1
Vatra na užičkoj deponiji „Duboko“ i dalje tinja, dim i dalje kulja. Kako rešiti problem niko ne zna, posledice se zatrpavaju zemljom a nezadovoljstvo i loš rejting novim milionima. Država najavila 30 miliona evra za sanaciju deponije, dok je njena kompletna izgradnja koštala duplo manje. Oni koji su učestvovali u projektu njene izgradnje tvrde da se za 30 miliona može sagraditi kopletno nova sanitarna deponija i to na novoj lokaciji.
Bez obzira na sve napore vatrogasaca i zaposlenih radnika, deponija i dalje tinja a dim, koji je najopasniji za ljudsko zdravlje tokom takvog sagorevanja otpada, i dalje kulja na sve strane. Radi se o podzemnom požaru koji se gasi raskopavanjem terena, rastresanjem upaljene mase, prekrivanjem slojem zemlje i vodom i na kraju sabijanjem, sve sloj po sloj. Umesto kamiona sa smećem koje se do završetka gašenja neće deponovati, stotine kamiona punih zemlje stiže na telo deponije, ne bi li zaustavili katastrofu.
Sve ide sporo, a kako Nova.rs saznaje, prilikom samog izbijanja požara, vatrogasna vozila nisu mogla prići vatrom zahvaćenom terenu. Pristupni putevi nisu ni postojali te su prokopavani tokom požara što je usporilo i otežalo čitav proces gašenja. Reč je o podzemnom požaru koji je krenuo još 16.marta i nije moguće predvideti na koju parcelu deponije će izaći. Tada je ugašen ali hemijski procesi pod zemljom, delovanje podzemnih zapaljivih gasova i paljenje nataloženih zapaljivih materija nije sprečeno.
Posipanje većim količinama vode može da bude opasno, sa jedne strane zbog zapaljivih gasova a sa druge strane zbog moguće pojave klizišta. Ovog puta situacija je postala dramatična jer dim izbija na sve strane, a kako će se dalje razvijati, niko sa sigurnošću ne može da kaže. Na delu je sanacija posledica jer da je otpad deponovan na način na koji se sada prepakuje, redovno posipan zemljom, utabavan mehanizacijom i ostavljanjem ispusta za gasove, do ove katastrofe ne bi došlo.
Tone zemlje još uvek nisu uspele pa zatrpaju požar, ali vatra koju je na svim nivoima, i to pred lokalne izbore u Užicu, razbuktala zapaljena deponija. Gasiće se novim milionima evra koji će zatrpavati rupu bez dna, što je odavno „sanitarna“ deponija Duboko. Ministarka zaštite životne sredine najavila je 30 miliona evra novih investicija koje će navodno rešiti sve probleme i omogućiti ponovni početak rada po propisima koje zahteva rad sanitarne deponije a koji se nisu poštovali. To je za Nova.rs potvrdila gradonačelnica Užica Jelena Raković Radivojević.
„Jedini način da se ovaj problem reši i deponija Duboko postane ekološka deponija je realizacija projekta proširenja tela deponije, njegova stabilizacija i zacevljenje Turskog potoka. Kako je ministarka Irena Vujović najavila, tokom ove godine krenuće se u realizciju tog projekta vrednog 30 miliona evra“, potvrdila je Raković Radivojević.
To je, kako kaže gradonačelnica, prva faza projekta ali je sigurna da će se u drugoj fazi raditi najbolja procena načina razdvajanja i odlaganja otpada na deponiji Duboko. Da li je logičan navedeni raspored faza, govori logika ali i struka. Širenje tela deponije, do sada nije dalo rezultate, ili jeste ovakve kakvi su danas na delu. Ključ je u propisnom načinu odlaganja otpada.
Regionalna deponija „Duboko“ bila je zvanično jedina sanitarna deponija u Srbiji i trebalo je da bude pilot projekat od ukupno 28 planiranih planiranih regionalnih deponija. Međutim, ubrzo posle otvaranja gubi smisao prvobitne ideje i posle samo jedanaest godina rada postaje zapaljeno smetlište u kome tinja otpad iz dva grada, Užica i Čačka, i još sedam lokalnih samouprava Zlatiborskog i Moravičkog okruga.
Koliko je koštala izgradnja deponije „Duboko“ i da li je najavljenih 30 miliona evra realan novac za najavljeni projekat, pitali smo prvog direktora ove deponije tokom investicije i prve godine rada Ivana Đokića, smenjenog posle izbora 2012 godine.
„Kompletna izgradnja deponije nije prešla 15 miliona evra. Govorim o ukupnim ulaganjima koja uključuju otkup zemljišta i sve sadržaje koji se sada nalaze na deponiji.To je pre svega telo deponije, centar za selekciju, radionica za održavanje, upravna zgrada i nabavka vozila, mehanizacije i svih ostalih sredstava neophodnih za rad sanitarne deponije. Osnovni ugovor sa italijanskom firmom za izgradnju tela deponije je iznosio 3.170.000 evra koji je kasnije aneksiran na blizu četiri miliona. To znači kompletno telo deponije, od početka do kraja. Ako je sve koštalo manje od 15 miliona evra, onda je priča o 30 miliona za sanaciju potpuno nerealna. Imajući u vidu godine koje su prošle i ukupnu inflaciju, tvrdim da se sa 30 miliona evra može sagraditi potuno nova sanitarna deponija, pa i na nekoj novoji boljoj lokaciji. Te cifre o kojima se priča su potpuno nerealne“, kaže za Nova.rs Đokić.
Nova lokacija za Užičane bi bila najbolje rešenje pa bi iz ovog grada otpad mogao da se vozi npr.u Čačak i Moravički okrug, odakle već 13 godina otpad stiže u Užice. Sve što su Užičani dobili jeste ogromna količina smeća, otrovne otpadne vode koje se izlivaju u potoke i reku Lužnicu koja protiču kroz Lužničku dolinu, najrodniju zemlju teritorije grada. Dobili su vazduh zagađeniji od već zagađenog i to hemijskim jedinjenjima čije vrednosti nije moguće ni izmeriti jer Srbija ne raspolaže takvim uređajima. Meštani u okolini deponije ne mogu da se bave ni poljoprivredom ni već razvijenim turizmom pa neki ozbiljno razmišljaju o raseljenju.
BONUS VIDEO
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
