“Propadanje srpskog zdravstva mora da stane jer tonemo brzinom munje. Hitno treba zaustaviti odliv zdravstvenih radnika, a stopa smrtnosti po kojoj smo drugi u svetu, nepoverenje građana u zdravstvo, najniži broj transplantacija u Evropi, zapošljavanje na ‘privremene’ ugovore koji traju godinama, sedenje na ‘dve stolice’ u privatnoj i državnoj praksi, su i više nego dovoljno razloga za sistemsku promenu i samo su delić motiva za pokretanje inicijative našeg kolegijuma za unapređenje rada svih kolega u medicini i donošenje Zakona o nacionalnom značaju zdravstvenih radnika”, u razgovoru za Nova.rs kaže prof. dr Dragan Milić, direktor Klinike za kardiohirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Niš.
Zaposleni na ovoj klinici oduševili su Srbiju svojim požrtvovanjem, kada su početkom ove godine, za 100 dana i 12 uzastopnih radnih vikenda, ukinuli liste čekanja za operacije na srcu. Kolegijum Klinike za kardiohirurgiju i njenog nezaustavljivog kadra, prošle nedelje uputio je inicijativu svim nadležnim državnim institucijama u Republici Srbiji da se donese Zakon o nacionalnom značaju zdravstvenih radnika.
“Inicijativu smo poslali predsedniku republike, predsednici Vlade i ministarki zdravlja. Takođe smo zamolili i neke ljude koje znamo iz skupštine, da uz njihovu pomoć ova inicijativa dođe i do svih poslaničkih klubova. Nismo još dobili odgovor ni sa jedne strane, ali rano je. Naravno, možda i ne bude nikakve reakcije, ali nama je važno da se borimo i da pokušavamo”, kaže profesor Milić.
Inicijativa je, ističe on, potekla od kolegijuma Klinike za kardiohirurgiju UKC Niš, koji čine hirurzi, anesteziolozi, svi lekari, medicinske sestre, kompletno zdravstveno osoblje.
“Glavni povod za pokretanje bio je i najveći problem, a to je naizgled nezaustavljivi odliv našeg kadra, što će nas, ako nešto hitno ne učinimo, dovesti do potpune katastrofe. U svim bolnicama u Srbiji, ne samo kod nas, godinama edukujemo lekare i sestre, a oni na kraju, zbog nemogućnosti zaposlenja u svojoj zemlji, odu u inostranstvo, što je skandalozno. Moramo odmah da zaposlimo ljude koji završe medicinu, jer ako čekaju nekoliko godina – odoše, izgubili smo ih. Po projektovanoj stopi smrtnosti (u odnosu na brojke od prošle i sve ranije godine) Srbija je na drugom mestu u svetu, odmah iza Litvanije, a prošle godine je ova stopa smrtnosti na 1000 stanovnika u Srbiji bila čak 16,39 odsto, po čemu smo bili ni manje ni više nego prvi u svetu. Naša nacija nažalost stari, prosečna starost je 44 do 47 godina, a što su ljudi stariji, to više oboljevaju. Ako nemamo stabilan zdravstveni sistem, čemu onda da se nadamo”, pita doktor Milić.
Ova Vlada, od svog formiranja do danas, nije donela nikakve rezultate u zdravstvu.
“Nikakav pomak nismo videli, čak ni ozbiljnu diskusiju o nekom zakonu, promenama, pravilnicima. Odlučili smo zato da sami predložimo Zakon o nacionalnom značaju zdravstvenih radnika, u okviru kojeg će država na sebe preuzeti odgovornost da čim zdravstveni radnik položi državni ispit, dobije i zaposlenje. Ugovor na određeno može da traje maksimum godinu dana, tačnije toliko sme da prođe od položenog državnog ispita, kada mora biti obezbeđen stalan radni odnos. Zaposlenja bi se regulisala prema Pravilniku, koji definiše kriterijume ko bi se gde zapošljavao. U UKC Niš, ali i u drugim ustanovama širom zemlje, na stotine lekara i medicinskih sestara i dalje rade na ugovor koji im se godinama produžava na svaka tri ili šest meseci”, kaže prof. dr Milić.
Ministarka zdravlja Danica Grujičić je, dodaje profesor, najavila spisak svih lekara koji su odavno ispunili uslov za penziju i koji će napustiti radna mesta, kako bi ih prepustili mlađim generacijama.
