51
Godinama unazad slušamo priče o velikom interesovanju za IT smerove na fakultetima čija diploma vrlo brzo nakon završenih studija donosi unosne zarade. Međutim, ove godine je situacija nešto drugačija - beleži se pad onih koji bi da budu programeri u odnosu na ranije, a stručnjaci imaju objašnjenje.
Prijemni ispiti na fakultetima širom Srbije su gotovi. Na većini njih završen je i upis, pa tako budući brucoši mogu da odahnu sve do oktobra kada će im početi predavanja.
Analiza Infostuda o upisu na univerzitete u Srbiji pokazala je kompleksnu sliku visokoškolskog obrazovanja. Iako je interesovanje za određene studijske programe rekordno, ukupan broj prijavljenih kandidata beleži pad u odnosu na prethodne godine.
Zanimljivo je da je pomenuta analiza pokazala pad interesovanja studenata za fakultete koji imaju IT smerove u odnosu na ranije. Iako su ovi fakulteti i dalje visoko rangirani u poređenju sa drugim obrazovnim profilima, može se videti rapidan pad ukupnog broja studenata.
Tako je prošle godine IT smerove na državnim fakultetima širom Srbije upisalo skoro 7.000 studenata, a ove gotovo 1.300 brucoša manje.
Fakultet organizacionih nauka (FON) u Beogradu ima 250 prijava manje nego lane, dok na smeru Softversko inženjerstvo i informacione tehnologije na FTN-u u Novom Sadu ima 60 prijava manje. I na Elektronskom fakultetu u Nišu je 140 kandidata manje nego prošle godine. Poređenja radi, prošle godine, na IT smerovima bilo je 1,6 prijava na jedno mesto, dok se ove godine za mesto na IT smeru borilo 1,3 srednjoškolca, pokazuje Infostudova analiza.
Miloš Turinski sa sajta Infostud u izjavi za Nova.rs kaže da razlog manjeg interesovanja za ovim profilima verovatno leži u krizi koja je zavladala na IT tržištu.
„Sigurno ima udela u celoj ovoj situaciji kriza koja je pristuna na IT trižišu. Manji je broj oglasa. Smanjen je i obim zapošljavanja. Sa druge strane, podaci pokazuju i da je manje đaka koji su upisali srednje škole u okviru kojih postoje IT odeljenja“, kaže Turinski.
Poslovima iz oblasti IT na ruku ne ide ni statistika. Tako je broj oglasa za poslove u IT sektoru, opao tokom prošle godine za čak 50 odsto. Ipak, stručnjaci uveravaju da će ova zanimanja biti tražena bez obzira na trenutnu krizu. Tako je prosečna plata početnika u IT sektora između 1.200 i 1.500 evra.
Za razliku od IT smerova, pojedini fakulteti, bar kad je o Univerzitetu u Beogradu reč, mogu se pohvaliti velikim interosovanjem.
Psihologija je najpopularniji studijski program, sa četiri prijavljena kandidata na jedno mesto, što ukazuje na veliko interesovanje mladih za ovu oblast. Na stomatologiji je zabeleženo tri kandidata po mestu, dok su arhitektura, grafički dizajn, medicina, farmacija i odnosi sa javnošću (PR) takođe veoma traženi.
Miloš Turniski u izjavi za Novu kaže da je zanimljivo da iz godine u godinu psihologija izbija na sami vrh najpoželjnijh fakulteta.
„Skoro pet učenika konkurisalo je na jedno slobodno mesto na psihologiji. Razlog interesovanja za ovaj fakultet, može se pronaći u dva pravca. Prvi je privatna praksa i bavljenje psihoterapijom ,a drugi je što velik broj srudenta ulazi u HR sektor. Sve više firmi ulaže baš u taj segement“, pojašnjava Turinski.
Dodaje da je firmama stalo da se okrenu tom takozvanom humanijem pristupu i samom radniku.
„Medicina i Stomatologija su takođe, sada već tradicionalno, među traženijim fakultetima. Stomatolozi su jako traženi iz prostog razloga što otvaraju svoje privatne ordinacije. Sa druge strane, znamo da izvozimo veliki broj lekara“, navodi sagovornik našeg portala.
PROČITAJTE JOŠ
51
57
11
Ekonomski fakultet u Beogradu postavio je rekord sa 1.657 prijava na 990 mesta, dok pravo i ekonomija (u celoj Srbiji) beleže ukupno po 2.500 i 3.200 prijava, što ukazuje na rastuće interesovanje u odnosu na prošlu godinu.
Veće interesovanje je zabeleženo za Građevinski fakultet (i u Beogradu i Nišu), mašinsko inženjerstvo, Fakultet političkih nauka (FPN), inženjerski menadžment, umetničke fakultete, veterinu, turizam, logopediju i pedagogiju.
Za prirodne nauke, posebno profesorske smerove i dalje vlada nisko interesovanje, izuzev Matematičkog i Hemijskog fakulteta u Beogradu koji imaju više kandidata od proseka.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je 2022. godine bio najveći upis na sve visokoškolske ustanove u poslednjih nekoliko godina sa 49.387 studenata. Prošle godine taj broj se smanjio na 47.946, a očekuje se dalji pad ove godine prema preliminarnim podacima sa državnih fakulteta, pokazala je Infostudova analiza.
Oscilacija broja učenika koji završavaju srednju školu postala je očigledna kada se pogledaju statistički podaci od 2018. do 2023. godine.
U 2018. godini broj svršenih maturanata iznosio je 57.478, dok je naredne godine porastao na 60.978. Taj trend rasta nastavio se i 2020. godine sa 61.414 učenika, potom 2021. godine sa 61.951 i 2022. godine sa njih 62.503 . Međutim, 2023. godine broj srednjoškolaca koji su maturirali naglo je pao na 59.128.
Pored toga, tokom školske 2023./2024. godine, zabeležen je značajan pad broja upisanih učenika u srednjim školama.
U 2022. godini bilo ih je upisano 232.534 , dok je 2023. godine taj broj pao na 225.423, što predstavlja smanjenje od oko 7.000 učenika. Ovi podaci ukazuju na promene u obrazovnom sistemu koje mogu biti rezultat različitih faktora poput demografskih promena, migracija ili promena u obrazovnim politikama, navodi se u Infostudovoj analizi.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare