Vazduh je u srpskim gradovima bio jako zagađen. Kvalitet vazduha u srpskim gradovima od početka godine bio je “prihvatljiv” samo 4. januara, ostalih dana bio je ocenjen kao “zagađen” ili “jako zagađen”, a koncentracija sitnih čestica je bila i do 11 puta veća od dozvoljene. Premijerka Ana Brnabić sazvala je tim povodom hitnu sednicu Vlade, posle koje nije bilo govora o konkretnim merama već je poručila da nema mesta za paniku.
Vlada će, kako je saopšteno, formirati telo koje će koordinisati rad svih državnih organa, obaveštavati javnost i predlagati i analizirati efekte mera koje Republika Srbija sprovodi u cilju zaštite životne sredine. Konkretne mere koje bi mogle ubrzo da stupe na snagu nisu pomenute.
Najviša prosečna dnevna zagađenost vazduha PM10 česticama (čestice prečnika 10 mikrometra) od početka godine izmerena je 11. januara u Kosjeriću, pokazuju podaci Agencije za zaštitu životne sredine. Vrednost ovih sitnih čestica iznosila je 278 mikrograma po metru kubnom, dok je granica 50.
Najveće prekoračenje u jednom satu izmereno je tri dana kasnije u centru Smedereva, gde je koncetracija PM10 čestica dostigla vrednost čak 11 puta veću od dozvoljene.
Na sajtu Agencije vidi se da su svi gradovi u kojima se sprovodi monitoring “iz časa u čas” bili u januaru jako zagađeni, a među njima su Beograd, Niš, Novi Sad, Subotica, Pančevo, Bor, Užice, Valjevo. Stanovnici ovih gradova, iako izloženi ozbiljnom zagađenju, u prednosti su – barem kada je reč o dostupnim informacijama – u odnosu na one u mestima gde se merenje zagđenosti PM česticama ne sprovodi ili podaci nisu blagovremeno dostupni.
U Kraljevu se, na primer, koristi metod uzorkovanja po kome je analize moguće saznati tek nakon tri dana, pri čemu ih Gradski zavod nije ni redovno objavljivao.
Posledice
- Kašalj
- Povišena temperatura
- Pogoršanje astme
- Pogoršanje hroničnog opstruktivnog bronhitisa
Ministar zaštite životne sredine Srbije Goran Trivan izjavio je za Betu da je resorno ministarstvo u vezi sa smanjenjem zagađenja vazduha uradilo sve što je u njegovoj nadležnosti, navodeći da su lokalne samouprave te koje su zakonski odgovorne za kvalitet vazduha na svojoj teritoriji, kao i za njegov monitoring.
Ognjan Pantić iz Beogradske otvorene škole, smatra da se rešenje problema nalazi u dugoročnim merama ali da su i kratkoročne moguće.
“Moglo bi da se radi na boljem upozoravanju javnosti, vidljivijem isticanju preporuka za šire stanovništvo, u smislu da ljudi skrate boravak na otvorenom u vreme kad je zagađenje najveće. Očekivao sam da će se kratkoričnim merama pre svega uticati na saobraćaj u većim sredinama, de će se uvesti zabrana kretanja automobila u određenim delovima grada ili uvesti ‘par – nepar’ ponovo”, kaže Pantić za Nova.rs.
On dodaje da su “prave i dugoročne mere” da se interveniše u sistemu grejanja što bi podrazumevalao pomoć građanima da pređu sa drva i uglja na neke čistije izvore energije, jer su individualna ložišta najveći izvor zagađenja koje stvaraju PM10 i PM2.5 čestice.
“Ministarstvo zdravlja i Institut za javno zdravlje Srbije su naglasili da nema razloga za paniku, da podaci zdravstvenih ustanova pokazuju da nema povećanja broja dece koja su primljena na lečenje u odnosu na isti period prethodnih godina”, navedeno je nakon sednice Vlade.
Iz Doma zdravlja Savski venac, koji ima najveći broj osiguranika u Srbiji, dobili smo informaciju da ukupan broj pacijenata u poslednje dve nedlje nije povećan u odnosu na isti period prethodne tri godine. Međutim, pacijenti se jesu najčešće žalili na kašalj, sekreciju iz nosa i povišenu temperaturu, što spada u simptome akutnih respiratornih infekcija.
“Povećan je broj osoba koje imaju pogoršanje hronične opstruktivne plućne bolesti, kao što su astma i hronični opstruktivni bronhitis, što se može povezati sa vremenskim uslovima”, rekla je direktorka Doma zdravlja Savski venac, dr Vesna Janjušević za Nova.rs.
Osetljive grupe stanovništva (stari, hronični pulmološki i kardiovaskularni bolesnici i dr.) zbog epizodnog zagađenja vazduha mogu imati pogoršanja osnovnih hroničnih obolenja, dok zdrava populacija može osetiti nadražajne efekte na respiratorni sistem, brže umaranje u slučaju fizičkih napora, osećaj skraćenja daha i slično, poručuju iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.
Preventiva
- Smanjenje boravka na otvorenom u periodima kada je vazduh zagađen
- Izbegavanje fizičkog napora na otvorenom
- Hronični bolesnici što više da ostaju u zatvorenom prostoru
“Hronično, višegodišnje i višedecenijsko izlaganje povećanim koncentracijama zagađujućih materija u vazduhu može imati ozbiljnije posledice po zdravlje pojavom različitih respiratornih, kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih oboljenja”, navode za Nova.rs.
Kako bi smanjili štetne posledice po zdravlje, građanima se preporučuje da prate aktuelno stanje vazduha i ponašaju se u skladu sa preporukama.
“Najefikasniji način individualne zaštite od zagađenosti vazduha su smanjenje izloženosti, odnosno smanjenje boravka, naročito dužeg i intenzivnijeg fizičkog napora na otvorenom u periodima kada je vazduh ocenjen kao zagađen ili veoma zagađen za zdravu populaciju. Za hronične bolesnike i ostale osetljive kategorije stanovništva preporučuje se boravak u zatvorenom prostoru u tom periodu”, ističu iz Gradskog zavoda.