0
Ova godina izgubljena je po pitanju pošumljavanja za Vojvodinu jer je iz budžeta za ovaj posao izdvojeno nula dinara, što dodatno pogoršava stanje u ovoj oblasti u ovom najmanje pošumljenom regionu Evrope, piše danas Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE).
Dejan Maksimović iz ekološkog društva „Stanište“ za VOICE je rekao da bi Vojvodina, da bi bila u skladu sa evropskim standardima, trebalo da ima oko 310.000 hektara pod šumom, umesto dosadašnjih oko 140.000, ili preciznije – nedostaje joj još oko 170.000 hektara.
On je naveo da je pošumljenost u opštinama Srbobran i Temerin po zvaničnim podacima ispod jednog promila.
„Četrnaest odsto je minimum po medjunarodnim standardima. Kako od jednog promila doći do 14 odsto, pitanje je na koje mi kao društvo treba da odgovorimo“, rekao je Maksimović.
Dragana Arsić iz pokreta Odbranimo šume Fruške gore kazala je da je u poslednjih pet godina pošumljeno samo 260 hektara, a da je najveći problem što se iz Fonda za šume najveći deo sredstava izdvaja za izgradnju šumskih puteva, odnosno troši se upravo u onu svrhu koja je u funkciji smanjenja šuma.
Ona je ocenila da je poražavajuće to što se konkurs Ministarstva poljoprivrede ne odnosi i na pokrajinu, jer bi nisku pošumljenost u Vojvodini trebalo tretirati kao državni problem.
Prema njenim rečima, pored nedovoljnog pošumljavanja, u Vojvodini je na delu i „degradacija šuma“, a najupadljivija je nekontrolisana seča šume na Fruškoj gori.
Dragana Arsić je navela da se svake godine u Nacionalnom parku Fruška gora iseče izmedju 50 i 60 hiljada metara kubnih drvne mase.
„Apsurdno je da se nacionalni park i zaštićeno područje tretiraju kao privredna šuma koja treba da donese neku ekonomsku vrednost. Zato smo mi tražili i moratorijum na seču šume, ne bi li se dalo vremena oporavku šuma Fruške gore i ne bi li se onda intenzivnim pošumljavanjem taj problem rešavao kontinuirano“, objasnila je ona.
Dragana Arsić je postavila pitanje zašto se državno zemljište, umesto što se „poklanja stranim investitorima“, ne nameni za pošumljavanje.
„Zašto, recimo, tih 160 hektara zemljišta datih kineskoj kompaniji Linglong, koja će biti najveći zagadjivač u Vojvodini, nije dato Vojvodinašumama ili Gradu Zrenjaninu, da se na toj površini uradi pošumljavanje koje bi bilo ispunjavanje strateških ciljeva“, navela je ona.
