Uzaludna borba protiv korupcije – Agencija po volji vlasti

U zemlji u kojoj građani kao jedan od glavnih problema vide korupciju, telo koje bi trebalo da bude jedno od ključnih u njenom iskorenjivanju svakim danom je sve više nevidljivo, a i kad se oglasi, stiče se utisak da reaguje tako da "aminuje", zabašuri ili biranim rečima opravda svaku sumnjivu aktivnost visokih političkih funkcionera. Reč je o Agenciji za borbu protiv korupcije, koja je i u prošlosti imala problema u funkcionisanju, ali poslednjih godina je u potpunosti pod šapom izvršne vlasti.

Da li je bilo sukoba interesa kada su kompanije bliske Bojanu Kisiću, suprugu ministarke pravde Nele Kuburović i bratu zamenice direktora Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“ Darije Kisić Tepavčević, sklopile ugovore vredne skoro 27 miliona evra sa javnim preduzećima i ministarstvima, od toga samo u aprilu ove godine u vrednosti od 3,2 miliona?

To je pitanje koje se poslednjih dana postavlja u javnosti, a na koje nema odgovora iz institucije koja je najmerodavnija da to proceni, Agencije za borbu protiv korupcije.

Međutim, to je poslednji u nizu slučajeva u kom je Agencija ili ćutala ili se oglasila samo da kaže da je „sve bilo u redu“.

„U aferi ‘Krušik’ nema sukoba interesa“

Agencija je tako u decembru prošle godine zaključila da u aferi „Krušik“, gde se otac ministra unutrašnjih poslova pojavljuje kao posrednik u trgovini oružjem u ime privatnog kupca, koji kupuje po povlašćenim cenama od državne fabrike naoružanja, nema sukoba interesa tog istog ministra.

Tom prilikom Agencija je ocenila da cela ta situacija ne predstavlja sukob interesa ministra Nebojše Stefanovića, odnosno da „ne može da utiče na nepristrasno i nezavisno vršenje ministarske funkcije“.

Takođe je utvrdila da Branko Stefanović, otac ministra policije nije ni na koji način angažovan u privrednom društvu GIM. I to sve agencija je zaključila uprkos tome što je istraživačka mreža BIRN prethodno objavila dokumentaciju koja pokazuje da je Branko Stefanović bio predstavnik GIM-a kada je delegacija te firme bila u poseti fabrici „Krušik“, kao i da je u svojstvu pravnog savetnika te kompanije 2018. putovao u Saudijsku Arabiju.

Koji mesec ranije, u oktobru, Agencija je takođe jednom svojom ocenom u vezi sa jednim drugim članom Vlade Srbije zapanjila javnost.

Direktor Agencije Dragan Sikimić tada je ustvrdio da nema osnova za pokretanje postupka protiv ministra Siniše Malog iako je privatna firma „Milenijum tim“, koja je dobila vredne poslove u Beogradu dok je Mali bio gradonačelnik, kako je otkrio portal KRIK, njegovom bratu ustupila automobil i stan na korišćenje.

„Piši – briši“ aktivnosti

I tokom prošlog leta iz najvažnijeg tela za borbu protiv korupcije su stizale u najmanju ruku zbunjujuće informacije. Agencija je tako izbrisala glavnog urbanistu Beograda Marka Stojčića iz svog registra funkcionera pošto joj je portal „Pištaljka“ postavio pitanje o njegovoj imovini. „Pištaljka“ je prethodno objavila podatke o sukobu interesa u kom se Stojčić našao i firmama čiji je vlasnik.

Novinari KRIK-a su takođe svedoci „briši- piši“ aktivnosti u Agenciji za borbu protiv korupcije.

Dragana Pećo, novinarka ovog portala, objavila je prošle godine da su najmanje dva puta „ulovili“ kako Agencija dojavljuje funkcionerima i na svom sajtu ispravlja podatke o njihovoj imovini, jer se za njih raspituje KRIK.

To se, kako je navela, desilo kada su istraživali imovinu bivšeg direktora „Elektromreže Srbije“ Nikole Petrovića, inače kuma predsednika države, kao i imovinu gradonačelnika Beograda Zorana Radojičića.

Predsednik Agencije kao donator vladajuće stranke

Nepoverenje javnosti u Agenciju dodatno je produbljeno i zbog načina izbora ključnih ljudi u tom telu. Tako je za sadašnjeg direktora Dragana Sikimića, koji je na tu funkciju izabran u januaru 2018. godine, naknadno ustanovljeno da je bio donator Srpske napredne stranke, njihov kandidat za odbornika na izborima u Zemunu 2016. godine, kao i da je na predsedničkim izborima 2017. godine bio član Radnog tela Republičke izborne komisije za opštinu Zemun na predlog te stranke.

To je otvorilo pitanje da li je Sikimić prilikom izbora na funkciju direktora ispunjavao sve Zakonom propisane uslove koji se traže za to mesto, a jedan od njih je da nije član nijedne stranke. Agencija je na to odgovorila da Sikimić u trenutku raspisivanja konkursa nije bio član nijedne političke stranke.

Interesantno je da je pre Sikimićevog imenovanja, propao konkurs za izbor čelne osobe ovog tela i to u martu 2017. godine, jer je, kako je tada rekao jedan od članova Odbora Agencije Božo Drašković, glavna kandidatkinja bila povezana sa Srpskom naprednom strankom. Reč je o Ljiljani Blagojević, gradskoj pravobraniteljki i nekadašnjoj pomoćnici ministra Nikole Selakovića.

Drašković, koji je glasao protiv njenog izvora, tada je objasnio da se na sednici na kojoj je se razgovaralo sa tadašnjim kandidatima desila neuobičajena stvar jer su pojedini članovi Odbora Agencije, pre nego što je završen razgovor sa svim kandidatima, istakli da je njihov favorit upravo Ljiljana Blagojević.

V.D. direktorka krila dokumente o Siniši Malom

Mada se u javnosti stekao utisak da je Sikimićevim dolaskom vladajuća koalicija definitvno „preuzela“ Agenciju, činjenica je da je i u periodu pre njega bilo problema u funkcionisanju ovog tela.

Tako je bivši vršilac dužnosti direktora Agencije za borbu protiv korupcije Verka Atanasković osuđena za prikrivanje podataka o imovini bivšeg gradonačelnika Beograda Siniše Malog po prijavi portala „Pištaljka“, ali je u postupku došlo do zastare jer presuda nije na vreme uručena advokatskom timu tog portala.

„Pištaljka“ je podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv Verke Atanasković jer nije postupila po nalogu Poverenika za informacije od javnog značaja da novinarima dozvoli uvid u rezultate kontrole podataka o imovinskom stanju tadašnjeg gradonačelnika Beograda.

Izveštaj o imovini tadašnjeg gradonačelnika Beograda Agencija je u avgustu 2016. godine prosledila tužilaštvu, a godinu dana kasnije je objavljen na sajtu same Agencije, ali su neki podaci u njemu zatamnjeni.

U tom dokumentu su opisani poslovi Siniše Malog za koje se sumnja da mogu biti pranje novca. Reč je o novčanim transakcija koje je Mali sprovodio preko ofšor kompanija, uključujući i kupovinu nekretnina u Bugarskoj.

Međutim, i ta priča o čuvena 24 stana u Bugarskoj ostala je bez jasnog epiloga. Inače, novinari Centra za istraživačko novinarstvo (CINS) primetili su izvesnu blagonaklonost Agencije prema sadašnjem ministru finansija i nekadašnjem gradonačelniku Beograda.

Siniša Mali je, naime, u prošlosti napravio niz propusta prilikom prijavljivanja imovine, ali Agencija mu je čak tri puta izrekla najblažu moguću kaznu – meru upozorenja, koja je praktično pisana opomena.

Mali je opomenut zbog toga što nije prijavio da je preneo upravljačka prava u firmi koju je posedovao, zbog kasnog dostavljanja izveštaja o imovini i prihodima nakon što je postavljen za člana Upravnog odbora Kliničkog centra Srbije, kao i zbog slanja netačnih i nepotpunih podataka o imovini.

S druge strane, bilo je lokalnih funkcionera koji su zbog toga što su zaboravljali da prijave pomenu imovine dobili krivične prijave.

Vulin i tetka iz Kanade

Ni drugi slučaj rešavanja „stambenog pitanja“ jednog ministra, koji je izazvao veliku pažnju javnosti, a delom postao „urbana legenda“, nije dobio jasan epilog.

Reč je o načinu kako je ministar Aleksandar Vulin objasnio odakle mu sredstva za kupovinu stana. Agencija za borbu protiv korupcije zatražila je u novembru 2014. od Uprave za sprečavanje pranja novca da proveri transakcije na bankovnim računima Vulina, njegove supruge i njene tetke Mire Milić od koje je navodno pozajmio novac.

Agencija je ove provere tražila pošto je utvrdila da Vulin ne može da dokaže poreklo 205.000 evra kojima je platio stan. Ugovor o kupoprodaji sklopljen je u julu 2012, a Vulin je rekao da je novac pozajmio od suprugine tetke iz Kanade Mire Milić i stan isplatio dan nakon overe ugovora.

Izveštaj o Vulinu iz Agencije je poslat Tužilaštvu za organizovani kriminal u decembru 2015.  da se proveri sumnja na zloupotrebu položaja i primanje mita. Tužilaštvo je ispitalo Vulinovu suprugu, prodavca stana, njegovog sina, ali nije i ministra Vulina. Nije pozvalo na razgovor ni tetku iz Kanade.

Na bazi svedočenja Vulinove supruge, koja je rekla da je novac dobila od tetke u Beogradu i predala ga prodavcu na ruke u julu 2012, tužilaštvo je zatvorilo slučaj rekavši da nije pronašlo dokaza da je Vulin počinio krivična dela.

Mada ni u slučajevima stanova Siniše Malog i Aleksandra Vulina Agencija nije uspela da „istera na čistac“ ključne aktere određenih afera, činjenica je da je pre pet šest godina ovo telo pokazivalo spremnost da bar „pividno“ ispita pojedina medijska otkrića, što mu je i obaveza, dok sada u takvim situacijama Agencija uporno ćuti ili ima neko „nemušto objašnjenje“ kojim amnestira aktere afera.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram