0
Kad konačno dočekamo kraj pandemije koronavirusa, lekari predviđaju početak postkovid epidemije, jer čak 80 odsto pacijenata koji su imali kovid infekciju razvili su jednu ili više dugotrajnih
simptoma, poput umora, glavobolje, poremećaja koncentracije, gubitka kose, pokazuju podaci velikog broja studija. Pacijenti sa ovim simptomima pune čekaonice bolnica, međutim uskoro će zbog lakših zdravstvenih problema, posledica korone, moći da odu u apoteku i dobiju adekvatan lek. Zbog sve većeg broja obolelih sa postkovid sindromom, Farmaceutska komora Srbije pokrenula je program postkovid savetovališta, koja će pacijentima biti dostupna u apotekama širom zemlje.
Dugoročni efekti kovid infekcije mogu dovesti do višestrukih bolesti, kardiovaskularnih, nervnih, endokrinoloških, a mogu izazvati i srčani i moždani udar.
„Pacijenti koji su preležali koronavirus, posle kojeg su se javili simptomi neuroloških oboljenja, žale se uglavnom na ‚moždanu maglu‘ koja podrazumeva konfuznost, dezorjentaciju, usporenost misli, lošu koncentraciju, nemogućnost praćenja razgovora, čak imaju slabiju sposobnost računanja. Ekstremni primer bio je mlađi čovek kojeg sam lečila, a koji je zaboravio da vozi. Nije mogao da se seti sa koje strane je gas, a sa koje kvačilo i kočnica. Ukoliko pacijent ima jasnu sliku moždanog udara, odnosno javljaju mu se halucinacije i pojačani simptomi moždane magle, onda je odlazak kod neurologa neophodan što pre. Međutim, za lakše simptome ne moraju ići kod lekara, posebno ne sad, kad su užasne gužve, a većina osoblja je na bolovanju. Lekove za simptome moždane magle mogu dobiti i u apoteci. Farmaceuti znaju šta se propisuje za ovaj postkovid sindrom jer su neurolozi držali više predavanja i podelili uputstva“, objašnjava za Nova.rs dr Anđela Gavrilović, neurolog.
Iako zvuči strašno, ovi simptomi, naglašava doktorka Gavrilović, uglavnom prođu za najviše šest meseci, ako pacijenti nisu imali ozbiljno oštećenje nervnog sistema.
„Nakon pune dve godine od početka pandemije, magistrima farmacije u apoteci se sve ćešće za pomoć obraćaju pacijenti koji su preležali kovid-19. Posledice oboljevanja u velikom broju slučajeva uključuju simptome i medicinske komplikacije koje mogu trajati mesecima nakon početnog oporavka od bolesti i značajno utiču na kvalitet života. Prepoznajući značaj prevencije, nege, savetovanja, lečenja i daljeg praćenja ovih pacijenata, nametnula se potreba za organizovanjem post-kovid savetovališta u apotekama“, kaže Tatjana Šipetić, direktorka Farmaceutske komore Srbije, dodajući da će apoteke koje nakon pilot projekta nastave sa pružanjem ove usluge biti posebno označene.
Usluga koja se pruža je pre svega edukativna, naglašava ona.
„Zasnovana je na naučnim dokazima, uz traženje konkretnih rešenja za saniranje simptoma, poput obnove sluzokože, kože, funkcionalni oporavak čula i organa, kao i pomoć u unapređenju mentalnog, respiratornog i kardiovaskularnog zdravlja“, objašnjava Šipetić.
Da bi razumeli pacijente, njihove probleme i pomogli im na najbolji način bilo je neophodno da se i magistri farmacije upoznaju sa strukturom usluge koja obuhvata definiciju termina post-kovid sindroma i simptoma koji ga prate, kao i preporuke za njihovo prevazilaženje. Do sada je
preko 500 magistara farmacije prošlo edukaciju i oni će učestvovati u razvijanju ove usluge. Podaci dostupnih studija pokazuju da se među najčešćim postkovid simptomima nalazi umor,
koji je imalo 58 odsto pacijenta, zatim glavobolju (44 odsto), poremećaje koncentracije i pamćenja (27 odsto), gubitak kose (25 odsto) i poteškoće kod disanja (24 odsto). Spominju se i respiratorni simptomi (kašalj, nelagoda u prsima, plitko disanje, apneja u snu i plućna fibroza),
kardiovaskularni (aritmije, miokarditis, visok pritisak), neurološkopsihološki (demencija, depresija, anksioznost, poremećaji spavanja opsesivnokompulzivni poremećaji), a drugi su bili nespecifični poput gubitka kose, zujanja u ušima, poteškoća u gutanju i noćnog znojenja.
Najosetljivije grupe ljudi
U najvećem riziku od postkovid sindroma su pacijenti koji su bili na respiratoru.
„Ako je čovek imao tešku upalu pluća i bio na respiratru mesec dana ili kraće, obavezno mora odlaziti na redovne kontrole kod pulmologa u narednih šest meseci. Ako je kod obolelog bio povećan d-dimer, onda su obavezne kontrole kod kardiologa mesec dana posle oporavka. To je sve zbog postkovid sindroma kojem su ovi ljudi najpodložniji, a koji je podmukao i može se lečiti ako se na vreme dijagnostikuje, što je moguće samo redovnim kontrolama“ naglašava dr Dragan Miljković, specijalista opšte medicine.
Bonus video: Vodič za samoprocenu koronavirusa
Pratite nas i na društvenim mrežama:
