde manje negde više vidljiva".
U Centru za kulturu Sopot u toku je izložba na kojoj želi da se predstavi Ilustrovani vodič za početnike Muzeja korupcije, koji je umetnička platforma koja se bavi različitim oblicima korupcije.
Cilj ovog muzeja je, kako kaže autor, da korupcija bude smeštena u muzej, i tamo sahranjena.
„Mi pokušavamo da stavimo koruptivnu praksu u muzej, izložimo je, bukvalno učinimo eksponatima, i na taj način delujemo kao umetnici, aktivisti – mada ta reč ima neko negativno značenje“, kaže Denić u Danu uživo na TV N1.
On dodaje da njegov muzej „prenebregava definiciju korupcije koju je dao Međunarodni monetarni fond ili Transparency International, gde je korupcija definisana kao zloupotreba službenog položaja“, već je posmatramo fenomenološki i usvojili smo definiciju koja je možda manje poznata, ali nama se učinila kao tačnija, da je to moralna nesposobnost pojedinca da čini stvari za dobrobit zajednice“.
Tu definiciju je, kako kaže, dao brazilski advokat pre dvadesetak godina, i „mi odatle polazimo u daljem izučavanju tog fenomena korupcije, koji smo pokušali da definišemo kroz muzej“, pojašnjava Denić.
On kaže da su muzejska odeljenja nazvali prema civilizacijskim dostignućima, a tiču se korupcije jezika, vremena, podataka, institucija, ličnosti, kulture – „to je već dovoljno široko polje za istraživanje, koje je u ovom trenutku više nego dovoljno“.
Kaže da je njegov muzej sarađivao sa kolegama iz Rumunije, Ukrajine, Bugarske, Latinske Amerike, i da je „svaki sistem koji je uređen ili neuređen podložan korupciji, samo je ona negde manje negde više vidljiva. Ne možemo reći da nema korupcije“.
Rezultate tog istraživanja možete pogledati na sajtu Muzeja korupcije.
„Ako hoćete stvarne podatke – Srbija, Crna Gora, Rumunija, Bugarska, Ukrajina – vrlo slično stojimo na indeksu percepcije korupcije, ali to nije jedini mogući parametar. U hiper produkciji različitih sadržaja, zadatak samog Muzeja korupcije je da te sadržaje pretvori u muzejske eksponate, umrtvi ih i nama običnim ljudima vrati želju za normalnim životom“, ističe on.
A na pitanje koliko će do tog trenutka proći vremena, odgovara da misli da je to „pitanje dosta neobično“.
„Tome nikad neće doći kraj, delimično zbog toga što je nama potrebna korupcija da bismo se njome bavili, da bismo živeli za antikorupcionu borbu nama je korupcija hleb nasušni – postoje organizacije koje se na papiru bave borbom protiv korupcije, a u stvarnosti ne, i dobro su fondirane“, navodi Denić.
„Naš muzej zato nikad neće biti zatvoren i nikad neće nestati novih eksponata. Trenutno se najviše bavimo korupcijom vremena, jer je najmanje podataka o tome šta bi ona mogla biti“, dodaje on i kaže da se ona pominje samo u kompjuterskoj igrici, „a utiče na mnoge druge koruptivne oblike“.
