0
Iako je bivši zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić za vreme svog mandata najavio podizanje spomenika Crnjanskom, Selimoviću, Popi, Pupinu i drugim velikanima, nakon dolaska Aleksandra Šapića na mesto gradonačelnika sva priča o spomenicima je prestala, zbog čega se čak ni završena spomen-obeležja još uvek ne postavljaju.
„Očiju tvojih da nije, ne bi bilo neba u našem malom stanu“, napisao je svojevremeno čuveni pesnik Vasko Popa. Stan u kojem je živeo jedan od najpoznatijih srpskih autora 20. veka nalazio se preko puta parka Tašmajdan, u kojem je Popa voleo da provodi vreme. Pesniku su dani prolazili u „Poslednjoj šansi“, zbog čega je 2018. plato ispred ovog restorana odabran kao mesto na kom će biti podignut spomenik autoru zbirki pesama „Kora“ i „Uspravna zemlja“.
Šest godina kasnije, plato je još uvek prazan, iako je još 2021. godine tadašnji zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić napisao da „ove godine Beograd svom pesniku Vasku podiže spomenik“. Vesić je, usputno, dodao i da se izvinjava svima zato što se on „prvi i jedini setio“ da slavni pesnik zaslužuje spomenik, piše Vreme.
„Najviše se izvinjavam onima koji se toga nisu setili, ali naći će već oni neku manu“, dodao je Vesić.
Da li se podizanja spomenika Vasku Popi „setio“ Vesić ili Udruženje književnika Srbije, koje je 2017. pokrenulo inicijativu da pesnik dobije spomen obeležje – manje je važno od činjenice da spomenika još uvek nema. Ne samo da ga nema, već ga godinama niko ni ne spominje, uprkos tome što je za njegovu izradu 2020. angažovan slovenački vajar Mirsad Begić.
PROČITAJTE JOŠ
Iako je spomen obeležje, prema rečima tadašnjeg zamenika gradonačelnika, trebalo da bude poklon Udruženja gradu Beogradu, iz UKS kažu da je sa promenom gradske uprave sva komunikacija obustavljena. Dodaju da je na njihov predlog nekoliko ulica u Beogradu dobilo ime po znamenitim srpskim piscima, kao i da su na nekoliko zgrada u kojima su srpski pisci živeli postavljene spomen ploče – sve u saradnji sa Goranom Vesićem.
„Udruženje književnika Srbije nema saznanja dokle se sa tom idejom stiglo, niti zašto nije realizovana. Nažalost, sa novom gradskom upravom saradnja koju smo uspostavili i nekoliko projekata koje smo zajednički realizovali prekinuta je, a komunikacija po ovom i svim drugim pitanjima – kao što je status zgrade u Francuskoj broj 7 i njene potpune rekonstrukcije – je takođe obustavljena“, naveo je predsednik Udruženja književnika Srbije Miloš Janković u pisanoj izjavi za Vreme.
Nije Vasko Popa ni prva ni poslednja znamenita ličnost koja nije dobila najavljeni spomenik. U samo neka od imena koja i dalje čekaju na svoje spomen-obeležje ubrajaju se Mihajlo Pupin, Miloš Crnjanski, Meša Selimović, Jovan Jovanović Zmaj, Branko Pešić i Milan Mladenović.
Kako saznaje Vreme, ni otkako gradom upravlja privremeni organ, pomenuti spomenici nijednom nisu bili tema dnevnog reda. Ovim povodom novinari nedeljnika Vreme pokušali su da kontaktiraju nadležne organe grada Beograda, ali do trenutka objavljivanja teksta nisu dobili odgovor.
Iako na Kalemegdanu već postoji spomen-bista Milošu Crnjanskom, 2020. godine je najavljeno da će pisac dobiti još jedno obeležje u Beogradu, i to, poput Pope, na Tašmajdanu. I za Crnjanskog je odabran vajar, ovog puta u pitanju je bio Miloš Komad. Međutim, postoji i bitna razlika – dok je spomenik Vasku Popi trebalo da bude poklon Udruženja književnika Srbije, izrada spomen-obeležja Milošu Crnjanskom poverena je firmi „Primus BMJ“ iz Vrčina, a u te svrhe je grad izdvojio osam miliona dinara. U objašnjenju Sekretarijata za kulturu iz 2022. navodi se da je razlog za to ugovor o ekskluzivnom pravu livenja umetničkih skulptura koji je autor Miloš Komad 11. januara iste godine zaključio sa firmom „Primus BMJ“, time joj poverivši isključivo pravo na poslovima livenja svojih skulptura.
Ista firma je dobila 7,2 miliona dinara za spomen-obeležje bivšem gradonačelniku Beograda Branku Pešiću, koje je završeno i predato Skupštini grada Beograda u februaru prošle godine. Spomenik je delo vajara Marka Kratohvila, koji takođe ima ugovor sa firmom „Primus BMJ“.
Iako je Vesić prošle godine u pratnji medija obišao spomenik koji je kao zamenik gradonačelnika najavio tri godine ranije, Pešića još uvek nema ni na Zemunskom trgu, a ni na trgu Sportskog centra „Pinki“, koji su navođeni kao dve potencijalne lokacije.
Za razliku od Crnjanskog i Pešića, priča o spomeniku Meši Selimoviću protekla je nešto drugačije. Planirano je da obeležje slavnom piscu bude postavljeno na uglu ulica Kralja Petra i Gospodar Jovanove na četrdesetogodišnjicu njegove smrti, odnosno – pre dve godine. Za razliku od prethodna dva slučaja kada su izabrana postojeća vajarska dela, na sednici Odbora za podizanje spomenika 2021. godine odlučeno je da se ovaj put za izradu makete uključi troje vajara po pozivu, ali da se pored toga raspiše i konkurs kako bi se svim vajarima dala šansa da osmisle svoje rešenje. Međutim, tri godine kasnije, nije sasvim jasno da li je pomenuti konkurs uopšte raspisan.
Slično se desilo sa Jovanom Jovanovićem Zmajem, koji je sledeći na listi onih koji još uvek nisu dobili davno obećani spomenik. Krajem februara 2022. odlučeno je da obeležje pesniku i lekaru bude postavljeno na uglu Zmaj Jovine ulice i Obilićevog venca, a sednicom konstitutivnog odbora za podizanje tog spomenika predsedavao je predsednik pokrajinske vlade Igor Mirović. Međutim, iako je i za izradu ovog obeležja bilo najavljeno da će biti raspisan javni konkurs – desilo se nešto slično kao sa Mešom Selimovićem. Nismo sigurni da je konkursa bilo.
Osim pesnika, književnika, naučnika i političara, svoj spomenik nije dobio ni jedan muzičar. Inicijativa za podizanje spomen-obeležja Milanu Mladenoviću usvojena je 2018. godine, a za lokaciju je odabran trg ispred Doma omladine koji nosi njegovo ime. Šest godina kasnije, i ovaj plato je još uvek prazan.
Od svih podignutih i nepodignutih spomenika u Beogradu, od onih koji su plaćeni do onih koji su dobijeni na poklon – možda je najveće iznenađenje da glavni grad Srbije još uvek nije podigao spomenik jednom od najvećih naučnika sa naših prostora, Mihajlu Pupinu. Ovaj spomenik je prvobitno najavljen 2015. godine, da bi Vesić ponovo pokrenuo ideju 2022. Najavljeno je i da će se spomen-obeležje postaviti u Bulevaru kralja Aleksandra, u blizini tehničkih fakulteta. Tačna lokacija nikada nije objavljena.
I tu se priča, do današnjeg dana, zaustavlja.
Sva spomen-obeležja iz ove priče povezuje pomalo iznenađujuća zajednička nit – Goran Vesić. Inicijativa za podizanje svakog od ovoih spomenika pokrenuta je u vreme kada je sadašnji ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture vršio funkciju zamenika gradonačelnika Beograda. Podizanje većine spomenika inicirao je lično Vesić, bivši zamenik gradonačelnika sedeo je u svakom od odbora koji je odlučivao o podizanju spomenika i nikada nije propuštao da iskaže zadovoljstvo i ponos zbog svog doprinosa ovim projektima.
Svi planovi o podizanju spomenika su stali polovinom 2022. Upravo je u tom periodu Aleksandar Šapić postao gradonačelnik Beograda, označivši kraj ere u kojoj je Goran Vesić imao dominantnu ulogu u glavnom gradu Srbije. Od tada, na Vesićeve projekte se uhvatila paučina, a red velikana koji čekaju na svoj spomenik je sve duži.
BONUS VIDEO U Imotskom uskoro spomenik Mercedesu
