Medijski linč kojem je izložen episkop diseldorfski i cele Nemačke Grigorije Durić iz dana u dan poprima sve opasnije obrise. Na hajku, koju u kontinuitetu sprovode prorežimski mediji, nadovezao se i spot u kojem je on predstavljen kao "vladika koji je sahranjivao živog patrijarha", da bi nakon toga usledio i direktan poziv na njegovo ubistvo.
Međutim, pomenuta kampanja nije izazvala reakcije nadležnih u Crkvi, kao ni onih unutar državnih struktura, te se stoga otvara i pitanje da li je potrebno da neko fizički ugrozi vladiku da bi se uvidela ozbiljnost linča kojem je izložen.
Da situacija nije ni malo naivna, potvrđuje i to što su svi državni mediji upregnuti kako ne bi prošao nijedan dan, a da na saznamo neku „novu informaciju“ o Grigoriju, za kojeg predstavnici vlasti tvrde da će se biti kandidat opozicije za predsednika.
Ipak, pre predsedničke trke, kao jedno od najvažnijih društvenih pitanja se nameće izbor patrijarha Srpske prvoslavne crkve, a imajući u vidu činjenicu da vladika Grigorije ima veoma snažan uticaj među episkopima, kontrolori javnog mnjenja su rešili da učine sve kako bi umanjili šanse da na Saboru bude izabran poglavar koji neće biti saradnik vlasti.
Zbog toga i obračun sa ovim episkopom, koji je u više navrata govorio šta misli o „Zlatnom dobu Srbije“, danima postaje sve oštriji i opasniji. Iako je povod bio intervju koji je dat pre gotovo mesec dana, činjenica da Grigorije ugrožava planove režima na dva fronta, više je nego dovoljan razlog da se duhovnik iz Hercegovine predstavi kao najveći neprijatelj Srbije i čovek koji „deli verni narod“.
A matrica je uvek ista – protivnik se prvo provlači kroz medijsko blato, da bi zatim sa nacionalnih frekvencija dvorske lude vlasti iznosile „nepoznate činjenice“, odnosno lažne podatke iz njegove biografije. Ukoliko to ne slomi neprijatelja, onda se prelazi na snimanje spotova u kojima hrabri, nepoznati autori, dovode u pitanje ljudske osobine žrtve progona, što ujedno predstavlja i otvoreni poziv na linč. Kome to nije jasno, neka se podseti kako je prošao Oliver Ivanović.
Upravo zbog toga je poruka, koju ovih dana šalju branitelji režima, daleko opasnija od uobičajenih medijskih napada koje sprovode. Ne zbog toga što je žrtva u ovom slučaju čovek iz Crkve, koliko zbog činjenice da su inspiratori ovakve kampanje, oni koji, umesto da svakom čoveku garantuju bezbednost i slobodu, od Srbije prave državu u kojoj je nasilje legitiman način borbe, a targetiranje protivnika i pretnje smrću opravdano sredstvo u zaštiti „nacionalnih“ i partijskih interesa.
S obizorom na to da su izmišljene priče o utajama, ljubavnim aferama, kriminalnim poznanstvima, počele da bivaju kontraproduktivne, organizatori hajke na nepodobnog episkopa su odlučili da iskoriste to što on ne deli viziju „napredne“ Srbije i Crkve i da ga zbog toga obeleže kao izdajnika, stvorivši tako utisak da je patriotiski čin ukloniti takvu osobu.
Pitanje zašto je Grigorije nasuprot vlastima i strukturama moći unutar SPC je legitimno i može se postaviti, ali je problematično i opasno kad se na osnovu te teze konstruišu priče o izdaji i time podstiču pojedinici da pravdu uzmu u svoje ruke. Zato je veoma važno da se Crkva, pored ograđivanja od svog episkopa, oglasi i sada kad je njemu ugrožena bezbednost, a to moraju da urade i oni koji upravljaju ovom državom, bez obzira što su kampanju protiv Grigorija pokrenuli čuvari njihovog „obraza“.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare