63
VMA - ova ustanova je ulivala sigurnost i lečiti se u njoj značilo je biti prepušten najboljim stručnjacima i imati najbolju moguću zdravstvenu brigu. Nažalost, u poslednje vreme sve je više svedočenja koja ukazuju na to da Vojnomedicinska akademija više nije ono što je bila. Javnost je ostala uznemirena nakon vesti da je pukovnik Petar Simić četiri dana ležao mrtav u toaletu hitne službe VMA, čuli smo i svedočenje Beograđanke koja je 56 sati čekala da joj jave vest o smrti majke. Uprkos svim dešavanjima, koja bez dileme pokazuju da nešto nije u redu, VMA se ne oglašava.
Nova.rs pokušala je da stupi u kontakt sa ovom ustanovom, kako bi dobila odgovor na pitanje zbog čega se dešavaju takvi slučajevi i propusti, odgovor ne stiže već šest dana. Danas smo ponovo pozvali da proverimo šta se dešava, rečeno nam je da je naš zahtev prosleđen nadležnim službama i da je u proceduri.
Kako bismo podstakli ovu ustanovu u koju smo svi imali poverenja da radi brže i agilnije, podsećamo vas na sve afere koji su u posldenje vreme potresle ovu ustanovu.
Slučaj pukovnika Petra Simića (82), koji je 1. maja otišao na pregled u Hitnu pomoć na VMA i čije je telo četiri dana kasnije pronađeno u toaletu te institucije, šokirao je srpsku javnost.
Petrova ćerka Maja Simić rekla je za Nova.rs da čeka obdukciju, nakon koje će najverovatnije podneti tužbu protiv Vojnomedicinske akademije. Prijem pacijenta Petra Simića, prema tvrdnjama VMA, evidentiran je u Centru hitne pomoći 1. maja u 08:40, zbog bolova u trbuhu, s tim da nema podataka o daljem toku zbrinjavanja.
Inače, Simić je tog dana otišao u bolnicu zbog bolova u trbuhu. Duži vremenski period je čekao na pregled, nakon čega se više nije javljao porodici. Njegova ćerka Maja Simić za Nova.rs ističe da je niko sa VMA nije kontaktirao od pronalaska njenog oca, pa čak ni da izjave saučešće.
„Čekam obdukciju da vidim šta će biti, sa VMA me niko nije kontaktirao od pronalaska mog oca, čak mi niko nije izjavio saučešće, pitao kako smo ili makar da nam kažu da li će i koje mere biti preduzete. Videla sam da su portali objavili nešto što izgleda kao saopštenje VMA, i ono što mogu da izjavim jeste da mi je žao što u njemu ne spominje porodica, niti se osvrću na nju. To je jako žalosno od strane jedne zdravstvene institucije koja bi trebalo da brine o ljudima“, kaže Simićeva.
Ona ističe da se njen otac godinama unazad lečio na VMA.
„Moj otac se skoro ceo svoj život lečio na VMA, ovo mu nije prvi odlazak, da li iz redovne kontrole ili zbog neke vanredne situacije, ali smo uvek razmišljali tako da je to najbezbednije mesto na koje je čovek mogao da bude. On je pukovnik u penziji i izgradio je ime u toj instituciji – instituciji čije ime nosi i ta u kojoj, nažalost, ležao četiri dana. Ipak, prepustiću sve policiji i nadam se da ćemo uspeti da dođemo to saznanja šta se desilo“, navodi ćerka preminulog čoveka.
„Saznala sam da ovo nije prvi slučaj, kao da su i ranije nestajali pacijenti na VMA, izgube se i slično i zato je moj cilj, nakon što pribavim sve informacije, da vidim da li imam osnova za podizanje tužbe, kako se ovako nešto ne bi više događalo“, poručila je ona.
Ubrzo stiže i dokaz da ova priča nije jedina. Javila se i Beograđanka Ivona Stojanović, koja je u isto vreme kada se tragalo za potpukovnikom, 56 sati čekala da sazna da joj je majka preminula na VMA.
„Moja majka preminula je posle 18 dana lečenja na VMA, u nedelju, na Uskrs, a ja sam to saznala 56 sati kasnije, kada sam nakon tri dana besomučnog i bezuspešnog zvanja telefonom da dobijem bilo kakvu informaciju čula pitanje sa druge strane: A jeste vi sigurni da je ona uopšte primljena kod nas?“, tako svoju ispovest za Nova.rs počinje Ivona Stojanović, koja je ostala bez svoje majke Milice (70).
„Niko da javi, niko da pomisli da neko sa ove strane skapava od brige, da smo svi ljudi, a ne džakovi krompira koje tako baciš negde kao da nisu ničiji… – Pa poslali smo telegram. XXI vek! Moje majke više nema, ne mogu da je vratim, ali ovo dokle smo stigli kao ljudi, ovo je izgubilo svaki smisao na toliko nivoa da nema reči koje bi to mogle ni da objasne, još manje da pravdaju“, nastavlja Ivona.
„Moj utisak je da za praznike tamo nije bilo nikoga. Jedan dan nisam uspela ni centralu da dobijem“, objašnjava traumu i svu brigu koju je prošla.
Kada je saznala vest o smrti i otišla na VMA, Ivona tvrdi da su je ubeđivali da njena majka nije imala lične stvari.
„Kao da su je pokupili sa ulice kada nekom pozli. Ona je imala uput i stvari. Jurila sam i njene stvari po odeljenjima“, priseća se Ivona. Dominira tuga, ali tu je čitava mešavina osećanja kojih Ivona ne može da se oslobodi.
„Moj najjači osećaj je poniženje. Smrt je dovoljno teška. Ti si neku ženu, nečiju majku spakovao u neku vreću i zaboravio na nju tri dana kao da nema nikaga. Za mene je to strašno, za mene je to dvostruka smrt. Nemam snage ni da vidim istoriju bolesti i da pogledam da li je u trenutku srčanog zastoja bilo uopšte dežurnog lekara da pokuša reanimaciju“, zaključuje Ivona.
Nakon objavljivanja Ivonine ispovesti, ispod tog teksta na našem portalu počela su da se nižu slična svedočenja.
„Nažalost, znam kako je grozno kada se tako nesto desi. Moja mama je takođe zbog problema sa opstrukcijom na olucima preminula posle 3 dana na istom odeljenju na VMA. Isto nam nista nisu javili već smo saznali kada smo zvali da pitamo kako je. Rekli su da su poslali telegram da nas obaveste. Proslo je godinu i osam meseci od tada, a telegram jos nije stigao. Toliko o tome kako su ga poslali“, napisala je Nataša.
Slično iskustvo, ima i Ljubica Simić.
„Moja majka je primljena 24.decembra na VMA, imala je trombozu tankog creva. Operisali su je,ali je majka ipak preminula oko ponoci. Sutradan smo nasve nacine pokusavali da saznamo nesto onjoj,da bi preko veze saznali da je preminula. Bili su iznenađeni da nismo dobili telegram ,pa su nam ga poslali tek posle naše urgencije. VMA vise nije sto je bila nekada,a neki lekari to pravdaju malim platama za razliku od 1981 kada sam ležala na kožnom odelenju i lečio me je dr.Karadaglić“, navela je naša čitateljka.
U traganjima za uzrokom ovakvih dešavanja na VMA treba podsetiti i na to da se našoj redakciji krajem februara javio jedan zabrinuti otac. On nam se obratio zog toga što je njegova ćerka na Vojnomedicinskoj akademiji godinu dana imala smene koje traju od 17, pa do čak 24 sata. Do ovakvog rasporeda, koji remeti život i utiče na zdravlje, došlo je zbog toga što je VMA među retkim ustanovama koje zbrinjavaju pacijente bez korone, objasnio je naš sagovornik.
„Bolničari i medicinske sestre na kardiološkom odeljenju VMA rade u tri smene od po 17-24 sata. Radnim danima smene su 17 sati, a vikendom smene traju 24 sata i tako već skoro 12 meseci“, objašnjava naš sagovornik T.S. (ime i prezime poznato redakciji.
On tvrdi da nije moguće iskoristiti drugi deo preko potrebnog godišnjeg odmora. „Na njih je pao teret onih kapaciteta koji su popunjeni u okviru kovid sistema. Ona ima viška slobodinih dana i sati koje nema šanse da iskoristi“, objasnio je naš sagovornik.
Zbog ovakvog radnog vremena ispašta cela porodica.
„Ona ima jedno dete, koje mi pazimo. Ona kada ne radi mora da se odmori od smena koje toliko traju i iscrpljuju“, kaže naš sagovornik. Nova.rs i tada je zatražila odgovor od VMA, ali ga od februara, pa do danas nije dobila.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
