36
Ministar za rad Zoran Đorđević je, gostujući u Beogradskoj hronici RTS-a, ponudio potpuno novu definiciju pojma "diskriminacija", i to odgovarajući na pitanja o sporu sa Hjuman Rajts Vočom i još pet organizacija, koje su zatražile objavljivanje preciznih podataka o tome koliko je korisnika staračkih domova i socijalnih ustanova zaraženo i preminulo od Kovid 19.
Pročitajte još:
Evropska Katedra za bioetiku organizacije Unesko pozvala je predsednika Srbije Aleksandra Vučića da objasni protivrečne podatke o broju zaraženih i preminulih od kovida-19 u ustanovama socijalne zaštite, čime su se „pridružili“ zahtevu šest organizacija na čelu sa Hjuman Rajst Voč, koje su zahtev da im se dostave ti podaci u otvorenom pismu uputile premijerki Ani Brnabić.
O spornim podacima u subotu je, gostujući na RTS, govorio ministar za rad Zoran Đorđević, a iz njegovog nastupa može da se izvuče samo jedan zaključak – da on misli da je preciziranje tih podataka „diskriminacija“, što je pokušao i da pojasni.
Đorđević je, naime, za RTS rekao da bi objavljivanje preciznih podataka o tome koliko je korisnika staračkih domova i ustanova socijalne zaštite preminulo od Kovid 19 bila diskriminacija jer, kako se zapitao “ u čemu je razlika, kada je svaki ljudski život jedan i nepovratan“.
Evo transkripta Đorđevićevog odgovora na pitanje voditeljke zašto njegovo ministarstvo nije prosledilo podatke Hjuman Rajts Voču i ostalim organizacijama, koje su se otvorenim pismom tim povodom obratile i premijerki.
„Broj umrlih ne vodi se posebno, nažalost, kao da vodimo da su neki ljudi drugačiji pa ih vodimo da su umrli drugačije“, rekao je ministar.
Pošto se iz tog odgovora moglo zaključiti da se zapravo ne zna koliko je korisnika ustanova socijalne zaštite i staračkih domova obolelo i preminulo od Kovid 19 dok su u njima bili smešteni, Đorđević je rešio da „pojasni“ o čemu se radi, pa je rekao:
„Ima sve (podatke, prim. novinara) Ministarstvo zdravlja, ali da li mislite da je ljudski, da nije diskriminišući da kažemo da je umrlo starih ljudi van ustanova toliko a starih ljudi u ustanovama toliko, a osoba s invaliditetom u ustanovama ovoliko, a van ustanova ovoliko – pa u čemu je razlika?
Ljudski život je potpuno jedan i koji god se izgubi je…nepovratan. Borimo se svaki dan za život svakog čoveka, bez razlike da li je u ustanovi socijalne zaštite, u bolnici ili je naš građanin – za nas su oni svi jednaki“, „poentirao“ je ministar Đorđević.
„Jasno je da Ministarstvo rada ne želi da objavi broj umrlih korisnika ustanova socijalne zaštite, verovatno zbog toga što on čini dobar deo ukupnog broja umrlih, iako ovi podaci naravno postoje.
Poznajući sve rizike institucionalnog smeštaja, stručnjake ovakva smrtnost ne bi previše iznenadila, posebno što se zna da u zemljama zapadne Evrope, u Francuskoj i Belgiji, ali i Izraelu udeo korisnika ustanova socijalne zaštite u ukupnom broju smrtnih slučajeva ide i do 50%“, kaže za Nova.rs Lazar Stefanović, programski direktor Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom (MDRI-S), jedne od organizacija potpisnica otvorenog pisma premijerki.
Prema njegovim rečima, kakva god da je istina, javnost ne sme da bude obmanjivana, jer se upravo novcem građana finansiraju državne ustanove koje imaju mnogostruke loše efekte po odrasle a posebno po decu, i ti efekti su posebno izraženi u kriznim vremenima.
„Raščlanjivanje podataka nema nikakve veze sa diskriminacijom i nehumanim postupanjem, to je besmisleno, naprotiv, na raščlanjivanju podataka se insistira radi kvalitetnog planiranja odgovora na krize kao što je pandemija ili prosto radi planiranja mera kao što je deinstitucionalizacija. Jedna od glavnih zamerki Ujedinjenih nacija u prethodnim godinama je bio nedostatak podataka o osobama sa invaliditetom u Srbiji.
Treba razumeti da se odgovornost za visok broj smrtnih slučajeva u ustanovama ne sme paušalno prebaciti na socijalne radnike, vaspitače, negovatelje i druge koji tamo rade, jer koliko god požrtvovani i stručni bili oni ne mogu poništiti prirodu kolektivnog smeštaja gde se i u uobičajenim uslovima infekcije mnogo brže šire.
Pročitajte još:
Zbog toga treba naglasiti da je najbolja prevencija, ali i ljudsko pravo osoba sa invaliditetom deinstitucionalizacija, odnosno prelazak na život u otvorenoj zajednici uz podršku, umesto u zatvaranja u ustanove koje se u vreme epidemije lako pretvaraju u legla zaraze“, naglašava Stefanović.
Podsećamo da se šest organizacija, na čelu sa Hjuman Rajts Voč 31. jula, nedelju dana pošto je korisnik Doma za lica ometena u razvoju preminuo ispred kovid ambulante u Pančevu, obratilo otvorenim pismom premijerki Ani Brnabić, zahtevajući podatke o preminulima i obolelima od Kovid – 19 u socijalnim ustanovama širom Srbije. Iz „Batuta“ su obećali da će odgovoriti na zahtev iz otvorenog pisma, ali nisu rekli u kom roku.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
