10
U govoru koji je pre dva dana održao u Ruskom domu, potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin, prema mišljenju srpskih istoričara, nastojao je da rehabilituje i relativizuje lik i delo Adolfa Hitlera, kao i nacističke Nemačke. Iako deluje da ne zna o čemu priča i da je “bežao ne samo sa redovne, već i sa vanredne nastave”, sagovornici Nove smatraju da je Vulin pronašao saveznike u nemačkom AfD-u, da sve radi smišljeno, i koliko god delovale besmislene, njegove reči se moraju shvatiti ozbiljno.
“Nemačka je bila Nemačka. Nije se Nemačka država zvala ‘nacistička Nemačka’, već se zvala onako kako Ustav i zakoni nalažu i nije Hitler bio nacistički diktator, nego je bio legalno i legitimno izabrani predstavnik ogromne većine nemačkog naroda”, izjavio je Aleksandar Vulin u govoru o reviziji istorije i njenom značenju za Srbe i Ruse, kojim je otvorio uvodni panel naučne konferencije o 80. godišnjici od oslobođenja Beograda u Ruskom domu.
Kroz očiglednu relativizaciju nacističke Nemačke, koju ni sami Nemci ne poriču, Vulin je neprijateljski stav zauzeo prema narodima u našem okruženju, rekavši da “džentlmenski okrećemo glavu od onoga što su naše komšije i sunarodnici, saveznici, uradili tokom Drugog svetskog rata, a možemo učiniti da se zlo ne ponovi“.
Opaskama, a pre svega porukama njegovih reči, šokirao je stručnu javnost, koja iza ovakvog nastupa vidi kompleksnije ciljeve.
“Ovaj govor zvuči kao neko pijanstvo. Očigledno je u pitanju kriza obrazovanja kod čelnih ljudi naše države, jer deluje kao da su bežali sa vanredne, a ne samo sa redovne nastave. Ovim rečima se karikira sve što je učinjeno u Drugom svetskom ratu. Vulin kobajagi slavi Dan oslobođenja, a iznosi jedan toliko radikalan stav, koji se ovog puta ne tiče četnika, već je daleko ozbiljniji i relativizuje direktno Hitlera”, priča za Nova.rs istoričar Danilo Šarenac, viši naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju.
On objašnjava, a uz to i podučava navodno neuke političare, kako je Hitler došao na vlast i šta je predstavljao za Nemačku u to vreme.
“Bizarno je rehabilitovati Hitlera, što nastoji da učini Vulin ovakvim govorom. Hitlerov dolazak na vlast bio je blago rečeno sporan, a do vrha je došao velikim političkim kalkulacijama, sa samo trećinom glasova. To je upravo pokazatelj kako radikalna desnica nasilno preuzima vlast, što Vulin na neki način sada opravdava. Bilo bi bizarno, ali i očekivano da se smejemo ovakvim rečima, da čovek koji ih je izgovorio nema veliku moć u svojim rukama. Iz tog razloga ove reči treba shvatiti vrlo ozbiljno”, naglašava Šarenac.
Odnos naše države prema nacističkoj Nemačkoj je pokazatelj krize našeg odnosa prema prošlosti, smatra on.
Pročitajte još:
10
3
2
2
“Deluje neverovatno da neko rehabilituje Adolfa Hitlera, ali ako to gledamo iz ugla ulagivanja, onda je stvar vrlo jasna. Vulin je očigledno proveo previše vremena sa delegacijom AfD-a u Nemačkoj i moramo shvatiti kolika je opasnost reči koje je izrekao. On verovatno sada pokušava da se dodvori AfD-u, koje je nedavno hvalio, pa je za njega vrlo praktično da o Hitleru govori na ovakav način. Sve radi vrlo smišljeno, a jasno je da je pronašao saveznika. Sve što ljudi sa vlasti govore, deluje iracionalno, a zapravo ima svoje mesto jer oni ‘završavaju posao’”, kaže Šarenac.
