1
Lečenje koronavirusa i trka za vakcinom dovela je do pojave vakcinaškog nacionalizma, bogate zemlje obezbeđuju ogromne sume novca za vakcinisanje svojih građana, tako da se postavlja veliko pitanje da li će siromašne zemlje ili one koje nemaju tu količinu novca poput Srbije, moći da obezbede lek ako uopšte bude registrovan.
Da li će sve zemlje na svetu dobiti podjednake šanse u borbi sa virusom covid 19 ili će, pak, samo oni solventni obezbediti spasonosnu dozu, veliko je pitanje ovih dana. U svetu se razvija opasan trend vakcinaškog nacionalizma među bogatim zemljama, koje unapred zaključuju milionske sporazume sa farmaceutskim kompanijama. O tome koliko je on opasan i poguban po siromašne zemlje, epidemiolog Predrag Đurić u „Probudi se“ na televiziji Nova kaže da se i naša zemlja može naći u problemu.
„Srbija je u nezahvalnoj situaciji jer ne spada u one zemlje niskog prihoda, pa nisu obuhvaćeni kovaks inicijativom za besplatne vakcine siromašnim zemljama, jer se smtara da spada u zemlje koji finansijski bolje stoje i koje bi mogle samostalno da odgovore na izazov. Očekuje nas veći finansijski pritisak na budžet“, navodi Đurić i dodaje da smo svrstani praktično u zavisnost od onih zemalja koji će registrovati vakcinu.
Kad je reč o unapred rezervisanim vakcinama, Đurić kaže da to ne bi bio prvi slučaj.
„U svakom slučaju živimo u svetu nepravdi. Treba da budemo spremni na to. Kada se pojavila HIV terapija, nažalost, bila je dostupna prvih godina samo pacijentima iz bogatih zemalja i veliki broj života je u tim prvim godinama izgubljen upravo u onim zemljama u kojima njihove vlade nisu mogle da plate tu terapiju. Takav problem postoji i kod vakcine za covid 19. Mi ne znamo da li će vakcinacija biti efikasna sa jednom dozom ili sa više doza, to dodatno komplikuje situaciju. Zato je značajno da postoje inicijative da se to spreči“, rekao je Đurić.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
