Vazduh zvanično čist, a oni se guše u čađi i smogu

Više od 700 Leskovčana podnelo je prigovore na rad gradske uprave jer u gradu ne postoji adekvatan monitoring čestičnog zagađenja vazduha. Zbog toga je u Leskovcu vazduh zvanično čist i ne preduzimaju se mere radi njegovog poboljšanja, uprkos činjenici da građani u zimskim mesecima neretko hodaju kroz smog, osećaju miris čađi i u tom periodu zvančno dva i po puta češće imaju respiratorne probleme nego tokom leta, navode sagovornici lista „Nova“.

– Podneo sam prijavu gradskoj upravi jer nema zvaničnog merenja PM čestica i zato što ne preduzimaju ništa da poboljšaju kvalitet vazduha. U medijima slušam o štetnosti ovih čestica, a tek sam skoro saznao da se one u Leskovcu ne mere, i to od Udruženja Tim 42, ne od gradskih vlasti – priča za „Nova“ Borivoje Đorđević, jedan od 700 Leskovčana koji su uputili prijavu gradu.

Objašnjava da je tek od prošle godine, zahvaljujući nezvaničnim, mernim stanicama udruženja građana, počeo da dobija i infomacije o tome šta udiše dok šeta kroz grad.
– Uveče se oseća miris čađi, dima, u daljini se vidi magla. Smetalo mi je to što je miris ostajao na odeći, osećao se i kad uđem u kuću, a sad shvatam da je sve mnogo ozbiljnije – kaže Đorđević.

Zvanične stanice Agenicije za zaštitu životne sredine do sad čestično zagađenje nisu merile ni na godišnjem nivou, zbog čega je vazduh u ovom gradu zvanično ocenjen kao čist ili neznatno zagađen. Ana Pecarski iz Udruženja Tim 24, koje je podstaklo građane da pišu prijave gradskoj upravi, kaže za „Novu“ da je zagađenje vazduha u Leskovcu očigledno, kao i negativan uticaj na zdravlje građana.
– Merenja, koja su organizovali građani, pokazuju da je Leskovac gotovo svakog dana u crvenom, dok posle 18 sati koncentracije PM čestica dodatno skaču i sve do ponoći zagađenje je ogromno. Osim toga, Tim 42 je analizom izveštaja Zavoda za javno zdravlje za poslednjih nekoliko godina utvrdio da se stopa oboljevanja od respiratornih bolesti tokom zime u Leskovcu poveća 2,5 puta, što se direktno povezuje sa kvalitetom vazduha – objašnjava Pecarski.

Leskovac je prošle nedelje ipak napravio pomak, i godinu dana nakon stavljanja na javni uvid, usvojio Kratkoročni akcioni plan za zaštitu vazduha od 2021. do 2023. godine, kojim je u toku tekuće godine predviđeno idikativno merenje PM čestica.
– To znači da će PM čestice biti merene ukupno osam nedelja u toku godine, pa ćemo po prvi put imati i neke zvanične podatke, ali to nije dovoljno. Neophodno je i merenje u realnom vremenu, kao i upozoravanje građana da u vreme velikog zagađenja izbegavaju izlazak napolje – objašnjava naša sagovornica.

Pozitivna stvar je, kako kaže, to što je inicijativa Tima 42 pokazala koliko su građani svesni problema i spremni da se uključe u borbu. Negativno je to što je gradska uprava prijave počela da odbija.
– Moj prigovor je odbijen kao neosnovan, uz obrazloženje da će uprava u 2022. godini meriti PM čestice, da će uspostaviti mernu stanicu u nekom narednom periodu i da je u cilju poboljšanja vazduha pošumila devastirane površine u gradu – kaže Đorđević i naglašava da su neophodne ozbiljnije mere kojima bi se suzbile emisije štetnih materija.

Preduslov za donošenje mera je jednogodišnji državni monitoring koji bi pokazao tačno stanje vazduha, podseća Milenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije (NEA). Otkriva za „Novu“ da je Leskovac to već mogao da ima, ali je opstruisao postavljanje već kupljene automatske merne stanice.

– Ministarstvo za zaštitu životne sredine je 2019. godine izdovojlo ukupno 42 miliona dinara za dve automatske merne stanice. Ja sam tad kao načelnik odeljenja za kvalitet vazduha predložio da jedna ide u Leskovac, druga u Novi Pazar, što je prihvaćeno. Novi Pazar je ispunio svoje obaveze i stanica je puštena u rad početkom 2020. Iako sam imao isti pristup u Leskovcu, nakon što sam u saradnji sa stručnim licima odabrao lokaciju, ostalo je da Gradska uprava na skupštini usvoji da se ta lokacija dodeljuje za mernu stanicu. Taj postupak nikad nije sproveden – priča Jovanović koji neaktivnost gradske uprave Leskovca vidi kao opstrukciju.

Stanica koja je stigla i čekala odluku gradske uprave na kraju je postavljena u Vrscu, koji je, kako navodi naš sagovornik, rekordno brzo za to obezbedio uslove.
– Leskovac mora da ima adekvatna merenja. On spada u jedan od šest gradova koji sigurno nemaju dobar kvalitet vazduha, a nemaju ni monitoring – tu su još Kragujevac, Kruševac, Vranje, Kostolac, Sremska Mitrovica. Leskovac je dovoljno veliki, nalazi se u kotlini, ima industriju, puno privatnih ložišta – zaključuje Jovanović.

Seku stabla, prave deponiju gde stignu, ispuštaju otpadne vode u reku… O svim problemima narušavanja životne sredine u vašem kraju možete da nam pišete na ekopiš[email protected].