Od višednevnog zaključavanja do potpunog opuštanja, od policijskog časa do derbija i izbora. Dugačak je put po živcima Srbija prošla od marta pa donas. Taman kada smo pomislili da je sve gotovo ili da se barem bliži kraju, kada su nas u to uveravali iz Kriznog štaba, stigao je demanti. Korona još nije svirala kraj utakmice. Beograđane smo pitali kako na njih utiče neizvesnost u kojoj žive, kako se bore da sačuvaju svoje ne samo fizičko, već i mentalno zdravlje.
Neki priznaju da je korona uticala na njih i da su morali da promene neke navike, neki odišu smirenošću i uzdaju se u „onog gore“.
Pojedini Beograđani sa kojima smo razgovarali kažu da se od korone brane tako što izbegavaju vesti. Neki su doživeli i preživeli ratno Sarajevo, pa im ni izolacija ni strah za život nisu strani.
Čini se da je i od uzrasta zavisi i to kako se neko oseća i nosi sa neizvesnošću i sputanošću koju nam je donela pandemija. Oni mlađi su, čini se, sve ovo teže podneli i više su se nasekirali zbog slobode koja im je bila uskraćena.
„Bilo je za vreme vanrednpog stanja momenata kada mi je bilo i svega dosta. Onda su otvorili sve živo i sakrivali brojke i informacije o koroni. U svemu tome sam se i ja malo opustila. Kada su posle izbora počeli sa time da se korona ponovo vratila, ja sam pomislila da je sve to neki spin. Ipak, nosim masku u prevozu i kada idem na fakultet, ali po gradu, kao što vidite, ne nosim. Ne čitam vesti o koroni, to stvarno ne mogu više da podnesem“, tako se sa epidemijom, vanrednim stanjima i situacijama nosi studentkinja Katarina.
„Ovo je 21. vek, ne možeš prvo nekome da kažeš sedi kući i ne izlazi, a posle sad hajde glasaj za mene, kao, to je u redu. Bio je derbi, za to ništa. Bio je protest i sada pričaju kao vi sa protesta širite virus“, pomalo je ljut zbog svega kroz šta smo prošli momak kojeg smo sreli zajedno sa njom, predstavio nam se kao Metju.
Priznaje da ga je dok su trajala višednevna zaključavanja hvatala „neka monotonija“, ali da je sve to prevazišao uz pomoć tehnologije, koja mu je, kako kaže, omogućavala da se čuje sa nekim dragim i njemu bitnim ljudima.
Oni stariji su, ipak, čini se pomirljiviji, i manje buntovni.
„Ja sam provela dve i po godine u Sarajevu, bez ičega, pa mi ovo nije teško palo“, priča nam Miljana Bugarić koju smo zatekli kako šeta sa sasvim malim unukom koji je još u kolicima.
Možda baš zbog toga što je svašta preturila preko glave, kaže da je oprezna i da ne ulazi u prevoz.
Jedan stariji Beograđanin, Miodrag Vukanić, krajnje smireno nam objašnjava da ga korona nije poremetila. Uspeva da se prilagodi i realnost prihvati onakvom kakva je.
„Jedino onaj odozgo mi presuđuje o svemu, o svemu se stara“, objašnjava nam svoju životnu filozofiju.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar