Uginuće više od 800 ptica, uglavnom gačaca i čavki, uznemirio je meštane Nakova, vojvođanskog sela uz granicu sa Rumunijom, udaljenog nekoliko kilometara od Kikinde, a nekoliko dana nakon toga kikindski lovci u svom ataru pronašli 19 uginulih srna i srndaća. Meštani sumnjaju da je do trovanja došlo zbog ljudskog nemara, odnosno kada su poljoprivrednici u želji da istrebe glodare prosuli otrov po staništima ptica i divljači.
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica i kikindski lovci odmah su obavestili sve nadležne službe koje su izašle na teren, izvršile uviđaj i odnele leševe ptica na obdukciju koja bi trebalo da utvrdi uzrok ovog pomora.
Predsednik Lovačkog društva „Kikinda“ Mladen Banjac ističe za Nova.rs da ne pamti ovako masovno uginuće srneće divljači.
„U toku je redovan popis divljači i mi smo ovih dana krenuli u brojanje divljači na našem lovnom području. Pre toga čuli smo šta se desilo sa gačcima i čavkama u Nakovu čiji se atar graniči sa našim i tu sekod mene već pojavila zebnja. Kada sam 5. marta krenuo u obilazak atara, počeo sam da zatičem mrtve srne i srndaće. Do sada smo pronašli 10 uginulih srna i četiri srndaća. Videvši da nije reč o pojedinačnim slučajevima, mi smo odmah obavestili nadležne“, objašnjava Banjac.
Navodi da je odmah bilo jasno da divljač nije stradala nasilno, tj. krivolvom, jer leševi nisu imali rane od metaka niti bilo kakve druge povrede. Takođe, navodi da su im kolege iz Velikog Banatskog Sela javile da su i oni našli četiri uginule srne i jednog srndaća.
Banjac je i dalje zabrinut jer postoji mogućnost da u ataru ima još uginule divljači koja nije pronađena. Veruje da nije reč o nekoj bolesti od koje su srne uginule.
„Srneća divljač je u ovom periodu godine još uvek grupisana u manjim krdima i moguće je da su se ove srne otrovale na jednom mestu, ako je uopšte trovanje uzrok, jer to treba tek zvanično da se potvrdi. Srne ne prelaze velike udaljenosti. Vezane su za manju teritoriju, tako da ne postoji šansa da su ove srne došle iz nekih udaljenih atara. Ukoliko je trovanje u pitanju, najverovatnije su naišle na mesto gde je kontaminirana hrana i tu su hranu pojele, jer da je takve hrane bilo po celom ataru, uginuća bi bila masovnija i ne bi uginule samo srne. Mi nismo do sad naišli ni na jednog mrtvog zeca, fazana ili nekog drugog biljojeda koji se hrani istom hranom kao i srne“ konstatuje.
Isključuje da je neko namerno potrovao divljač, jer ne vidi motiv da to neko uradi. Smatra da je u pitanju samo ljudski nemar. Objašnjava da kada poljoprivrednici truju glodare, mora da postoji protokol po kojem se to radi.
„Trovanje glodara se vrši tako da se u rupe koje oni prave ubaci mala količina kontaminiranog zrnevlja, nakon čega se ta rupa zatrpava zemljom i utaba nogom kako ostala divljač ne bi mogla da konzumira takvu hranu. Nažalost, dešava se da pojedini ratari ne poštuju ovu proceduru već zatrovanu hranu jednostavno razbacaju po svojoj parceli“, upozorava Banjac.
Dodaje je materijalna šteta za ovo lovačko društvo ogromna, a nanesena je i šteta biodiverzitetu lovišta. Objašnjava da će se uginuće velikog broja ženki negativno odraziti na budući priraštaj divljači.
„Mi živimo od lova tofejne divljači kakav je srndać. Sve što zaradimo odstrelom srndaća ulažemo u kupovinu deficitarne divljači, u koju kod nas spada zec i fazan, ali i za ostale potrebe za funkcionisanje lovačkog društva. Materijalna šteta je velika i sve i da nam se isplati mi nemamo gde da kupimo srndaća. Da stvar bude gora, iz godine u godinu nam opada broj jedinki srneće divljači i taman se to zaustavilo prošle godine i sada ovaj pomeo“ zaključuje Mladen Banjac.
U Velikom Banatskom Selu lovočuvar, koji je želeo da ostane anoniman, za Nova.rs potvrđuje da su na malom prostoru pronašli četiri srne i jednog srndaća.
I on takođe isključuje krivolov ili nasilnu smrt divljači i kaže da za sada sve ukazuje na trovanje. Lovočuvar, isto kao i Banjac, ne veruje u nameru već u ljudski nemar.
Ističe da mnogi poljoprivrednici nemaju svest od opasnosti koju nose pesticidi i insekticidi. Kao primer navodi da postoji kanal u ataru u kome pojedini poljoprivrednici peru svoje prskalice i tako ispuštaju otrove u njega.
U Nakovu, gde se dogodio pomor gačaca i čavki, meštani objašnjavaju da su sve ptice stradale bukvalno na jednom mestu, u šumarku u kojem imaju svoju koloniju i gde se gnezde.
„Strašno što su ljudi toliko nemarni i da zbog toga strada skoro hiljadu ptica. Te ptice su korisne jer se hrane sitnim glodarima koji prave štetu poljoprivrednicima“ , navodi jedna meštanka koja je želela da ostane anonimna.
Ispričala je da je stanovnik Nakova, koji je objavio snimak počeo da dobija pretnje i da zbog toga niko više ne želi da priča za medije. Ističe da u Nakovu ima više „velikih zemljoposednika kojima očigledno ne odgovara da se sazna na čijoj parceli je bacan otrov“.
Iz Osnovnog javnog tužilaštva u Kikindi za Nova.rs su rekli da naložili da se ispitaju sve okolnosti događaja, a da je Veterinarskom institutu u Novom Sadu naloženo da urade sve potrebne analize. Od policije nismo mogli da dobijemo nikakve podatke o istrazi bez obzira na poslate upite.
Direktor Naučnog institut za veterinarstvo u Novom Sadu Sava Lazić rekao je za portal Nova.rs da toksikološki nalazi još uvek nisu završeni.
„Ono na čemu se prvo radilo je da li su životinje obolele od nekog virusa koji je izazvao pomor. Ta mogućnost je otklonjena i sada možemo da kažemo da životinje nisu uginule od neke bolesti. U toku je toksikološka analiza koja je vrlo kompleksna. Rezultate ne treba očekivati još najmanje nedelu dana“ rekao je Lazić.
Među uginulim pticama su bila 434 gačca, zaštićenih lovostajem, i 373 čavke koja je zakonom zaštićena vrsta“, Ove ptice se, između ostalog, hrane sitnim glodaraima koji prave štetu poljoprivredi i zbog kojih poljoprivrednici i koriste otrove radi suzbijanja glodara. Gačci se gnezde u kolonijama i prave velika gnezda, koja nakon njihovog napuštanja dalje korista ptice grabljivice, najviše sove i vetruške.
Kikinda je upravo poznata po brojnosti sova utina koje se gnezde u napuštenim gnezdima gačaca. Ornitolozi upozoravaju da bi ovaj pomor gačaca mogao negativno da utiče i na brojnost sova i drugih grabljivica zbog nedostatka mesta gde mogu da se gnezde.
BONUS VIDEO