Sličnog mišljenja su i kolege istoričari.
“Potpredsednik Vlade Srbije je u Ruskom domu govorio iracionalnim i retrogradnim jezikom, koji bi pre odgovarao svetonazoru najranijih ljudskih zajednica ili totalitarnih društava evropskog fašizma ili nacizma, nego sistemu vrednosti društva koje je proklamovano kao građansko i koje ima bogatu tradiciju antifašizma. Vulin legitimizuje Hitlera, da bi za zločine nacizma mogao da optuži kolektivno nemački narod i državu. Kod tih zločina se, dakle, nije radilo o naopakoj ideologiji i uzurpaciji mehanizama vlasti Vajmarske Republike, već je posredi urođeni, dakle organski i nasledni greh nemačkog naroda koji traje do danas”, kaže za Nova.rs Aleksandar R. Miletić, istoričar.
Na skupu organizovanom povodom jedne antifašističke komemoracije susrećemo se sa retorikom koja je na potpuno suprotnom ideološkom polu vrednosti, kaže on.
“Umesto antifašizma, Vulin zagovara etničku netrpeljivost i antinemačke sentimente, umesto ideja rodne, klasne, građanske i nacionalne emancipacije, on nacizmu pretpostavlja srodne ideologije krvi i tla, naime, ruski i srpski nacionalizam. Istina je da između tih ideja postoji najveća moguća mera uzajamnosti, kao što je i jezik kojim progovara Vulin u najneposrednijoj vezi sa jezikom aktuelne ruske agresije na Ukrajinu, kao i nekadašnjih zločina i agresija italijanskog fašizma, nemačkog nacizma, mađarskih strelastih krstova, Nedićevog aparata vlasti, Mihajlovićevog pokreta, Miloševićevog režima i tome slično”, navodi Miletić.
Ideološka uzajamnost je očigledna i u učestalosti Vulinovih prisnih komunikacija sa najvišim predstavnicima aktuelnog ruskog režima, a baš ovih dana je iskazana, kaže on, i u njegovom susretu (preko video linka) sa prvacima neo-nacističke Alternative za Nemačku (AfD).
“Promoter ideologije srpskog sveta se u ime građana Srbije bratimio sa predstavnicima te šovinističke, antimigrantske, antievropske, proputinovske i pronacističke stranke. To je bilo 19. oktobra, a već sutradan u Ruskom domu, Vulin je povodom obeležavanja godišnjice oslobođenja Beograda dao na volju svojim antinemačkim sentimentima. Kontradikcija je samo prividna: Vulin je zapravo blizak ideološki sa AfD-om. On je legitimisao preteču njihovog pokreta i iskonskog vođu, izuzimajući ih iz načelne kritike nemačkih zločina, kao organskih zločina”, naglašava Miletić.
Podsetimo, pre dva dana potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin razgovarao je i sa poslanikom Alternative za Nemačku (AfD) u Bundestagu Rajnerom Rotfusom i zahvalio mu na doslednom stavu te stranke o nepriznavanju samoproglašene nezavisnosti Kosova.
Vulin je, kako se navodi u saopštenju vlade, u video razgovoru Rotfusu lično zahvalio na njegovom principijelnom protivljenju i osuđivanju NATO bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine i dugogodišnjem aktivizmu „kojim je uvek pokazivao solidarnost sa srpskim narodom i borbu za priznavanje činjenica“.
Inače, desno-populistička partija Alternativa za Nemačku (AfD), optuživana je više puta za ekstremizam i korupciju, a dve trećine Nemaca uspon ove stranke, prema brojnim istraživanjima, doživljava kao pretnju demokratiji i vladavini prava.
Nedavno se u Bundestagu okupila međustranačka grupa poslanika kako bi pokrenula postupak zabrane AfD-a pred Saveznim ustavnim sudom.
***
BONUS VIDEO: Teodorović: Doći će vreme kad će nekog biti sramota što je nešto što se zove Vulin bilo član Vlade
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare