Radnici koji su nakon zatvaranja vranjskog pogona Geoksa ostali bez posla, vidno uplašeni odbijaju da daju izjave medijima u vezi trenutne situacije u kojoj se nalaze, a sve je više onih koji od novinara koji se bave ovom temom i sa javnošću dele njihova svedočenja o mukama koje su ih zadesile, traže novac.
Bez posla u italijanskoj fabrici obuće Geoks je krajem jula ove godine ostalo oko 1200 radnica i radnika, a u avgustu im je isplaćena jednokratna pomoć od 53.900 dinara “kako bi premostili period bez posla” dok se ne nađe drugo rešenje.
Zatvaranje Geoksa je tokom avgusta i septembra bilo u fokusu ne samo lokalnih, nego i većine nacionalnih medija, čiji su novinari pokušavali da dođu do svedočenja radnika koje su “Italijani ostavili na cedilu”.
Kako za portal Nova.rs kaže bivši radnik ovog pogona, tridesetjednogodišnji N.P., neki od njegovih kolega tvrde da ih novinari “razvlače”, dok drugi ističu da su upravo novinari “jedini koji se interesuju za njihove muke”.
“Tačno je da su počeli da traže novac kako bi svedočili pred kamerama. Donekle ih razumem jer je i mene nekoliko novinara kontaktiralo i malo mi je zasmetalo, vi to verovatno međusobno podelite konktakte, ali ne znam šta očekujete od radnika da čujete. Pitajte ove što su na vlasti šta je sa nama. Da, dobili smo otkaz, tražimo novi posao, ja ću se verovatno preseliti za Beograd i to je to. Ne očekujem od ove države pravo da vam kažem ništa”, kaže on.
N.P. sa nama deli utisak o sve većem broju otpuštenih iz Geoksa koji novinarima traže novac, uz komentar da je to “krenulo odjednom, kao da ih je neko sve u tome nagovara”.
Prošlo je više od dva meseca otkad su se radnici, čekajući obećani dolazak predsednika Srbije Aleksandra Vučića 15. septembra u Vranje, pitali “da li da jedu gloginjke dok Vučić ne dođe”. Predsednik još uvek nije došao, posetio je samo pogon turske firme Teklas u Vladičinom Hanu, koji bi trebalo da od gladi spasi nekoliko stotina otpuštenih iz Geoksa.
Međutim, sredinom septembra je tamo upošljeno tek oko 100-ak ljudi, i prema svedočenjima zaposlenih u Teklasu na nedeljnom nivou je bilo 15-ak novih radnika iz Geoksa.
Da se radnici koji su ostali bez posla nalaze u teškoj situaciji i da su u strahu za svoju egzistenciju govori činjenica da su uplašeni i rezervisani prema novinarima. Pokušavajući da stupimo u kontakt sa njima, nailazili smo najčešće na odbijanje razgovora ili otvoreno traženje novca za izjave.
„Nemam šta da kažem ako ne platite, ako platite razmisliću i to ćete sigurno čuti i od ostalih“, rekao nam je jedan od njih.
Sličan stav ima i nekadašnja radnica, koja smatra da joj mediji ne mogu pomoći.
“Vi ćete sa mojom izjavom za danas da završite posao i za to primate platu, a šta ja da radim sa tim tekstom što izađe, da pojedem novinu? Sigurno neće niko da me zaposli zato što se žalim. Ne znam da li shvatate koliko je svima teško”, kaže ova žena.
Verujući da imaju siguran posao, dosta njih je podiglo stambene i namenske kredite koje sada nemaju kako da otplate, a cene “rastu li rastu”, komentariše ona. Vlasti obećavaju radnicima koji su ostali bez posla da će biti preraspoređeni u neke druge fabrike, ali to ide malo teže.
Gradonačelnik Vranja dr Slobodan Milenković je nedavno u intervjuu za regionalnu RTV Vranje rekao da grad “maksimalno pokušava da pomogne”, zbog čega je organizovan razgovor sa privrednicima i sprovedena su dva konkursa za obuku kod poslodavca.
„To nije naišlo na veći odziv. Zbog toga će grad ovih dana sprovesti još dve mere, a to su stručna praksa i nabavka opreme za preduzetnike“, kaže Milenković.
BONUS video: Kinez šutnuo radnika u Boru
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare