Utisak nedelje: Srbija se nalazi pred ekološkim ustankom

U Srbiji je sveopšti napad na sve što je zdravo i dok čekamo otvaranje poglavalja za ulazak u EU, u međuvremenu nam se otima čist vazduh, a reke nestaju, upozorio je večeras Aleksandar Jovanović Ćuta iz pokreta Odbranimo reke Stare planine, napominjući "da mi znamo ko nas zagađuje, ko nam gura cevi u reke i da moramo napraviti plan kako to da sprečimo".

On je ukazao da se Srbija nalazi pred ekološkim ustankom, da se sprema veliki ekološki protest protiv projekta Jadar i „Rio Tinta“ i „svakog onog ko je došao da nam truje zemlju, vazduh i otima vodu“.

„Čiji je to vazduh koji dišemo, srpski ili kineski, čija je voda“, upitao je Ćuta u emisiji „Utisak nedelje“.

Jovanović, koji je postao simbol pobede jer je uspeo da okupi ljude i spreči izgradnju minihidroelektrane na reci Rakita, na Staroj Planini, opisao je situaciju koja se dešavala u malom selu sa oko 200 stanovnika kada je došao investitor, kako je rekao, sa obezbeđenjem i bezbol palicama i onda započeo rat.

„Kada smo shvatili da postoji još 58 lokacija za izgradnju MHE i da će sve te reke završiti u cevima, krenuli smo od kuće do kuće da ljudima objasnimo kakvo im se zlo sprema“, ispričao je Ćuta.

Pošto država nije radila svoj posao i nije sprovela zakon koji je donela, a investitor nastavio da radi, ljudi su, kako je istakao, imali pravo da sprovedu rešenje koje država nije, i spreče izgradnju MHE.

Pošto je doneta zabrana o izgradnji oko 850 MHE, na pitanje da li to znači da se država urazumila, dekan Šumarskog fakulteta prof. Ratko Ristić je rekao da ona ništa nije uradila već je to sve posledica pritiska, kao i da se od svega odustalo usled aktivizma ljudi na lokalu i narodne pobune.

„Razgovarali smo sa Aleksandrom Vučićem, Anom Brnabić i ministrima, i pritisak za izgradnju MHE je opao, ali sve to ipak treba regulisati zakonima, jer sada svi znaju kakvu štetu prve minihidroelektrane“, ukazao je on.

“ izgradnja MHE se sprovodi kako bi mala grupa investitora i druge interesne grupe profitirala. Njima se i sada isplaćuje 10 do 14 evrocenti po kilovat-času, a do sada je za struju iz obnovljivih izvora energije isplaćeno od 50 do 60 miliona evra“, rekao je on, upozorivši da smo to svi mi platili, a da građane Srbije niko nije pitao da li oni žele to da plaćaju.

Prema njegovim rečima, država bi trebala isključivo da promoviše „ono što donosi jasnu javnu korist“.

Prema rečima naučnog savetnika Instituta za hemiju Dragane Đorđević, 2015. godine je potpisan Pariski sporazum o klimatskim promenama, kojim se Srbija obavezala da će smanjiti emisije gasova staklene bašte, ali  od svih mogućnosti koje ima za obnovljive izvore energije, ona je jedino izabrala MHE.

„Čitava Srbija leži na geotermalnim vodama ali ih ne koristimo u energetske svrhe, za grejanje, čime bi smanjili potrošnju lignita kao što su iskustva nekih drugih zemalja“, rekla je ona, dodajući da se prvo trebalo pozabaviti energetskom efikasnošću, razmotriti sve obnovljive izbore energije pa tek videti šta uvoditi.