1
Više od 600 građna potpisalo je peticiju kojom su iskazali podršku apelu "Zločin je zločin!" koji je pokrenuo prvi tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević protiv veličanja ratnih zločinaca u Srbiji.
Onlajn peticiju je pokrenuo advokat za ljudska prava Aleksandar Olenik, a inicijalno, apel je potpisalo više od 30 javnih ličnosti.
Većina potpisnika je iz Srbije, a ima ih i iz zemalja regiona i iz drugih evropskih zemalja.
Vukčević je pozvao ranije građane da podrže apel „Zločin je zločin!“ protiv veličanja ratnih zločinaca i upozorio takva politika gura Srbiju u nove sukobe.
Kako je navedeno u apelu peticije Srbija je izložena je pokušaju vraćanja u ratne ’90-te godine, što se najjasnije vidi kroz njenu današnju ulogu u izazivanju napetosti u regionu, kao i kroz državno i paradržavno promovisanje anticivilizacijskih „vrednosti“, te veličanje ratnih zločinaca.
„Uvereni smo da takva politika Srbiju gura u nove sukobe, ali i da društvo u Srbiji vodi u sve oštrije i nepomirljivije podele i konflikte, u kom građani i građanke neće uživati osnovnu ličnu bezbednost“, navedeno je u apelu.
Dodaje se da izjave najviših državnih zvaničnika da Srbija neće izručiti ili pred domaćim sudovima procesuirati lica optužena za ratne zločine, među kojima su i osobe sa Interpolovih poternica, predstavlja „najgrublji šamar“ vladavini prava i žrtvama ratnih zločina ne samo u regionu, već i u samoj Srbiji.
„Na sve to, ćutanje onih koji se predstavljaju kao politička i društvena alternativa sadašnjem režimu, predstavlja jasan znak da je nacionalistički konsenzus većine političkih faktora u Srbiji dostigao zabrinjavajuće dimenzije“, rečeno je u apelu.
Potpisnici apela zahtevaju smenu tužiteljke za ratne zločine Snežane Stanojković i pokretanje krivičnog postupka protiv nje „zbog nepostupanja, kao i zbog zaštite optuženih za ratne zločine“.
Oni zahtevaju i smenu ministarke pravde Maje Popović jer Vlada Srbije „sprečava Tužilaštvo za ratne zločine, ali i druga tužilaštva da vrše svoju ustavnu i zakonsku dužnost, čime su građani ‘ostavljeni na milost zločincima'“.
„Zahtevamo da se odmah procesuiraju sva lica optužena za ratne zločine koja se kriju na teritoriji Srbije, a za kojima su raspisane međunarodne poternice ili su optuženi pred sudovima u državama nastalim na prostoru SFR Jugoslavije“, rečeno je u apelu.
Potpisnici inisistiraju na procesuiranju ratnih zločinaca pred sudom u Srbiji i navode da su izgovori da sudovi nisu nadležni apsolutno neprihvatljivi, jer je upravo Srbija insistirala na takozvanoj univerzalnoj nadležnosti za sve ratne zločine, bez ozbira gde su izvršeni.
„Država Srbija, međutim, to ‘univerzalno pravo’ koristi isključivo za zaštitu lica koja su optužena za ratne zločine počinjene na platformi nacionalističkog projekta Velike Srbije. Zakon mora da važi i da se primenjuje jednako za sve bez izuzetka, bilo da se radi o delima koja se mogu kvalifikovati kao ratni zločini ili organizovani kriminal, u suprotnom pravo postaje izvor nepravde, tiranije i nesigurnosti“, navedeno je u apelu.
Potpisnici su poručili da „ne pristaju da se zločin pravda nacionalnom pripadnošću i da zločincima država Srbija bude utočište i zaštita pred zasluženom kaznom“.
Tekst apela su, pored Vladimira Vukčevića, potpisali i istoričari Latinka Perović, Dubravka Stojanović, Nikola Samardžić, Milivoj Bešlin, Srđan Milošević, etnolog Ivan Čolović, pisac Svetislav Basara, filozof Slobodan Sadžakov, reditelj Srđan Dragojević, glumac Milorad Kapor, političari Nenad Čanak i Bojan Kostreš, docentkinja Aleksandra Jerkov, predsednik Izvršnog odbora Regionalne akademije za razvoj demokratije Balša Božović, advokati Aleksandar Olenik, Aleksandar Sekulović, Vlatko Sekulović i Dragomir Jankov, profesor univerziteta Ivan Videnović.
Apel su potpisali i civilni aktivisti Sonja Biserko, Aleksandar Popov, Ivan Đurić, Nataša Govedarica, Goran Miletić, Naim Leo Beširi, Bojana Vatić, novinari Ana Lalić, Dragan Bursać, Dinko Gruhonjić, Branka Dragović Savić, Darko Šper, Milan Mića Jovanović.
Bonus video: Anketa sa Beograđanima: Zašto policija čuva murale
