Učesnici tribine o životnoj sredini u Novom Pazaru saglasili su se da je kvalitet vazduha u tom gradu blago poboljšan u odnosu na prošlu godinu, ali da je i dalje daleko od prihvatljivog.
Predstavnici više organizacija civilnog sektora (OCD) i doktorka novopazarske bolnice ocenili su u diskusiji o zagađenju vazduha i vode u Novom Pazaru, da je neophodno angažovanje svih resursa kako bi se što pre poboljšao kvalitet životne sredine i zaštitilo zdravlje ljudi.
Jedan od osnivača Nacionalne ekološke asocijacije Dejan Lekić pohvalio je „blago poboljšanje“ kvaliteta vazduha u gradu, ali i naglasio da je situacija i dalje veoma loša.
„Primetno je blago poboljšanje kvaliteta vazduha, iako nije reč o prelasku iz lošeg u dobro, već iz ekstremno lošeg u manje loše stanje. Verovatno je na to uticala izgradnja toplane na biomasu, a moguće je i da ima veze i sa toplom zimom u kojoj je bilo manje grejanja“, navodi Lekić.
On podseća da je Novi Pazar 2021. godine bio grad sa najvećom koncentracijom zagađujućih PM čestica, a da je sa 50 mikrograma po kubnom metru već u prvih 40 dana ove godine 24 puta prekoračena preporučena vrednost.
„Prema zakonu, ta vrednost tokom godine sme da bude prekoracena 35 puta, tako da će najverovatnije već do kraja februara preći svoj limit. Poboljšanje postoji, ali ukoliko se nastavi ovakvim tempom biće potrebno bar deset do 15 godina da dođemo do normalne situacije, zato svi zajedno treba da uložimo maksimalne napore da dostignemo vrednosti prihvatljive za ljudsko zdravlje“, ističe Lekić.
Infektolog Opšte bolnice u Novom Pazaru Lejla Ćeranić upozorila je da zagađen vazduh negativno utiče na celu populaciju, kao i da je u gradu sve veći broj pacijenata kojima je dijagnostikovan karcinom pluća.
„Čestice u vazduhu direktno utiču na naš respiratorni sistem, a najugroženija su deca, hronični bolesnici, kao i osobe starije od 65 godina. Pneumoftiziolozi naše bolnice ovih dana prijavljuju „epidemiju“ karcinoma pluća, a to se vidi i po broju pacijenata na odeljenju. Zbog zagađenog vazduha stradaju i kardiovaskularni, kao i reproduktivni sistem“, navodi Ćeranić.
Dodaje da pažnju treba obratiti i na vodu, jer se često javljaju pacijenti sa infekcijama sistema za varenje.
Biolog Dejan Mirčić smatra da je dobro što se sve više ljudi interesuje za ekološke problem, i da je promocija zaštite životne sredine od velike važnosti za njen oporavak.
„Sve što radimo potencijalno uništava životnu sredinu, ali postoje načini kako da u tom procesu što manje naštetimo i sebi i prirodi. Oporavak ekosistema traje stotinama godina, pa za ono što uništimo danas trebaće vekovi da se vrati u početno stanje“, poručio je Mirčić.
On upozorava da posledice zbog zagađujućih materija u rekama građani mogu da osete tek nakon nekoliko godina.
„Zato je važno odmah delovati, a ne sanirati posledice. Svako navodnjavanje zemljišta zagađenom vodom dolazi do nas, a efekti se vide nakon nekog vremena.
Osnivač ekološkog projekta „Eko straža“ Bojan Simišić kaže da su organizovanjem brojnih protesta građani Srbije alarmirani o prevelikom zagađenju vazduha i njegovom štetnom uticaju.
„Danas imamo jak regionalni pokret koji okuplja građane, najviše mladih . Oni žele da žive u normalnom društvu i boriće se za to“, rekao je Simišić.
Tribinu „Zagađenje vazduha i vode u Novom Pazaru – Problemi i potencijalna rešenja“ organizovale su grupe građana „Za zdrav Novi Pazar“, Eko straža“ i Nacionalna ekološka asocijacija a događaju su prosustvovali političari, predstavnici nevladinog sektora, ekološki aktivisti, ali i brojni građani.
BONUS VIDEO Zagađen vazduh u Srbiji: Da li će rešenja zameniti manipulacije?