Klizište koje je u užičkom naselju Koštica krajem januara pomerilo kuće, izlomilo ulicu, prilaze, stepeništa i podzide, pokidalo strujne kablove i vodovodnu mrežu, još uvek nije sanirano. U međuvremenu ulica je potonula dodatnih oko 1.5m a povremeno izlivanje kanlizacije širi nesnosan smrad zbog koga meštani ne otvaraju prozore. Neki od njih, zbog straha od pomeranja tla, ne smeju da spavaju u svojim kućama.
Klizište u užičkoj Koštici je aktivno godinama ali Ulica Svetozara Markovića nikada nije potonula kao u januaru ove godine. Napajanje strujom i vodom je odmah rešeno ali krateri ispred kuća su sve veći. Pored straha od pomeranja zemlje, stanare muči izlivanje kanalizacije i smrad koji se širi ulicom.
„To smrdi nepodnošljivo, u kupatilu mi od kiseline i fekalija pucaju pločice, to je strašno, smrdi i napolju smrdi i iz kanalizacije. To se dodatno nadovezalo na naš srah od rušenja. Ulica je potonula sigurno još metr ipo do dva od zimus, rupe su sve veće, zidovi u kućama pucaju. Oni su samo zaštitili najlonom najveći rascep da voda dalje dole ne bi upadala i to je sve što su uradili. Noću deca ovuda prolaze, treba da se sapnu i razbiju glavu, ovo je problem većih razmera ali se ne rešava“, rekla je za Nova.rs meštanka Vera Kostadinović.
Kuća Aleksandra Bogdanovića je već nageta ka ulici i trpi najveća oštećenja od klizišta a kanalizacija mu se izlila i u garažu.
„Trideset godina se tlo pomera, svaki put se nešto okrpi ali se problem ne rešava. Meni je kuća pukla, ja sam 5 – 6 puta preziđivao i popravljao, ima i novih pukotina. Iz Sektora za vandredne situacije su dolazili i iz JKP Vodovod, evidentirali ali ništa se ne radi. Katastrofa je koliko to smrdi, to su fekalije, deca tu prolaze. U moju garažu se izlila kanalizacija, to je ogromna količina fekalija, pokušao sam to da saniram ali to se desilo još jednom, niko se time nije bavio a to je čista zaraza, vrata garaže više ne mogu ni da se otvore. Kuća mi se nagela ka ulici, svi temelji su popucali i sve je memljivo. Mislim da je bar deo problema moguće odmah rešiti ali se niko ozbiljno ne bavi time“, kaže Bogdanović.
Zorica Mićanović je vlasnica jedne od ugroženih kuća a pored njene je i kuća njenog oca. Živi u Nemačkoj, sa suprugom je došla na odmor ali zbog straha i smrada borvi kod brata. Ne može da veruje da vlast dozvoljava da građani žive u takvim neuslovima.
„Kuću sam napravila da bih došla sa decom i unucima ovde ali već dve godine niko ne dolazi. Deca ne smeju, ja i suprug svratimo ali spavamo kod mog brata, ne smemo ovde. Od smrada se prozori ne mogu otvoriti, kada su mi ispričale komšije šta se sve dešavalo, ostala sam zapanjena iako sam sve već gledala na snimcima koje su mi zimus slali. Ja ne mogu u ovo da poverujem, tamo gde živim ovo ne može da se desi, Nemci bi ljude odmah iselili i rešavali problem. Jasno je da ne može odmah ali četiri godine je prošlo od kada je ovde ispred kuće pukla cev, kada su nastale ove rupe, danas je sve gore“, sa nevericom priča Zorica.
Meštani kažu da bi bilo dobro kada bi se kanalizacione cevi i ostale instalacije izvele na površinu ulice koja je i onako neprohodna, pa se ne bi dešavalo da svako pomeranje stvara nove havarije, pogotovo pucanje kanalizacionih cevi. Šahte se nalaze sa obe strane potonule ulice pa bi se bar to privremeno moglo uraditi. Ipak kako kažu, nadležni, kada ih pozovu dođu, nešto zabeleže i odu, na tome se sve završava.
Kako stanare ulice Svetozara Markovića poštedeti bar od neprijatnog mirisa fekalija i pretrećeg izvora zaraze, pitali smo direktora JKP „Vodovod“ Duška Ljujića. On je potvrdio stanje na terenu i kaže da je problem dosta kompleksan.
„Jedino trajno što bi moglo da se uradi jeste sanacija klizišta i postavljanje nove kanalizacione cevi. To je do sada funkcionisalo tako da je jedan sabirni šaht, koji je bio na ulici, maltene predstavljao septičku jamu i mi smo to redovno čistili. Sada je došlo do ispadanja cevi tog šahta i kanalizacija se izliva. Problem je veliki, ne samo sa kanalizacijom već sa samim klizištem. Jedino možemo vidno prespojiti, od obale do obale cevima iznad asfalta, na nekim stubovima ali ne znamo ni koje bi mašine mogle prići da to postave. Dao sam nalog inženjerima da gledaju šta je najbolje i najpismenije učiniti, da li da isključimo nekoliko kuća sa kanalizacije, time što ćemo zatvoriti taj ulični šaht i od njega napraviti septičku jamu i svakodnevno prazniti, ali to će opet da se oseća, ili postaviti cevi iznad površine, videćemo šta inženjeri misle da je najbolje rešenje“, rekao je za naš portal Ljujić.
Sanacija klizišta u Koštici najavljena je u aprilu, posle razgovora gradonačelnice ovog grada i zamenice direktora Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Sandrom Nedeljković. Za sanaciju, kako je tada rečeno, potrebno je izdvojiti od 80 do 100 miliona dinara kako bi se, na klizištem pogođeno područje, postavilo 29 šipova. To je, prema tvrdnjama stručnjaka, jedini način da se višegodišnje pomeranje čitavog brda konačno zaustavi, za šta je urađen i projekat. Da li je novac obezbeđen, hoće li i kada početi radovi, novih informacija iz lokalne samouprave nema. Meštani strahuju od zime koja dolazi jer je to period kada klizište najviše radi.
Pratite nas i na društvenim
mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar