Srbija tokom februara očekuje odluku Borda direktora Evropske asocijacije za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju (ENQA) o tome da li su otklonjene sve primedbe na račun ovdašnjeg Nacionalnog akreditacionog tela (NAT) i da li će mu biti skinut status “pod praćenjem”.
Povodom medijskih pisanja koja su dovela u pitanje i važnost fakultetskih diploma iz Srbije, direktorka Nacionalnog tela za akreditaciju i proveru visokog obrazovanja u Srbiji Jelena Kočović za Nova.rs kaže da validnost ovdašnjih diploma ne zavisi od članstva NAT u ENQA, dodajući da ne bi da prognozira kakva će biti odluka ENQA.
„Poznato je da ne vrši ENQA nostrifikaciju naših fakultetskih diploma u zemljama Evropske unije, već ENIC/NARIC centri tih zemalja ili njihovi odgovarajući fakulteti“, pojasnila je Kočović.
Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA), koju čini više od 400 predstavnika državnih i privatnih univerziteta, podsetila je na glavne zamerke ENQA – da isti ljudi vrše evaluaciju i donose odluke o akreditacijama, da postoji preveliki broj domaćih u odnosu na eksterne recenzente i da izveštaji o evaluaciji ne odslikavaju timski rad recenzenata.
Srbija je 2017.godine donela novi Zakon o visokom obrazovanju koji je omogućio formiranje Nacionalnog tela za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju (NAT) kao nezavisnog tela. Cilj ovog zakona bio je da se isprave nedostaci koje je uočila ENQA.
NAT je u oktobru 2019. godine imao spoljašnju proveru četvoročlane komisije recenzenata ENQA.
“Uvereni smo da je NAT ubedljivo prikazao dosadašnje rezultate u primeni nove metodologije akreditacije, koja je omogućila otklanjanje primedbi ENQA, zbog kojih je bivši KAPK stavljen pod nadgledanje, i da se predstavio kao ozbiljna agencija”, smatra Kočović.
Nekadašnji pomoćnik ministra prosvete zadužen za visoko obrazovanje Milovan Šuvakov u izjavi za portal Nova.rs upozorava da bi gubitak članstva u ENQA, mogao da spusti nivo poverenja, što može da rezultuje dodatnim proverama i dužim procedurama za priznavanje diploma iz Srbije.
“I bez čekanja da nam neko sa strane ukaže na to, ja smatram da imamo veliki problem u osiguranju kvaliteta i nemam ideju kako smo uopšte postali član ENQA, kritičan je Šuvakov.
Navodi i probleme koje primećuje u radu NAT.
“Prvi je što samo Nacionalno akreditaciono telo nema dovoljne zakonske ingerencije da efikasno reaguje u ovim slučajevima, pošto ne može da reaguje samostalno u smislu vanrednih nadzora, već po predlogu Ministarstva ili Nacionalnog saveta. Drugi razlog je upliv stranačkih politika. Po novom zakonu o visokom obrazovanju, Vlada postavlja članove UO ovog tela, a većinu i predlaže zajedno sa Privrednom komorom. Na taj način izvršna vlast kontroliše rad ovog tela”, navodi Šuvakov.
On poručuje da je važno da NAT bude nezavisno telo, odvojeno od izvršne vlasti, da ima upravni odbor koji bi „umesto stranačkih poslušnika“ bio sastavljen od uglednih članova akademske zajednice, stručnjaka, privrednika i umetnika.
Rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović u izjavi za Nova. rs ističe da je osnivanje NAT, koje je zamenilo dotadašnju akreditacionu komisiju, označilo sledeći potreban korak u razvijanju samostalnog sistema akreditacije visokoškolskih ustanova.
Akreditacija je neophodan uslov za sticanje ili održavanje dozvole za rad univerziteta i fakulteta u Srbiji, i privatnih i državnih, pojasnila je Popović i dodala da će nove akreditacije važiti 7, umesto dosadašnjih pet godina.
“ENQA prati rad NAT sa ciljem da se unapredi njegov rad i osnaži njegova nezavisnost. Verujem da kolege iz NAT ulažu sve napore da se dalje razvija sistem praćenja i obezbeđivanja kvaliteta visokog
obrazovanja u Srbiji, zaključila je rektorka.