2
Čekajući više od sedam meseci da naležni državni organi pokrenu krivične postupke protiv odgovornih za izazivanje požara, koji je doveo do ekološke katastrofe nezapamćene u Užicu, Užičani su izgubili strpljenje. Udruženje građana „Da (ne)dišemo Duboko“ Osnovnom javnom tužilaštvu u ovom gradu je predalo tri krivične prijave, uz koje je priložilo dovoljno dokaznog materijala koji je, prema mišljenju njihovog advokata, dovoljan da tužilac podigne optužnicu. Za Nova.rs podnošenje jedne krivične prijave potvrdio je i tužilac čije radnije izjave oštro krtikuje punomoćnik građana Ivan Vračević.
Glavnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Užicu pitali smo ponovo, do kakvih je dokaza do sada tužilaštvo došlo i šta je preduzeto u slčaju “Duboko”, kao i šta je do sada preduzeo na osnovu informacija do kojih je došao putem medija i aktivista udruženja “Da (ne)dišemo Duboko”?
“U dosadašnjem toku predistražnog postupka podneto je više zahteva za prikupljanje potrebnih obaveštenja i pribavljen je veći broj izveštaja od Policijske uprave u Užicu, nadležnih organa i institucija i to Zavoda za javno zdravlje u Užicu, Republičke inspekcije za zaštitu životne sredine, Ministarstva za zaštitu životne sredine, Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, inspekcijskih službi Grada Užica, Republičke direkcije za vode, a takođe izvršen je uviđaj lica mesta od strane policijskih službenika Sektora za vanredne situacije MUP-a RS, o čemu je Tužilaštvu dostavljen izveštaj. Takođe Osnovnom javnom tužilaštvu u Užicu su dostavljeni i dopisi Udruženja građana „Da ne dišemo Duboko“ od 6. septembra i 31.oktobra 2024.godine u kojima se ukazuje na nezakonitosti u poslovanju regionalne deponije „Duboko“ po kojim dopisima je ovo Tužilaštvo postupalo i podnelo zahteve za prikupljanje potrebnih obaveštenja Policijskoj upravi u Užicu radi provere tih navoda”, odgovara tužilac Dimitrijević.
Još potvrđuje da je Udruženje građana „Da ne dišemo Duboko“ Osnovnom javnom tužilaštvu u Užicu predalo veći broj dokumenata, koji se odnose na poslovanje deponije „Duboko“, a koji će biti predmet razmatranja u daljem toku postupka. O podnetim krivičnim prijavama, Dimitrijević otkriva sadržaj jedne.
“Udruženje građana „Da ne dišemo Duboko“ je ovom Tužilaštvu podnelo krivičnu prijavu protiv JKP Regionalni centar za upravljanje otpadom „Duboko“ Užice, bivšeg direktora tog preduzeća Momira Milovanovića i v.d. direktorke Tanje Knežević zbog krivičnih dela iz čl. 260 st.3 u vezi st.1 Krivičnog zakonika, čl. 261 st.3 u vezi st.1 KZ, čl. 262 st.2 u vezi st.1 KZ, čl. 263 st.5 KZ i čl. 264 st.1 KZ, odnosno krivičnih dela iz grupe krivičnih dela protiv životne sredine”, potvrdio je Dimitrijević.
Punomoćnika građana koji su podneli ovu krivičnu prijavu pitamo za pojašnjenje, koja sve krivična dela ova prijava podrazumeva?
“To su krivična dela: zagađenje životne sredine, nepreduzimanje mera zaštite životne sredine, protivpravna izgradnja i stavljenje u pogon objekata i postrojenja koja zagađuju životnu sredinu, oštećenje objekata i uređaja za zaštitu životne sredine i oštećenje životne sredine. Budući da je u dugom vremenskom period JKP RCUO “Duboko” poslovalo bez važećih dozvola, koje su istekle još 2022.godine, i da je na telo deponije deponovan otpad preko dozvoljenog kapaciteta, koji je premašen za 183.000 metara kubnih, što je oko 30% više od dozvoljenog maksimuma. To je dalje prouzrokovalo odrone na telu deponije i zatrpavanja svih šest gasnih bunara. Iz tog razloga je došlo do nagomilavanja deponijskog gasa koji je prouzrokovao požare čak tri puta tokom 2024.godine, među kojima je i majski koji je trajao tri nedelje”, kaže za Nova.rs advokat Ivan Vračević.
Vračevića pitamo šta sada to znači, posle blizu osam meseci od požara, imajući u vidu raniju izjavu tužioca Dimitrijevića da posledice po ekologiju treba da budu trajne, odnosno da ako je posledica bila pa nestala, nema elemenata krivičnog dela?
“Ne bih mogao da se složim sa takvim tumačenjem normi Krivičnog zakonika, budući da u navedenim delima zakon propisuje da ako je zagađen vazduh, voda ili zemljište, u većoj meri ili na širem prostoru, ili ako je došlo do zagađenja u meri da je za otklanjanje potrebno duže vreme i veliki troškovi, postoji radnja izvršenja krivičnog dela. Zakon ne predviđa posledicu niti da ona mora biti trajna, pa takvo tumačenje smatram apsolutno pogrešnim. Tome bih dodao da je za posledicu otklanjanja požara, po izjavi tadašnjeg zastupnika, utrošeno 189 miliona dinara a da se sada pominje i cifra od 210 miliona. Sa druge strane trajne posledice svakako postoje jer su Tudski i Duboko potok, kao i reka Lužnica, trajno zagađeni te predstavljaju vodotok 5.klase, što znači da se takva voda ne bi smela ispuštati čak ni u javne kanalizacije. Navedeni vodotokovi imaju čak tri puta veće zagađenje organskim jedinjenjima od gorne dozvoljene granice najzagađenije kanalizacije ”, pojašnjava Vračević.
Vračević smatra da je podnošenje krivičnih prijava Udruženja građana “Da (ne)dišemo Duboko” bio posao nadležnih institucija koje su do sada imale sasvim dovoljno vremena, obzirom da su brojni dokazi biji javno dostupni, da iniciraju određene krivične postupke i tužilaštvo sprovede istragu.
Tužioca Marka Dimitrijevića smo pitali da li je Osnovno tužilaštvo nešto preduzelo posle saznanja o napadu užočke vlasti okružene političkim uposlenicima sa dva bagera podignutih kašika na građane koji su uredno prijavili skup policiji 4.novembra, nismo dobili nikakav odgovor. Na tu tišinu, dužu od mesec dana, sa dve krivične prijave u vezi tog događaja, reagovalo je Udruženja građana “Da (ne)dišemo Duboko” o kojima govori njihov advokat.
„Jedna krivična prijava je za sprečavanje javnog skupa, a drugu je podnelo troje članova udruženja, za ugrožavanje sigurnosti. Privatno sam tog dana boravio u Užicu a na društvenim mrežama sam video da je kompletno gradsko rukovodstvo, sa dva bagera krenulo na građane koji su zakonito prijavili skup. Došli su u neposrednu blizinu učesnika skupa, obratili im se i podigli “kašike” bagera na njih. Otišao sam na lice mesta kada su mi se obratili građani koji su osećali da im je život ugrožen i strah da će neko ugroziti njihov telesnii integritet. Nekima je bilo i ugroženo zdravlje, budući da im je pozlilo. Tada su mi objasnili da je gradska vlast krenula na njih bagerima sa željom da napuste skup koji su prethodno uredno prijavili. Njihov motiv je bio da onemoguće odvoz smeća na deponiju, budući da su im, zbog nelegalnog rada godinama unazad direktno ugrožavani životi, zdravlje i životna sredina”, navodi Vračević.
Ovaj beogradski advokat kaže da je njegov motiv da postane punomoćnik aktivistima, njihova iskrena borba da sačuvaju svoj grad i svoje ustavno pravo na vazduh, vodu i zemlju, odnosno na život. Da bi se situacija u kojoj se nalaze Užičani, pre svega oni koji žive u predelu najplodnije zemlje ovog grada, koja je oduvek hranila Užičane – Lužničkoj dolini, bolje razumela, jeste da tu dolinu sada nazivaju “dolinom smrti”.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
