0
Deponije koje nesnosno smrde više nisu slika samo perfierije Beograda. Pocepani dušeci, plastične kese i flaše, pobacana hrana - sve to možemo videti na pojedinim centralnim gradskim ulicama, a poslednji takav primer je Bulevar kralja Aleksandra, gde đubre ispada iz kamiona i rasipa se po najdužoj ulici u prestonici. Građani se uglavnom obraćaju nadležnim organima, ali odgovor, gotovo uvek izostane. Nova.rs je, u svojevrsnoj patroli, obišla beogradska smetlišta.
Reporter Nova.rs najviše je bio šokiran da se najveća brda smeća u Beogradu nalaze na prometnim lokacijama – vidljiva su svima i teško ih je promašiti. Ipak, nema ko da ih ukloni, ona se šire i zatrpavaju nas.
U patroli smo obišli nacrnje tačke – Od Zemuna, preko Voždovca do Banovog brda.
Snimak na kom smeće ispada po Bulevaru kralja Aleksandra objavljen je na stranici „Moj Beograd“, a građani su podeljeni u tome da se vozaču to desilo slučajno ili je reč o namernom gestu kako bi se izbegla veća šteta, s obzirom da se u jednom trenutku vidi smeće koje dimi.
U neposrednoj blizini Pupinovog mosta , kod „Galenike“ najveći problem građana jeste nepostojanje osnovne komunalne usluge. Smeće je rasuto čitavom dužinom, a Komunalno preduzeće odnosi samo deo smeća, dok za drugi kaže da nije nadležno, a u neposrednoj blizini nalazi se i crkva.
Jedan od ljudi koji živi u neposrednoj blizini, Igor Ranković, kaže: „Komunalne službe ne funkicionišu . Ako je sve prljavo i zapušteno, i zelenilo i čistoća, to znači da službe ne rade. Na jesen ovde treba da se doseli 3.000 ljudi“, navodi Ranković za Nova.rs.
Deponija na samo šest kilometara od najužeg centra Beograda. Kamioni su godinama noću tovarili otpad na prostor između ulica Braće Jerković i Kumodraške. Iako se praksa prekinula pre nekoliko meseci, posledice deponije na živote građana u okolini i dalje se itekako osećaju – pacovi ujedaju decu.
Građani su u više navrata slali dopise nadležnim organima, međutim do raščišćavanja smeća na uglu ulica Radnička i Svetolika Lazarevića, nije došlo. Đubre je rasuto u neposrednoj blizini puta u naselju Banovo Brdo.
Među skoro tri hiljade divljih deponija širom Srbije, neretko se neke nalaze i u zaštićenim delovima poput šuma i izletišta. Nekoliko takvih deponija u Lipovačkoj šumi u opštini Čukarica, koja je jedno od najvećih beogradskih izletišta i područje pod zaštitom, piše N1.
Ivana Jovčić ispred Centra za unapređenje životne sredine kaže da je grad Beograd usvojio novi plan za upravljanje otpadom, ali da će se videti koliko će se primenjivati na terenu.
„Prethodni plan koji je bio usvojen za period od 2011. do 2020. podrazumevao je Beograd sa 0% otpada, što sami vidimo da nije slučaj. Imamo problem sa informacijama, sve radimo na osnovu procene, jer nadležni ne dostavljaju relevatne podatke“, navodi Jovičić.
PROČITAJTE JOŠ
Pored toga, na poslovima upravljanja otpadom su angažovana i JKP Gradska čistoća, EKO Grocka DOO, JKP Sopot i JKP Mladenovac. Stepen pokrivenosti sakupljanja i odnošenja otpada je 90%.
Iako je stepen pokrivenosti sakupljanja i odnošenja otpada 90%, u gradu postoji veliki broj divljih deponija.
„Da bismo uspostavili odgovoran sistem upravljanja otpadom potrebno je pre svega da donesemo konsenzus kao društvo da hoćemo da živimo u zdravoj i čistoj životnoj sredini i da se prema otpadu ponašamo kao resursu“, zaključuje se u pomenutoj analizi.
Građani Srbije mogu da prijave ekološke probleme Ministarstvu zaštite životne sredine i putem aplikacije „gReact“, slanjem SMS poruke ili pozivom novog kontakt centra na broj 0800 003 003.
BONUS VIDEO: Divlja deponija na Voždovcu
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
