0
Iako je Nacionalni plan za smanjenje emisija (NERP) trebalo da se primenjuje još od početka 2018. godine, odnosno da postrojenja za sagorevanje već pune dve godine poštuju maksimalne godišnje vrednosti emisija zagađujućih materija, Vlada Srbije je 30. januara - usvojila "novi" NERP.
Iz Regulatornog tela za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) poručuju da način na koji je „novi“ NERP donet stvara preduslov da se njegova primena odloži za još dve godine, što bi značilo dalje pomeranje roka za smanjenje zagađenja.
Potpisivanjem Ugovora o osnivanju Energetske zajednice Srbija se još 2013. godine obavezala da će emisije štetnih gasova iz energetskih postrojenja uskladiti sa propisima iz Direktive o velikim ložištima počev od 2018. godine, a donošenje i primena NERP-a bio je jedan od načina da se ta obaveza ispuni.
Sekretarijat Energetske zajednice je 15. januara ove godine otvorio postupak prema Srbiji zbog neprimenjivanja Direktive kod čak devet termoelektrana. Srbija je dobila rok od dva meseca da odgovori na zahteve, nakon čega će se odlučiti o daljem postupku.
Vlada je na to reagovala usvanjem „unapređenog“ NERP-a, nastalog izmenama verzije koju je 2016. godine odobrila Energetska zajednica.
Iz Ministarstva za zaštitu životne sredine poručuju da je konačan NERP rezultat usaglašavanja sa komentarima Energetske zajednice, kao i da „unapređeni dokument“ sadrži konačnu listu postrojenja koja će njime biti obuhvaćena.
„Napominjemo da u usvojenom NERP-u nije došlo do izmena u pogledu ukupne godišnje emisije oksida azota, sumpor dioksida i praškastih materija“, navode iz Ministarstva za portal Nova.rs.
Direktor RERI-ja Mirko Popović naglašava da postoje dve bitne izmene u ova dva dokumenta.
Najpre, izbrisana je 2018. kao godina od koje se NERP primenjuje. Osim toga, rok za instaliranje postrojenja za odsumporavanje u termoelektrani „Nikola Tesla A“ produžen je do 2022. – godinu dana za blokove A4-A6 i dve godine za blok A3.
„Možemo da kažemo da to nije toliko strašno, to je odlaganje za samo godinu ili dve. Ali po našem mišljenju to jeste strašno i opasno. Jer kad imamo iskustvo da NERP nije primenjen 2018. i veoma verovatno i 2019. godine, budući da značajni projekti na smanjenju emisija sumpor-dioksida nisu realizovani, vidimo da se taj rok pomera i dalje. Po mom mišljenju to daje naznake da je moguće da 2021. ili 2022. Vlada usvoji neki novi NERP i kaže, znate, nije 2021. godina nego ‘23. ili ‘24. i tako u nedogled. Šta to znači? To znači da se rok za smanjenje zagađenja produžava“, kaže Popović za Nova.rs.
Podaci o emisijama zagađujućih materija iz EPS-ovih postrojenja u 2018. godini nedvosmisleno pokazuju da je primena NERP-a izostala – ukupne emisije praškastih materija u 2018. godini bile su prekoračene u tri postrojenja, dok je do prekoračenja sumpor-dioksida došlo u čak šest.
Ukupna emisija sumpor-dioksida iz svih energetskih postrojenja bila je šest puta veća nego što je to propisano NERP-om, od čega je trećina emitovane iz TE Kostolac B, pokazuju analize koje je sproveo RERI.
Termoelektrana Kostolac B ujedno je i jedino termoenergetsko postrojenje u Srbiji koja ima izgrađen sistem za odsumporavanje, završen i uspešno testiran još 2017. godine.
Međutim, emisije gasova pokazuju da ovaj sistem ne radi, a od Ministarstva zaštite životne sredine smo dobili ogovor da je jedan od razloga za to nedostatak Studije o proceni uticaja na životnu sredinu.
Izmena ove Studije počela je još u oktobru 2018. godine zbog izgradnje novog B3 bloka TE Kostolac, a po tvrdnjama iz Ministarstva, prošla je javnu raspravu i trenutno se radi na njenom usaglašavanju sa primedbama, nakon čega sledi donošenje.
Dok čekamo da termoelektrane smanje prekomerne emisije sumpor-dioksida, ovaj gas zagađuje životnu sredinu uzrokujući pojavu kiselih kiša, kisele magle, rose. Osim toga, deo njega se pretvara u PM čestice, koje su najveći uzročnik zagađenja vazduha.
„Vazduh koji danas dišemo direktna je posledica neprimenjivanja NERP-a u 2018. i najverovatnije 2019. godini za koju još uvek nemamo egzaktne podatke. Koliko je vazduh nekvalitetniji ja to ne mogu da kvantifikujem sada, ali ono što je sigurno je da bi zagađenje bilo manje da su i emisije bile manje“, kaže predsednik Upravnog odbora RERI-ja advokat Jovan Rajić.
NERP je na sednici Vlade usvojen u formi dokumenta javne politike, u skladu sa Zakonom o planskim sistemima, ne i Zakonom o Vladi. Ključni problem je što takav dokument nije pravno obavezujući, tvrdi predsednik Upravnog odbora RERI-ja advokat Jovan Rajić.
„Opšte je poznato da kada nešto u Republici Srbiji ne želite da primenite vi to donesete u formi plana, nacionalne strategije, onda donosite akcioni plan kako će se ta strategija realizovati. Onda rezultati izostanu, ali izostane i odgovornost onih koji nisu sproveli mere“, kaže Rajić i podvlači da ne postoji konkretna sankcija za neprimenjivanje NERP-a i neusklađivanje sa njim.
