Dugogodišnje devastiranje Fruške gore i stihijske seče šuma doveli su do toga da su u ovom nacionalnom parku "rupe" na mestu nekadašnjih šuma postale vidljive i golim okom.
Uprkos tome što je Vojvodina sa svega šest odsto šuma najmanje pošumljena regija u državi, trend seče i nemara nadležnih za Nacionalni park Fruška gora ne jenjava.
Nakon letošnje afere i pritiska javnosti zbog masovne seče šuma, koji su rezultirali sa par smena u ovom preduzeću, JP Fruška gora je, sudeći po fotografijama i snimcima iz nacionalnog parka, nastavila u istom maniru.
U reonu Iriškog venca se skoro na svakom koraku mogu videti poobarana stabla koja čak nisu ni izvučena iz šume, već su ostavljena da trule i propadaju.
Takođe, kraj puteva su svuda poslagana isečena debla spremna za prodaju, što je inače i najveći izvor prihoda za ovo javno preduzeće od 140 zaposlenih.
Za posao seče šuma ovo javno preduzeće angažuje firme putem tendera, koje plaća za “seču, iznos i slaganje” posečenih debala.
Međutim, stotine kubika drveta je posečeno i samo ostavljeno u šumi, da truli, dok su podizvođači uredno isplaćeni punim iznosom, uprkos polovično obavljenom poslu.
Uprkos upornom negiranju JP Fruška gora da se šume seku neplanski, brojni aktivisti i udruženja i dalje tvrde da je devastacija ovog prirodnog dobra i dalje u toku.
U Novom Sadu je formiran i Pokret odbranimo šume Fruške gore (OŠFŠ), sa namerom da podigne svest građana i da pokušaju da odbrane šume upravo od onih kojima je posao i dužnost da ih sačuvaju.
Stanje isečene šume pokazuje i video koji je dronom snimio pokret „Odbranimo šume Fruške gore“.
„U poslednjih nekoliko godina unazad vrlo je očigledno da JP Nacionalni park Fruška gora ne vrši svoju primarnu delatnost očuvanja, obnavljanja i podmlađivanja šuma i ekosistema. Nekontrolisana i neselektivna seča šuma nije u funkciji očuvanja i podmlađivanja šuma Fruške gore, već je samo i isključivo u funkciji finansijskog poslovanja Javnog preduzeća Nacionalni park Fruška gora”, kaže Dragana Arsić iz Pokreta OŠFŠ.
Ona je istakla da JP Nacionalni park Fruška gora ima zakonom utvrđenu obavezu “da čuva prirodno dobro biodiverziteta i ekosistema, a ne da ga devastira i umanjuje njegovu prirodnu vrednost. A ovo je upravo na delu i zato je direktno odgovorna uprava JP Nacionalni park Fruška gora”.
Ovo udruženje je pokrenulo i peticiju koju je dosad potpisalo više od 4.500 ljudi, a takođe je podnelo i brojne inspekcijske prijave protiv rukovodstva JP Fruška gora.
U većini slučajeva, nadzorna inspekcija je utvrdila nepravilnosti, ali to očigledno nije bilo dovoljno da obustavi ovakvo ponašanje prema prirodnom dobru.
Rukovodstvo JP Fruška gora je aktivizam ekoloških udruženja i građana nazvala “nasilnim i malicioznim“, tvrdeći da se šume seku u skladu sa planom, te da se danas „više od 2/3 šuma NP Fruška gora klasifikacijski nalazi u zrelom i prezrelom dobu kada je krajnje vreme da se izvrši njihovo podmlađivanje odnosno njihova obnova”.
Sa kolikim nemarom se odnosi prema Fruškoj gori govori i činjenica da se na njoj nalazi više od 20 divljih deponija i veliki broj napuštenih odmarališta, planinarskih domova, nekadašnjih hotela… svi u vlasništvu JP Fruška gora.
O tome rečito govori i video koji je snimilo Udruženje građana „Fruškać“.