77
U poslednja 24 časa u Srbiji su koronavirusom zaražene još 2.282 osobe, a od posledica zaraze ovim virusom umrlo je 10 ljudi. Prema rečima dr Darije Kisić Tepavčević, broj hospitalizovanih raste. Trenutno je u bolnicama 2.307 pacijenata, a dnevno se u bolnice prima od 150 do više od 200 osoba.
Dr Darija Kisić Tepavčević: U Beogradu je u poslednja 24 sata potvrđeno 1.144 osobe pozitivne na kovid.
Procentualni udeo obolelih je najveći u Beogradu – iznad 50 odsto. Sledi Novi Sad sa 9,37 odsto, pa Niš 3,1 odsto…
Za proteklih osam meseci, od početka epidemije u Srbiji, 60 odsto obolelih bilo je u uzrastnoj grupi od 30 do 59 godina.
Od 1. septembra do danas, koronavirus potvrđen je kod 708 učenika.
Od toga je 308 u osnovnim školama, a 400 u srednjim školama.
Još postoje regioni u Srbiji gde nije zabeležen nijedan slučaj zaražavanja koronavirusom u školskom uzrastu.
Značajan je trend porasta obolevanja od kovida 19 širom sveta.
Većina zemalja, pogotovo u okruženju, beleže rekordne brojeve i obolelih i umrlih.
U okruženju je danas bilo 34 smrtna ishoda u Hrvatskoj i 54 u BiH, a mi smo izgubili 10 života.
Preventivne mere – o njima već osam meseci pričamo jedno te isto. Tu se ništa bitno nije promenilo.
Sve zemlje sveta imaju iste preventivne mere, koje primenjuju sa manjim ili većim zakonskim okvirima kada je reč o mogućnosti kažnjavanja.
Nismo uveli radikalnije mere u smislu ograničavanja satnice rada i dr.
Situacija je izuzetno nepovoljna.
Odlučili smo se da se smanji broj osoba koje mogu da se okupljaju u otvorenim i zatvorenim prostorima. Znate da je to bilo 30, sada je to smanjeno na pet osoba.
Odlučili smo da i deca koja pohađaju srednju školu imaju mini odmor u isto vreme kada i osnovci – od 11 do 13. novembra. Ta tri dana đaci neće pohađati školu.
Iako se nije pokazalo da je školska sredina okidač za širenje epidemije, doneli smo ovu odluku koja važi i za područje centralne Srbije i za područje Vojvodine.
Nadamo se da će deca da se odmore, a da neće iskoristiti priliku da se okupljaju, jer bi to bilo suprotno onome za šta se treba zalagati.
(Ova zabrana, prema najavama Kriznog štaba,važi i za otvoreni i za zatvorni prostor)
Kao što je i ova mera bila regulisana zakonom, tako će biti i ova, nije na nivou preporuke.
Limit do pet ljudi praktično znači sledeće: Zabrana okupljanja na javnim manifestacijama, što označava različite vrste proslava, kongresa, seminara, kod otvorenih prostora. Misli se na organizovana okupljanja. Ne odnosi se na radnu sredinu, na školsku sredinu. U takvim sredinama može ali samo pod obavezom da se obezbedi 4 metra kvadratna po osobi u prostoriji, što znači da je udaljenost između osoba dva metra.
Kada je reč o ustanovama kulture, zadržano je za pozorišta i bioskope do 500 ljudi, ali propisano je na svakoj instanci ko kako treba da se ponaša.
Ovaj sistem su preslikavale druge zemlje. To je funkcionisalo u zavisnosti od primene. Zakonske mere ne bi ni bile potrebne da se svi mi ne ponašamo tako da sprečimo prenošenje virusa.
Da li UV lampe izazivaju problem kod zdravstvenih radnika koji se češće javljaju oftalmolozima?
To morate da pitate oftalmologe. To mora da se ispita.
Testiranje većeg broja ljudi?
Ako me pitate da li postoji kapacitet zdravstvenog sistema za većim brojem testova – u ovom trenutku – da, postoji kapacitet.
Lekar, na osnovu prethodno definisanih kriterijuma, odlučuje da li neko treba da se testira ili ne.
Sada je vreme respiratornih infekcija koje po simptomima liče na kovid. Razumem da bi psihološki mnogima bilo lakše da se testiraju. Ali ne znamo koliko će epidemija trajati, i moramo racionalno da raspolažemo testovima.
Testiranje kontakata se, u većini slučajeva – ne radi.
Zato svi treba da se ponašamo kao da smo zaraženi. Na broj labolatorijski potvrđenih ima treba dodati još deset, 15 puta toliko.
Zakon o zaštiti stanovnika od zaranih bolesti ima neke izmene, ali najbitnije kada je reč o prevenciji kovida je mogućnost izricanje mandatne kazne, tj. prekršajnog naloga koji će ispektor moći da izriče na licu mesta. Kazna je 5.000 dinara za građane, a od 30.000 do 300.000 za firme koje nisu omogućile da se poštuju mere lične zaštite.
N1: Kako će se kontrolisati okupljanje više od pet osoba u noćnim klubovima? Zašto Krizni štab nije tražio skraćenje radnog vremena ugostiteljskih objekata i da li vi lično u svakom trenutku poštujete sve mere i nosite masku?
Dr Kisić Tepavčević: U ovom momentu znamo da je veliki broj medicinskih radnika u skafanderima i da spašavaju živote. Ali isto tako je i stotine epidemiologa na terenu i radi istraživanje kontakata i pokušavaju da otkriju to potencijalno žarište – mesta i ponašanje.
Precizan odgovor ne može niko da vam da. Sa preciznom verovatnoćom mogu da kažem da se radi o radno aktivnom stanovništvu, koje se najviše kreće i ima najviše kontakata.
Kada se radi epidemiološko istraživanje svakog pojedinačnog slučaja, u velikom broju, često je potvrđeno da su prisustvovali slavlju, događaju ili izlasci vikendima na mesta gde je najveći broj ljudi. Indirektno zaključujemo da je to ponašanje stanovnika od 30 do 59 godina najrizičnije.
Ako dodatmo još grupu od 20 do 29 godina, tu je 75 odsto građana. Dakle tri od pet zaraženih je uzrasta od 20 do 59 godina.
Dakle – treba da učimo od najmlađih i najstarijih.
Svakod dana razmišlja se o novim merama i adaptiranju postojećih. Skraćivanje radnog vremena je nešto o čemu se isto pričalo.
To što neki objekat radi do 23 časa, ne znači da tamo često treba da idemo i ostanemo do 23 sata.
Ako se u narednom periodu bude ovako odbijala situacija kao u mnogim zemljama u okruženju, razmišljaće se i o tome, i već se razmišlja.
Bitno je i što ne znamo u kom momentu će se smanjiti potencijal virusa kada je reč o zaražavanju i smrtnosti.
Pokušavamo svi da nekako prilagodimo naše aktivnosti i da naučimo da živimo sa tim.
Kada je reč o merama kontrole – odgovor ne mogu da vam dam, jer ga ne znam. Jer je sve zakonski jasno definisano.
N1: Šta se dešava kada se u noćnom klubu okupi više od pet gostiju, ili 30 koliko je do sada bilo dozvoljeno?
Dr Kisić Tepavčević: Preporuke medicinskog dela Kriznog štaba su zasnovane na svim saznanjima do tog trenutka, ali i na iskustvima drugih zemalja. Ne postoji način da mi koji smo te mere preporučili – možemo i da ih kontrolišemo. Ja sam se očigledno naivno nadala da zakonske mere nisu neophodne i isticala sam da je razboljevanje najveća kazna za sve. Očigledno mnogi tako ne razmišljaju.
Kazne za pravna lica su od 30.000 do 300.000 dinara. To su generalne kazne za svaku od tih vrsta nepoštovanja mera.
O nošenju maski i svakodnevnom poštovanju mera: Od marta do sada nisam masku koristila u svim situacijama. Sećate se kada smo na početku počeli da pričamo o tom virusu, kada nam je bio mnogo nepoznatiji nego sada, a SZO imala informaciju da maske predstavljaju više psihološki efekat nego što imaju zaštitu barijeru. Sada je pokazalo da ipak imaju. Sećate li se da smo na početku svi imali rukavice, a nismo maske. Možemo da uspemo jedino poštovanjem mera.
Znate da je ovaj virus najverovatnije potekao iz Kine i znate kako su oni relativno brzo sproveli kontrolu, a nisu se ni zatvorili, niti imaju vakcinu, niti imaju lek, ali do pre par godina smo ih svi vrlo čudno gledali kada ih vidimo u avionu da nose maske. Čak i deca.
To mora da postane deo naše svakodnevice. Treba da opominjemo i kritikujemo jedni druge.
Ako volimo, a sigurni smo da volimo svoju porodicu i prijatelje, najbolje što za njih možemo da učinimo je da smanjimo rizik da se razbole – da ne bude naš porodični dom mesto gde će oni da se zaraze. Maksimalno treba ograničiti broj ljudi i slavu proslavimo u zdravlju.
Ukoliko znate kakva je situacija u klubovima posle 23 sata, pretpostavljam da ste i lično videli, kao što je većina nas.
Medicinski deo Kriznog štaba je doneo preporuke, podržan od svih drugih članova, usvojeno na vladi, bez osećaja bespomoćnosti da to ne može da se primeni do kraja.
Svi želimo isto, svi se slažemo, a sada imamo i zakonski okvir – imamo veće nadležnosti i mogućnosti da ljudi koji kontinuirano krše mere zbog toga budu i kažnjeni.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