“I to je ostalo na rečima. Gde je taj spisak? Zašto ti lekari i dalje rade, a kada tražimo stalno zaposlenje za mlade lekare – nema mesta. Gospoda penzioneri treba da idu u zasluženu penziju, a da nastave da rade mladi ljudi, koji godinama čekaju posao, pa onda odu u Nemačku, Norvešku, Ameriku”.
Inicijativa lekara Klinike za kardiohirurgiju traži da se definiše rad u privatnoj i državnoj praksi.
“Kolege treba da odluče gde će da rade, ne može se sedeti na dve stolice jer zbog toga trpe pacijenti. Neka im postave uslov, pa oni koji će otići da rade samo privatno, oslobodiće radna mesta u državnoj službi za nove kadrove. Na neki način će se onda izjednačiti privatno i državno zdravstvo u meri u kojoj je to moguće. Tako će se vrlo brzo očistiti i liste čekanja uz dopunski rad, a mladi lekari će biti zaposleni. Ovo što se trenutno dešava kod nas je sramota. Prođite malo Srbijom, na svakom drugom bilbordu videćete reklamu za privatnu kliniku, a šta za to vreme radimo da poboljšamo državno zdravstvo – ništa!”, naglašava direktor Klinike za kardiohirurgiju UKC Niš.
Još jedna stavka, koju predlažu inicijativom su – plate.
“Konačno moramo uvesti platne razrede koji će definisati težinu posla zdravstvenog radnika, pa će se u odnosu na taj kriterijum razlikovati za 20, 40, 60 odsto. Ne može sestra koja radi za šalterom da ima istu platu kao ona koja je 12 sati u poluintenzivnoj nezi sa najteže obolelim pacijentima, jer težina njihovog posla nije ni približno ista. Nama kažu da smo lekari i da svi radimo isto – lečimo ljude, ali i svi vozači voze putnike, pa onaj koji upravlja autobusom ima daleko niža primanja od onog koji pilotira avionom. Ko ima odgovorniji posao, teži, osetljiviji, rizičniji, treba da ima i veću platu. To je još jedan način da stimulišemo i motivišemo mlade ljude da se odlučuju za teže grane medicine, ali i da ostanu u našem zdravstvu, da ih zadržimo”, kaže doktor Milić.
Prema poslednjim istraživanjima Demostata iz maja 2023., građani Srbije su od svih ponuđenih oblasti u društvu, najnezadovoljniji zdravstvom.
“Ne treba nam jači alarm. To je još jedan motiv da se pokrenemo, da promenimo mišljenje i odnos građana prema lekarima. Ne veruju nam kao nekada, a nije ni čudo. Treba definisati pravila igre, gledati kod studenta medicine prosek ocena, dužinu studiranja, a kod zaposlenog mesto na kojem radi, koliko i kako radi i sve to treba da utiče na unapređenje, platu, status. Međutim, u Srbiji je sasvim dovoljno da se neko učlani u stranku, pa ako su na vlasti, dobiće posao i zato decenijama tonemo. Bolnice nisu partijski plen koji treba da se rastrgne među članovima. Kada uvedemo Pravilnik koji će važiti za sve, onda direktori neće više biti partijski službenici, ukinućemo nepotizam, muljanje, poslove preko veze, samo će se gledati rad, trud, stručnost. Uvešćemo principe po kojima se najbolji, najstručniji, najsposobniji i najiskusniji postavljaju na vodeća mesta. Kada se tako definišu pravila igre, rešićemo sve probleme i konačno krenuti napred”, siguran je prof. dr Milić.
Zdravstvo mora biti nezavisno od politike, to je jedini način da povratimo poverenje pacijenata, napominje on.
“Ako ne obezbedimo dovoljan broj lekara, čekaju nas beskrajne liste čekanja, privatno lečenje za one koji imaju novca, ostali kako se snađu, a sve zajedno vuče niz problema. Nekad mi se čini da nam neko sve ovo radi namerno, jer je previše rupa, koje niko ne krpi, a posledice su pogubne za stanovništvo. Naš predlog je apel i molba i možda nije savršen i možda će neko smisliti bolji, ali je polazna tačka za promene. Ovo nije pitanje pozicije i opozicije, politika nas ne zanima. Cilj naše inicijative je da se pacijent konačno vrati u fokus!”, zaključuje prof. dr Milić.
***
BONUS VIDEO: Niški kardiohirurzi radili 100 dana bez prestanka: Rezultat je da nema više liste čekanja
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare