3
"Aktuelna vlast u Srbiji ne voli Beograd. To nam je svima jasno. Oni se svete Beograđanima i žele da eliminišu duh ovog grada, a priča oko Krunske, koja je žila kucavica naše prestonice, nije bila značajna dok se javne ličnosti nisu oglasile i potpisale peticiju za njenu zaštitu. Nadamo se da ćemo uspeti da je spasimo” u razgovoru za Nova.rs priča profesorka Irina Subotić, istoričarka umetnosti i jedna od potpisinica otvorenog pisma, u kojem se od najviših državnih organa traži zaštita za Krunsku ulicu na Vračaru od bezobzirnih građevinskih preduzimača.
Preživela je ratna razaranja, ima kulturno-istorijsku vrednost, u njoj su neke od najlepših građevina glavnog grada i za Beograđane ima poseban značaj, a starosedeoci su emotivno vezani za nju – Krunska ulica, koja je odolevala vremenu sve dok nije pala u ruke naprednjačkoj vlasti. Sada se za njen opstanak u najlepšem i originalnom ruhu, u kakvom je znamo, bore javne ličnosti, među kojima su glumci, profesori, aktivisti, sportisti, jer šape bezskrupuloznih građevinskih kompanija već su je grubo stisle i ne puštaju.
Društvo za uređenje i ulepšavanje Krunskog venca, Društvo za ulepšavanje Vračara, i još 26 javnih ličnosti, obratili su se, početkom decembra, u otvorenom pismu predsedniku Aleksandru Vučiću, predsednici Vlade Ani Brnabić i ministarki kulture Maji Gojković, zbog neusvajanja Odluke o utvrđivanju Krunske ulice za prostorno kulturno-istorijsku celinu. Njima se nedavno pridružilo još 15 javnih ličnosti, koji traže zaštitu za Krunsku ulicu.
“Peticija je sastavljena kao građanska inicijativa, ne samo od onih koji se bave zaštitom kulturnog nasleđa, već i od stanovnika Vračara i uopšte Beograđana, i svih onih ljudi koji su pogođeni onim što se dešava. To su ljudi različitih opredeljenja, generacija, ima čak i onih koji ne žive u Beogradu.
Svi su se okupili da se bore protiv rušenja Beograda, kojem je jedini možda strašniji period od ovog, bio bombardovanje 1941. godine. Nije samo Krunska ugrožena, tu je i Profesorska kolonija i mnogi drugi značajni delovi grada, koje moramo zaštititi” objašnjava profesorka Subotić.
Cilj ove vlasti je gubljenje našeg identiteta, istorije i svih vrednosti našeg naroda, smatra ona.
“Podgli su nam kule koje liče na arapski svet koji se tek probudio iz svoje pustinje, a mi imamo 2.000 godina stare naseobine na ovim prostorima. Ovo otvoreno pismo je vrsta pritiska na vladu i predsednika, da se prestane sa ovakvim urušavanjem i uništavanjem Beograda” naglašava naša sagovornica.
Cilj svega je naravno novac, a do projekata se dolazi korupcijom.
“Najveći deo zgrada se zida sa kešom, što znači da novac ne prolazi nikakve kontrole. Stigao je red i na Krunsku, da se i tu uzme malo para. Ova ulica je žila kucavica starog Beograda koji je formirao građansku klasu i vrednosti koje danas cenimo. Umesto starih kuća, autentičnog izgleda, uskoro ćemo, ako ovako nastave, gledati staklenike, menjačnice, kafiće i kockarnice, a možda i neki šoping mol, ne bi me čudilo” kaže Subotić.
Zašto izbegavaju rekonstrukciju starih zdanja, pitamo se svi.
„Moguće je rekonstruisati zgrade onako kako su ranije izgledale jer Istorijski arhiv Beograda čuva veliki broj projekata, uključujući i izgled fasada na osnovu kojh bi se mogle rekonstruisati mnoge zgrade. Ne razumem kako to nikome ne padne na pamet. To je urađeno u mnogim gradovima posle rata, u Varšavi, Drezdenu, Roterdamu. U Parizu je vrlo strogo ograničeno šta i gde sme da se zida, da se ne remeti opšti izgled grada“ navodi profesorka istorije umetnosti.
Nada ne umire i verujemo da će Vlada ipak shvatiti vrednost Krunske ulice, ističe ona.
“Uzdamo se u to da u gradskoj vlasti i u Vladi Srbije još ima ljudi koji će odreagovati i spasiti Beograd i njegovu Krunsku, ali i druge ulice. Nadamo se i verujemo da će vlast stati na put građevinskim preduzimačima i svima onima kojima je samo do novca stalo, a kulturu i istoriju nam odnose na bagerima” zaključuje Irina Subotić.
Iako je predlog takve odluke pred Vladom Srbije još od prve polovine oktobra ove godine, kabinet Ane Brnabić već dva meseca nije usvojio odluku kojom bi Krunska ulica bila zaštićena od divljeg investitorskog urbanizma. U otvorenom pismu traži se da Vlada bez odlaganja usvoji Odluku o utvrđivanju Кrunske ulice u Beogradu za prostorno kulturno-istorijsku celinu.
Među novim potpisnicima otvorenog pisma su i glumac Dragan Bjelogrlić, predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht, pravnik i aktivista za ljudska prava Milan Antonijević, istoričar Aleksandar Raković, reditelj Stefan Arsenijević i profesori Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu dr Slobodan Panov i dr Danilo Vuković.
Pismo su prethodno, između ostalih, potpisali akademik Matija Bećković, pisac i urednik kulturno-umetničkog programa RTS Vladimir Kecmanović, legendarni sportista Dušan Dule Savić, nekadašnji gradonačelnik Beograda Vojislav Mihailović, heraldičar Dragomir Acović, filozof Slobodan Giša Bogunović, kao i princ Filip Karađorđević i princeza Danica. Potpisnici navode da je „van svake sumnje da javni interes i zaštita kulturnog nasleđa nalažu da se Krunska ulica, koja je doskora uživala status prethodne zaštite, mora trajno zaštititi“.
Autori otvorenog pisma ističu da je značaj Krunske ulice tim pre veći što je ona preživela ne samo ratna razaranja već je, kako piše Borislav Pekić, „bila jedna od retkih beogradskih ulica koja je preživela hitro prilagođavanje arhitekata novom dobu“ odnosno novoj posleratnoj socrealističkoj estetici trivijalizovanog modernizma.
Bonus video: Luna Park U Dimu o metrou i knjizi Krunska
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
